1 Летопись 21 – CARST & NSP

Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

1 Летопись 21:1-30

Вечный наказывает Довуда за перепись

(2 Цар. 24:1-17)

1Сатана21:1 Сатана – это имя переводится как «противник», «обвинитель». восстал на Исроил и побудил Довуда устроить перепись населения Исроила. 2Довуд сказал Иоаву и начальникам войска:

– Пойдите, произведите перепись исроильтян от Беэр-Шевы на юге до Дона на севере и доложите мне, чтобы я знал, сколько их.

3Но Иоав ответил:

– Пусть Вечный умножит количество Своего народа стократно. Разве не все они, господин мой царь, твои рабы? Зачем мой господин хочет это сделать? Зачем ему наводить грех на Исроил?

4Но царское слово оказалось сильнее слова Иоава, и Иоав ушёл, прошёл по всему Исроилу и вернулся в Иерусалим. 5Иоав представил Довуду результаты переписи. Во всём Исроиле было один миллион сто тысяч мужчин, способных владеть мечом, включая четыреста семьдесят тысяч в Иудее. 6Но Иоав не включил в общее число роды Леви и Вениамина, потому что приказ царя ему не понравился. 7Этот приказ был неугоден и Всевышнему, и Он наказал Исроил.

8Тогда Довуд сказал Всевышнему:

– Сделав это, я совершил великий грех. Теперь я молю Тебя, сними вину с Твоего раба! Я поступил крайне безрассудно.

9Вечный сказал Гаду, провидцу Довуда:

10– Иди и скажи Довуду: Так говорит Вечный: «Я предлагаю тебе три наказания. Выбери, каким из них Мне наказать тебя».

11Гад пришёл к Довуду и сказал ему:

– Так говорит Вечный: «Выбирай: 12или три года голода, или три месяца опустошения врагами, когда их меч будет неотступно преследовать тебя, или три дня меча Вечного – это дни мора в стране, когда Ангел Вечного21:12 Ангел Вечного – этот особенный ангел отождествляется с Самим Вечным. Многие толкователи видят в Нём явления Исо Масеха до Его воплощения. станет губить людей по всей земле Исроила». Итак, обдумай это и реши, что мне ответить Пославшему меня.

13И Довуд сказал Гаду:

– Мне очень тяжело. Пусть лучше я попаду в руки Вечного, ведь Его милость очень велика, но не дай мне попасть в человеческие руки!

14И Вечный послал на Исроил мор, и погибло семьдесят тысяч исроильтян. 15И Всевышний послал Ангела, чтобы Тот погубил Иерусалим. Но когда Ангел стал истреблять город, Вечный увидел это и пожалел о бедствии и сказал Ангелу-губителю:

– Довольно! Опусти Свою руку!

Ангел Вечного стоял тогда над гумном иевусея Арауны21:15 Букв.: «Орнан»; во 2 Цар. 24:16 он назван Арауной. Также в ст. 18-28.. 16Довуд поднял взгляд и увидел Ангела Вечного, Который стоял между землёй и небом с обнажённым мечом в руке, протянутым в сторону Иерусалима. И Довуд со старейшинами, одетые в знак раскаяния в рубище, пали лицом на землю. 17Довуд сказал Всевышнему:

– Разве не я велел пересчитать народ? Я согрешил и сделал зло, а эти овцы – что они сделали? Вечный, мой Бог, пусть же Твоя рука обратится на меня и на мою семью, но не дай Твоему народу погибнуть от мора.

Довуд сооружает жертвенник

(2 Цар. 24:18-25)

18Тогда Ангел Вечного повелел Гаду сказать Довуду, чтобы тот пошёл и построил жертвенник Вечному на гумне иевусея Арауны. 19И Довуд пошёл, как повелел через Гада Вечный.

20Когда Арауна молотил пшеницу, он обернулся и увидел Ангела. Четверо сыновей Арауна, которые были с ним, попрятались. 21Довуд пришёл к Арауне, и когда Арауна посмотрел и увидел Довуда, он вышел из гумна и поклонился Довуду лицом до земли. 22Довуд сказал ему:

– Отдай мне своё гумно, я построю на его месте жертвенник Вечному, чтобы прекратился мор среди народа. Продай его мне за полную цену.

23Арауна сказал Довуду:

– Бери его! Пусть господин мой царь делает то, что ему угодно. Вот я отдаю волов для всесожжения, молотильную доску на дрова и пшеницу для хлебного приношения. Я отдаю всё это.

24Но царь Довуд ответил Арауне:

– Нет, я заплачу тебе полную цену. Я не возьму для Вечного того, что принадлежит тебе, и не стану приносить жертву, которая мне ничего не стоила.

25И Довуд заплатил Арауне более семи килограммов21:25 Букв.: «шестьсот шекелей». золота за это место. 26Довуд построил там жертвенник Вечному и принёс всесожжения и жертвы примирения. Он призвал Вечного, и Вечный ответил ему, послав огонь с небес на жертвенник для всесожжений. 27После этого Вечный сказал Ангелу, и тот вложил Свой меч в ножны.

28В то время Довуд, увидев, что Вечный ответил ему на гумне иевусея Арауны, стал приносить Ему там жертвы. 29Священный шатёр Вечного, который сделал в пустыне Мусо, и жертвенник для всесожжений находились в то время в Гаваоне. 30Но Довуд не мог пойти туда, чтобы говорить с Вечным, потому что боялся меча Ангела Вечного.

New Serbian Translation

1. Књига дневника 21:1-30

Попис и помор

1Међутим, устао је Сатана против Израиља; он је подстакао Давида да изброји Израиљ. 2Давид рече Јоаву и кнезовима народним: „Идите и попишите Израиљ од Вир-Савеје до Дана, па ми јавите, да знам колико их је.“

3Јоав рече цару: „Нека Господ, Бог твој, умножи народ стопут више. Ипак, господару мој царе, нису ли сви они твоји поданици? Зашто мој господар цар тражи ово? Зашто да навуче грех на Израиљ?“

4Ипак царева реч је била јача од Јоава. Тако је Јоав отишао, прошао кроз сав Израиљ и вратио се у Јерусалим. 5Тада је Јоав известио Давида о броју пописаног народа; свег Израиља је било милион и стотину хиљада људи спремних да се лате мача, а Јудејаца је било четири стотине седамдесет хиљада људи вичних мачу.

6Међутим, Јоав није уврстио Левијево и Венијаминово племе, јер му је царева наредба била мрска. 7То је било зло у очима Господњим, па је ударио Израиљ.

8Тада је Давид рекао Богу: „Тешко сам згрешио због тога што сам учинио ову ствар. А сад, опрости кривицу своме слузи, јер сам учинио велику лудост.“

9Господ рече Гаду, Давидовом видеоцу: 10„Иди и реци Давиду: ’Говори Господ: нудим ти три ствари; изабери једну од њих, а ја ћу то довести на тебе.’“

11Гад дође Давиду и рече му: „Говори Господ: ’Изабери: 12хоћеш ли да на тебе дођу три године глади, или да три месеца трпиш пораз од твојих душмана и да те сустиже мач твојих непријатеља, или да три дана Господњи мач, помор, хара по земљи, те да Анђео Господњи пустоши све крајеве Израиља? Размисли и одлучи какав одговор да донесем ономе који ме је послао.’“

13Давид одговори Гаду: „На великој сам муци… Нека паднем у руке Господње, јер је велико његово милосрђе; само да не паднем у људске руке.“

14Тада је Господ послао помор на Израиљ, и умрло је седамдесет хиљада људи у Израиљу. 15Бог је послао Анђела на Јерусалим да га уништи, али баш кад је требало да га уништи, Господ је погледао и одустао од невоље. Тада је рекао Анђелу који је усмрћивао народ: „Доста је! Повуци своју руку!“ А Анђео Господњи је стајао код гумна Орне Јевусејца.

16Кад је Давид подигао свој поглед, угледао је Анђела Господњег како стоји између земље и неба са исуканим мачем у руци, која је била испружена над Јерусалимом. Тада су Давид и старешине пали ничице обучени у кострет.

17Давид рече Богу: „Нисам ли ја заповедио да се изброји народ? Ја сам згрешио и учинио ово опако дело; али ово стадо, шта су они учинили? О, Господе, Боже мој, нека твоја рука падне на мене и на дом мога оца; само да твој народ не буде поморен!“

Давид подиже жртвеник

18Тада је Анђео Господњи послао Гада да каже Давиду да оде и подигне Господу жртвеник на гумну Орне Јевусејца. 19Давид оде и учини по Гадовој речи, коју је рекао у име Господње.

20Док је Орна вршио пшеницу, окренуо се и угледао Анђела. Његова четири сина су се сакрила. 21А Давид је отишао к Орни. Кад је Орна погледао, видео је Давида, па је изашао са гумна и поклонио се Давиду лицем до земље.

22Давид рече Орни: „Дај ми ово место, гумно, да на њему подигнем жртвеник Господу. Продај ми га по пуној цени, да се заустави овa пошаст над народом.“

23Орна одговори Давиду: „Узми, па нека мој господар учини што му је по вољи. Ево, ја ћу дати волове за жртву свеспалницу, млат за дрва и пшеницу за житну жртву; све ћу то дати.“

24Цар рече Орни: „Не, него ћу их купити по пуној цени. Нећу принети Господу нешто што припада теби, и нећу принети свеспалнице које ме ништа не коштају.“

25Давид је платио Орни за то место у вредности од шест стотина златних шекела21,25 Око 7 kg.. 26Тамо је Давид саградио жртвеник Господу и принео жртве свеспалнице и жртве мира. Затим је призвао Господа, а он се одазвао огњем са неба на жртвенику за жртве свеспалнице. 27Онда је Господ заповедио Анђелу и он је вратио мач у корице.

28У оно време, кад је Давид видео да се Господ одазвао на гумну Орне Јевусејца, почео је тамо да приноси жртве. 29Пребивалиште Господње које је направио Мојсије у пустињи и жртвеник за жртве свеспалнице били су у оно време на узвишици код Гаваона. 30Међутим, Давид није могао да иде к њему да пита Бога за савет, јер га је био обузео страх од мача Анђела Господњег.