Взятие города Раббы Довудом
(2 Цар. 11:1; 12:26-31)
1Весной, когда цари идут на войну, Иоав отправился с войском в страну аммонитян, разорил её, а затем подошёл к их главному городу Раббе и осадил его. Довуд же оставался в Иерусалиме. Иоав напал на Раббу и разрушил её. 2Довуд снял золотую корону с головы их идола Молоха20:2 Или: «царя». Молох – аммонитский бог, в жертву которому приносились дети (см. ст. 5). По Закону за поклонение Молоху исроильтянам грозила смертная казнь (см. Лев. 18:21; 20:2-5). – корона весила тридцать шесть килограммов20:2 Букв.: «один талант». и была украшена драгоценным камнем – и возложил её на свою голову20:2 Или: «Довуд взял камень с этой короны и поместил его на свою». Существует также мнение, что упомянутые 36 кг золота относились не к весу короны, а к её стоимости.. Довуд взял в городе богатую добычу. 3Он вывел жителей, которые были в нём, заставив их работать пилами, железными кирками и топорами. Довуд поступил так со всеми аммонитскими городами. После этого Довуд со всем своим войском вернулся в Иерусалим.
Войны с филистимлянами
(2 Цар. 21:18-22)
4Некоторое время спустя в Гезере началась война с филистимлянами. Тогда хушатянин Сиббехай убил Сафа20:4 Букв.: «Сипая»; во 2 Лет. 21:18 он назван Сафом., одного из потомков рефаитов (народа гигантов), и филистимляне были усмирены.
5В другом сражении с филистимлянами Элханан, сын Иаира, убил Лахми, брата Голиафа из Гата, у которого древко копья было большое, как ткацкий навой.
6Позже произошло сражение в Гате, где был некий человек огромного роста, у которого было по шесть пальцев на каждой руке и на каждой ноге – всего двадцать четыре. Он также был потомком рефаитов. 7Когда он насмехался над Исроилом, Ионафан, сын Шимеи, брата Довуда, убил его.
8Эти люди были потомками рефаитов в Гате и пали от рук Довуда и его людей.
Давид заузима Раву
1У пролеће, у време кад цареви одлазе у рат, Јоав је извео војску и опустошио земљу Амонаца. Затим је дошао и опколио Раву. Но, Давид је остао у Јерусалиму. Јоав је, пак, напао Раву и разорио је. 2Давид је с Молохове главе скинуо круну с драгим каменом, која је била тешка таланат злата. Ставише је да краси Давидову главу.20,2 Постоје извесне недоумице о значењу јеврејске речи која је овде преведена са Молох, који је био амонско божанство. Круна која се овде спомиње, а која се налазила на глави идола, била је тешка више од тридесет килограма. Мало је вероватно да би Давид носио тако тешку круну. Други коментатори сматрају да је круна узета с главе равског цара, што такође представља проблем. Најприхватљивије објашњење је да је драги камен с те круне Давид ставио на своју круну. Из града је однео и врло велики плен. 3Одвео је и народ који је живео у њему и поставио га да ради с тестерама, гвозденим пијуцима и гвозденим секирама. Тако је урадио са свим амонским градовима. Потом се Давид са свим народом вратио у Јерусалим.
Рат са Филистејцима
4После тога је избио рат с Филистејцима у Гезеру. Тада је Сивехај Хусаћанин убио Сифаја, једног од потомака Рефаимаца, а Филистејци су били покорени.
5Затим је опет избио рат са Филистејцима у Гову. Тада је Елханан, син Јарин, убио Ламија, брата Голијата Гаћанина, коме је дршка копља била као ткалачко вратило.
6Затим је опет избио рат у Гату. Ту је био неки човек дивовског раста, који је имао шест прстију на свакој руци, и шест прстију на свакој нози, укупно двадесет четири прста. И он је био Рафајев потомак. 7Он је вређао Израиљ, али га је убио Јонатан, син Давидовог брата Шиме.
8Они су били потомци Рафаја из Гата, а погинули су од руке Давида и његових слугу.
