Перенесение сундука соглашения
(2 Цар. 6:1-11)
1Довуд посоветовался со всеми своими полководцами, тысячниками и сотниками, 2и сказал всему собранию исроильтян:
– Если это угодно вам и если есть на то воля Вечного, нашего Бога, то давайте пошлём повсюду известить остальных наших братьев во всех землях Исроила, а ещё к священнослужителям и левитам в города с окрестными пастбищами, чтобы они отправились в путь и присоединились к нам. 3Перенесём к себе сундук нашего Бога, ведь пока правил Шаул мы не пользовались им, чтобы узнавать волю Всевышнего.
4И всё собрание решило сделать так, потому что это показалось правильным всему народу. 5Тогда Довуд собрал всех исроильтян от реки Шихор в Египте на юге до Лево-Хамата13:5 Или: «до перевала в Хамат». на севере, чтобы перенести сундук Всевышнего из Кириат-Иеарима. 6Довуд со всеми исроильтянами отправился в Баалу Иудейскую (то есть в Кириат-Иеарим), чтобы перенести оттуда сундук Всевышнего, на котором наречено имя Вечного, восседающего на херувимах13:6 Херувим – один из высших ангельских чинов. См. также пояснительный словарь..
7Они вывезли сундук Всевышнего из дома Авинадава на новой повозке, которую вели Узза и Ахио. 8Довуд и все исроильтяне изо всех сил веселились перед Всевышним, пели песни и играли на арфах, лирах, бубнах, тарелках и трубах. 9Когда они дошли до гумна Нахона13:9 Букв.: «Кидон»; во 2 Цар. 6:6 он назван Нахоном., Узза протянул руку, чтобы поддержать сундук, потому что волы споткнулись. 10И гнев Вечного воспылал против Уззы и поразил его, потому что тот протянул руку к сундуку, и Узза умер там же перед Всевышним.
11Довуд опечалился из-за того, что гнев Вечного прорвался на Уззу, и до сегодняшнего дня то место называется Фарец-Узза («прорыв на Уззу»).
12В тот день Довуд устрашился Всевышнего и сказал:
– Как же я перенесу к себе сундук Всевышнего?
13Он не повёз сундук к себе, в Город Довуда. Вместо этого он отвёз его в дом гатянина Овид-Эдома. 14Сундук Всевышнего оставался в доме Овид-Эдома три месяца, и Вечный благословил его домашних и всё его хозяйство.
Ковчег савеза у Киријат-Јариму
1Давид је већао са заповедницима над хиљадама и стотинама и са свим војводама. 2Давид рече свем збору Израиљевом: „Ако сматрате да је то добро и ако је по вољи Господа, Бога нашега, хајде да поручимо осталој браћи по целој Израиљевој земљи, и свештеницима и Левитима по градовима са својим пашњацима, да се окупе к нама. 3Пренесимо к себи Ковчег Бога нашега, јер га нисмо тражили за Сауловог доба.“
4Сав збор се сложио да се тако уради, јер је то било право у очима свега народа. 5Тако је Давид окупио сав Израиљ од Сихора египатског до Лево-Амата, да донесу Ковчег Божији из Киријат-Јарима.
6Давид и сав Израиљ су отишли у Валу, то јест, Киријат-Јарим у Јуди, да донесу оданде Ковчег Бога, Господа, који носи име по Господу који седи над херувимима.
7Ковчег Божији су донели на новим запрегама из Авинадавовог дома, а Уза и Ахијо су возили запреге. 8Давид и сав Израиљ се веселио пред Господом из све снаге, с песмама, лирама, бубњевима, даирама, и трубама.
9Кад су дошли до Хадоновог гумна, Уза пружи руку и прихвати Ковчег Божији, јер су их волови нагнули у страну. 10Али Господ плану гневом на Узу и удари га на том месту јер је ставио руку на Ковчег. Тако је умро пред Богом.
11Давид је био љут због тога што је Господ усмртио Узу, па је прозвао то место Фарес-Уза, и тако се зове до данас.
12Тог дана се Давид уплашио од Бога, па је рекао: „Како ћу ја онда донети Ковчег Божији к мени?“ 13Давид није однео Ковчег к себи у Давидов град, него га је склонио у кућу Гаћанина Овид-Едома. 14Ковчег Божији је остао три месеца у кући Овид-Едома, и Господ је благословио Овид-Едома и све што је имао.
