Проповедь в силе Духа
1Братья, когда я пришёл к вам, чтобы возвещать о тайне Всевышнего2:1 Или: «чтобы возвещать свидетельство Всевышнего»., то мои слова не отличались ни красноречием, ни особой мудростью. 2Находясь среди вас, я решил не знать ничего, кроме Исо Масеха, и притом распятого. 3Будучи у вас, я был слаб, полон страха и трепета. 4И моя весть и моя проповедь были не в убедительных словах человеческой мудрости, но в проявлении силы Духа, 5чтобы ваша вера основывалась не на мудрости человеческой, а на силе Всевышнего.
Мудрость от Духа
6Мудрость же мы возвещаем среди людей духовно зрелых, но это не мудрость этого мира и не мудрость властителей этого мира, которые обречены стать ничем. 7Нет, мы говорим о тайной мудрости Всевышнего, которая до сих пор была скрыта, но ещё до сотворения мира предназначена Им для нашей славы. 8Те, кому принадлежит власть в этом мире, не поняли её, иначе они не распяли бы Повелителя славы. 9Но, как написано:
«Не видел глаз,
не слышало ухо,
и не приходило на сердце человеку то,
что Всевышний приготовил любящим Его»2:9 См. Ис. 64:4..
10Нам же Всевышний открыл это Духом Своим, потому что Духу известно всё. Он проникает во все глубины премудрости Всевышнего. 11Кто может знать мысли человека, кроме его собственного духа, живущего в нём? Так же и замыслов Всевышнего никто не знает, кроме Духа Всевышнего. 12Мы же получили не дух этого мира, но Духа от Всевышнего, чтобы мы могли понять всё дарованное нам Всевышним. 13Об этом мы возвещаем не словами человеческой мудрости, но словами, которым нас научил Дух. Мы объясняем духовные истины словами, которые нам даёт Дух2:13 Или: «Мы духовные истины объясняем людям духовным».. 14Человек, не знающий Всевышнего, не принимает того, что приходит от Духа Всевышнего. Он считает это глупостью и не может понять, потому что об этом можно судить только духовно. 15Духовный же человек может судить обо всём, тогда как о нём никакой человек судить не может, 16потому что
«кто постиг разум Вечного Повелителя,
чтобы советовать Ему?»2:16 Ис. 40:13.
Мы же имеем разум Масеха.
Порука о разапетом Христу
1А када сам дошао к вама, браћо, нисам наступио са узвишеним говором или мудрошћу да вам навестим Божију тајну. 2Одлучио сам, наиме, да међу вама не знам ни за шта друго осим за Исуса Христа, и то разапетога. 3Тако сам се пред вама појавио у слабости, са страхом и великом тремом. 4Па и мој говор и моја проповед нису се заснивали на убедљивим речима људске мудрости, него на доказивању силе Духа, 5да се ваша вера не би темељила на људској мудрости, него на Божијој сили.
Божија мудрост
6Али мудрост навешћујемо међу зрелима, али не мудрост овога света, нити од владара овога света који пропадају. 7Напротив, ми навешћујемо Божију мудрост, тајну и скривену, коју је Бог пре свих векова предодредио за нашу славу. 8Ту мудрост ниједан од владара овога света није упознао, јер да су је упознали, не би разапели Господа славе. 9Него, као што је написано:
„Што око није видело,
и ухо није чуло,
и у људско срце није допрло,
то је Бог припремио за оне који га воле.“
10А нама је Бог то открио по Духу, јер Дух све истражује, па и дубине Божије. 11Јер ко други познаје човекове мисли, осим духа који је у њему самом? Исто тако, нико не познаје Божије мисли осим Духа Божијег. 12А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који долази од Бога, да бисмо знали шта нам је Бог даровао. 13Ми говоримо о овим стварима, али не наученим речима људске мудрости, него онако како нас је научио Дух, тумачећи духовне истине онима који су духовни. 14Телесни човек, пак, не прихвата истине које долазе од Божијег Духа. За њега су оне лудост, те их не може разумети, јер о тим истинама треба расуђивати уз помоћ Божијег Духа. 15А онај који је примио Божијег Духа расуђује о свему, а сам не подлеже суду других. 16„Јер, ко је упознао ум Господњи да би га саветовао?“ А ми имамо ум Христов.
