Гимн любви
1Если я говорю языками человеческими и ангельскими, но во мне нет любви, то я в таком случае не что иное, как звенящая медь, как бряцающие тарелки. 2Если у меня есть дар пророчества и я знаю все тайны, если мне даны все знания и у меня есть вера, способная передвигать горы, а нет любви, то я ничто. 3Если я раздам всё своё имущество беднякам и отдам моё тело на сожжение, но во мне нет любви, то моё самопожертвование не принесёт мне никакой пользы.
4Любовь терпелива, добра, она не завидует и не хвалится, она не гордится, 5не может быть грубой, она не ищет выгоды себе, она не вспыльчива и не помнит зла. 6Любовь не радуется неправде, но радуется истине. 7Она всё покрывает, всему верит, всегда надеется и всё переносит.
8Любовь не перестанет существовать никогда, хотя и пророчества прекратятся, и языки умолкнут, и дар знания станет ненужным. 9Ведь наши знания неполны, и наши пророчества частичны, 10и когда наступит совершенство, тогда всё частичное исчезнет. 11Когда я был ребёнком, я и говорил как ребёнок, я и мыслил по-детски и рассуждал по-детски. Но когда я стал взрослым, то оставил всё детское позади. 12Мы сейчас видим неясно, как отражение в тусклом зеркале, тогда же увидим лицом к лицу. Сейчас я знаю лишь отчасти, тогда же буду знать так же совершенно, как меня знает Всевышний.
13А сейчас существуют13:13 Или: «Итак, будут вечно существовать». эти три: вера, надежда и любовь, но важнее из них – любовь.
Химна љубави
1Ако говорим људским и анђеоским језицима, а немам љубави, онда сам као метал што одјекује и чинеле што звече. 2И ако имам и дар пророштва, и да знам све тајне и сва знања, и поврх тога да имам сву веру планине да премештам, а љубави да немам – ништа сам. 3Па да и разделим све што имам, да и тело своје предам, да бих се хвалио, а љубави немам – ништа ми не користи.
4Љубав је стрпљива, љубазна, не завиди, не хвали се, није охола, 5не понаша се непристојно, не тражи своје, не жести се, не памти зло, 6не радује се неправди, а радује се истини, 7све подноси, никада не престаје да верује, свему се нада, све издржава; 8љубав никад не престаје. Пророштва ће се угасити, језици ће престати, знање ће се окончати. 9Јер непотпуно знамо и непотпуно пророкујемо. 10А кад дође оно потпуно, окончаће се оно непотпуно. 11Кад сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам и размишљао као дете. А кад сам одрастао, завршио сам са детињством. 12Сада видимо нејасно, као у огледалу13,12 Огледала у древна времена се нису правила од истог материјала као данас, већ од фино обрађеног и изглачаног метала. Одраз који је такво огледало давало није био јасан као у модерним огледалима., а онда ћемо видети лицем у лице. Сада знам непотпуно, а онда ћу знати потпуно, као што сам и сам себи познат.
13А сада остаје ово троје: вера, нада и љубав; а највећа од њих је љубав.
