Правила об обетах
1Мусо сказал исроильтянам всё, что повелел ему Вечный.
2Мусо сказал главам родов Исроила:
– Так повелел Вечный:
3Если человек даст обет Вечному или свяжет себя зароком, то пусть не нарушает своего слова, но выполняет всё, что сказал.
4Если молодая девушка, которая ещё живёт в доме отца, даст обет Вечному или свяжет себя зароком, 5а её отец услышит про этот обет или зарок, но ничего ей не скажет, то все её обеты и всякий зарок, которым она связала себя, останутся в силе. 6Но если, услышав об этом, отец запретит ей, то ни один из её обетов или зароков, которыми она связала себя, не останется в силе; Вечный простит ей, потому что ей запретил отец.
7Если она выйдет замуж, будучи связана обетом или опрометчивым словом своих уст, 8а её муж услышит об этом, но, услышав, ничего ей не скажет, то её обеты и зароки, которыми она связала себя, останутся в силе. 9Но если, услышав об этом, муж запретит ей, то он отменит обет или опрометчивое слово её уст, которыми она связала себя, и Вечный простит ей.
10Но всякий обет, которым свяжет себя вдова или разведённая женщина, остаётся в силе.
11Если женщина, живущая с мужем, даст обет или, поклявшись, свяжет себя зароком, 12а муж услышит об этом, но, услышав, ничего ей не скажет и не запретит, то все её обеты и зароки, которыми она связала себя, останутся в силе. 13Но если, услышав о них, муж отменит их, то ни один из обетов или зароков, которые сошли с её уст, не останется в силе: муж отменил их, и Вечный простит ей. 14Муж может подтвердить или отменить любой её обет или зарок смирять себя30:14 Или: «поститься».. 15Но если муж день за днём не будет ей ничего говорить, то он этим подтвердит все обеты и зароки, которыми она себя связала. Он подтверждает их, когда ничего не говорит ей, слыша о них. 16Если он отменит их через некоторое время после того, как услышит о них, то он будет в ответе за её вину.
17Таковы установления, которые Вечный дал Мусо об отношениях между мужем и женой, между отцом и молодой дочерью, которая ещё живёт в его доме.
Завети жена
1Мојсије рече главарима племена израиљског народа: „Ово је Господ заповедио: 2’Ако неки човек учини завет Господу, или положи заклетву којом се обавеже, нека не погази своју реч; нека учини оно што изађе из његових уста.
3Ако жена учини завет Господу у својој младости, или се обавеже заклетвом док је у кући свога оца, 4па њен отац сазна за њен завет или заклетву којом се обавезала, али јој не приговори, тада сви њени завети и свака заклетва којом се обавезала остају на снази. 5Али ако јој отац то забрани истог дана кад сазна, сви њени завети и заклетве којима се обавезала више не важе. Господ ће јој опростити, јер јој је отац забранио.
6Ако се уда док је под заветом, или се обавезала непромишљеном изјавом, 7па њен муж сазна за то, али јој не приговори истог дана кад сазна, тада сви њени завети и обећања којима се обавезала остају на снази. 8Ако јој се муж успротиви истог дана кад сазна, он тиме поништава завет, или непромишљену изјаву којом се обавезала. А Господ ће јој опростити.
9Завет удовице или разведене, све чиме се обавезала, и даље је обавезује.
10Ако жена учини завет док је у кући свог мужа, или се обавеже обећањем уз заклетву, 11па њен муж сазна за то, али јој не приговори и не забрани јој, тада сви њени завети и свако обећање којим се обавезала остају на снази. 12Али ако их муж поништи истог дана кад сазна за њих, ништа што је прешло преко њених усана не важи. Пошто их је њен муж поништио, Господ ће јој опростити. 13Сваки завет и сваку заклетву којом се жена обавеже на неко самоодрицање, њен муж може да потврди или поништи. 14Ако дани пролазе, а муж јој не приговара, он потврђује све њене завете, или сва обећања којима се обавезала. Он их је потврдио, јер јој није приговорио истог дана кад је сазнао за њих. 15Али ако их поништи касније, пошто је већ сазнао за њих, сам ће носити њену кривицу.’“
16То су одредбе које је Господ дао Мојсију за мужа и његову жену, и за оца и његову ћерку у њеној младости, док је у кући свога оца.
