Уничтожение Арада
1Когда ханонский царь Арада, расположенного в Негеве, услышал, что Исроил идёт по атаримской дороге, он напал на исроильтян и взял некоторых из них в плен. 2Тогда Исроил дал Вечному обет:
– Если Ты отдашь этот народ в наши руки, мы полностью уничтожим его города.
3Вечный услышал мольбу исроильтян и отдал им во власть ханонеев. Они полностью уничтожили их с городами. Так это место было названо Хорма («уничтожение»).
Медный змей
4От горы Ор они тронулись в путь по дороге к Тростниковому морю, чтобы обойти Эдом. Но в пути народ пал духом; 5они роптали на Всевышнего и на Мусо:
– Зачем вы вывели нас из Египта? Чтобы мы умерли в пустыне? Хлеба нет! Воды нет! А эта убогая пища нам противна!
6Тогда Вечный наслал на них ядовитых змей; они жалили исроильтян, и многие умерли. 7Народ пришёл к Мусо и сказал:
– Мы согрешили, когда роптали на Вечного и на тебя. Помолись, чтобы Вечный избавил нас от змей.
Мусо помолился за народ, 8и Вечный сказал Мусо:
– Сделай змея и укрепи его на шесте: всякий ужаленный посмотрит на него и останется жить. 9Мусо сделал медного змея и укрепил его на шесте. И когда змея жалила человека, он, взглянув на медного змея, оставался жив.
Дорога в Моав
10Исроильтяне двинулись дальше и остановились в Овоте. 11Они тронулись в путь из Овота и остановились в Ийе-Аварим, в пустыне, что на восточной границе Моава. 12Оттуда они двинулись дальше и остановились в долине Заред. 13Оттуда они двинулись дальше и остановились на другой стороне реки Арнон, в пустыне, которая простирается от рубежей аморреев (Арнон – это граница Моава, между Моавом и аморреями). 14Вот почему в «Книге войн Вечного»21:14 Эта древняя книга, не вошедшая в состав Священного Писания, не сохранилась до наших времён. упоминается:
15«…Вахеб в Суфе и притоки Арнона,
и склоны ущелий,
что тянутся к местности Ар
и лежат вдоль границ Моава».
16Оттуда они продолжили путь к Беэру («колодец»), колодцу, где Вечный сказал Мусо:
– Собери народ, и Я дам им воду.
17Тогда Исроил пел эту песню:
«Наполняйся, колодец!
Пойте о нём,
18о колодце, что выкопали вожди,
вырыла знать народа
скипетрами и жезлами».
Они пошли из пустыни в Маттану, 19из Маттаны в Нахалиил, из Нахалиила в Бамот, 20а из Бамота в долину Моава, где высится над пустыней21:20 Букв.: «над Иешимоном». вершина Фасги.
Победа над царём Сигоном
(Втор. 2:24-37)
21Исроил послал вестников, чтобы сказать Сигону, царю аморреев:
22– Позволь нам пройти через твою страну. Мы не свернём ни на поле, ни в виноградник, не будем пить воду из колодцев. Мы будем идти по Царской дороге, пока не пройдём через твою землю.
23Но Сигон не позволил Исроилу пройти через свою землю. Он собрал войско и выступил в пустыню навстречу Исроилу. Подойдя к Иахацу, он сразился с Исроилом. 24Но Исроил предал его мечу и завладел его землёй от реки Арнон до реки Иаббок, до аммонитян, потому что граница аммонитян была укреплена. 25Исроил захватил все города аморреев и занял их, включая Хешбон с окрестными поселениями. 26Хешбон был столицей Сигона, царя аморреев, который воевал с прежним царём Моава и отнял у него всю его землю до самого Арнона.
27Вот почему сказители поют:
«Идите в Хешбон и отстройте его,
пусть встанет из праха город Сигона!
28Полыхает огонь из Хешбона,
пышет пламя из города Сигона.
Оно пожрало Ар-Моав,
хозяев высот Арнона.
29Горе тебе, Моав!
Сгинул ты, народ Хемоша!21:29 Хемош – божество из пантеона моавитян, в жертвы которому приносились люди.
Сыновей своих беженцами он сделал,
дочерей своих – пленницами
Сигона, царя аморреев.
30Сгинуло твоё потомство от Хешбона до Дивона21:30 Или: «Мы разили их стрелами, погиб Хешбон до Дивона»..
Мы разоряли до Нофаха и Медевы».
31Так Исроил поселился на земле аморреев.
32Мусо послал разведчиков в город Иазер, и исроильтяне захватили селения вокруг него, выгнав из них аморреев.
Победа над царём Огом
(Втор. 3:1-11)
33Потом они повернули и поднялись по дороге к Бошону. Ог, царь Бошона, выступил им навстречу со всем своим войском, чтобы сразиться с ними у города Эдреи.
34Вечный сказал Мусо:
– Не бойся его, потому что Я отдал его в твои руки со всем его войском и землёй. Сделай с ним то же, что и с Сигоном, царём аморреев, который правил в Хешбоне.
35Они убили его вместе с его сыновьями и всем войском, не оставив в живых никого, и завладели его землёй.
Разорење Арада
1Кад је цар Арада, Хананац који је живео у Негеву, чуо да Израиљ долази из правца Атарина, напао је Израиљце и заробио неке од њих. 2Тада се Израиљ заветовао Господу, рекавши: „Ако предаш овај народ у наше руке, изручићемо његове градове клетом уништењу.“ 3Господ је услишио Израиљев глас и предао им Хананце. Изручили су клетом уништењу и њих и њихове градове. Зато се то место прозвало Орма21,3 Место клетог уништења..
Бронзана змија
4Са горе Ор су се запутили путем према Црвеном мору, да би заобишли едомску земљу. Али народ је на путу постао нестрпљив. 5Тада је народ рекао против Бога и против Мојсија: „Зашто сте нас извели из Египта? Да помремо у пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а ова јадна храна нам се огадила.“
6Тада је Господ послао на народ отровне змије21,6 Дословно: огњене змије. Израз највероватније означава отровне змије.; оне су их уједале, па је помрло много народа у Израиљу. 7Народ је дошао к Мојсију и рекао: „Згрешили смо кад смо говорили против Господа и против тебе. Помоли се Господу да уклони змије од нас!“ Мојсије се помолио за народ.
8Господ рече Мојсију: „Направи змију отровницу и постави је на стуб. Буде ли ко уједен, нека погледа на њу и преживеће.“ 9Мојсије направи бронзану змију и постави је на стуб. И кад би змија ујела неког, тај би погледао у змију и оздравио.
Пут за Моав
10Израиљци су наставили и утаборили се у Овоту. 11Напустивши Овот, утаборили су се код Ије-Аварима, у пустињи насупрот Моава, према истоку. 12Оданде су отишли и утаборили се код потока Зареда. 13Кад су отишли оданде, утаборили су се на другој страни Арнона, који је у пустињи и извире на аморејској међи. Наиме, Арнон је моавска граница, између Моаваца и Аморејаца. 14Зато се каже у Књизи Господњих ратова:
„Вајев код Суфе и арнонски потоци,
15с притокама што допиру до места Ара,
и наслањају се на моавску границу.“
16Оданде оду до Вира, бунара где је Господ рекао Мојсију: „Окупи народ да им дам воду.“
17Тада је Израиљ запевао ову песму:
„Покуљај, бунаре! Запојте му:
18Бунар су кнезови ископали,
издубили га великаши народни,
жезлом и штаповима својим.“
Из пустиње одоше у Мантанаин, 19из Мантанаина у Нахалиел, а из Нахалиела у Вамот; 20из Вамота у долину што је у моавској земљи, код врхунца Фасге што се надвија над пустаром.
Ратови против Сихона и Ога
21Израиљ је послао гласнике Сихону, аморејском цару, с поруком:
22„Дозволи ми да прођем кроз твоју земљу. Нећемо скретати ни у поља ни у винограде, и нећемо пити воду из бунара, него ћемо ићи царским путем, док не прођемо твоје подручје.“
23Међутим, Сихон није дозволио Израиљу да прође кроз његово подручје. Сихон је скупио сав свој народ и изашао да пресретне Израиља у пустињи. Кад је дошао до Јасе, ступио је у бој против Израиља. 24Израиљ га је потукао оштрим мачем и освојио његову земљу од Арнона до Јавока, све до Амонаца, јер је амонска граница била утврђена. 25Израиљ је заузео све те градове и настанио се у свим аморејским градовима, Есевону и свим његовим селима. 26А Есевон је био град аморејског цара Сихона, који је ратовао против пређашњег моавског цара, од кога је одузео сву његову земљу све до Арнона. 27Зато песници кажу:
„Дођите у Есевон да се подигне
и утврди Сихонов град!
28Јер сукну огањ из Есевона,
пламен из града Сихоновог,
те прогута Ар моавски
и становнике висина арнонских.
29Тешко теби, Моаве,
пропао си, народе Хамосов.
Своје је синове учинио избеглицама,
а ћерке своје заточеницама
Сихона, цара аморејског.
30И потукосмо их;
пропаде Есевон све до Девона,
опустошисмо их до Нофа
што се пружа до Медеве.“
31Тако се Израиљ настанио у аморејској земљи.
32Након што је Мојсије послао људе да извиде Јазир, Израиљци су освојили његова села и изгнали Аморејце који су тамо живели. 33Потом су се окренули и кренули горе путем за Васан. Тада је Ог, васански цар, и сав његов народ изашао против њих у бој код Едрајина.
34Господ рече Мојсију: „Не бој га се, јер сам у твоје руке предао и њега, и сав његов народ, и његову земљу. Учини с њим као што си учинио с аморејским царем Сихоном, који је живео у Есевону.“
35Тада су потукли њега, његове синове и сав његов народ, тако да му није остао ниједан преживели; а његову земљу су запосели.
