Исроил в руках мадианитян
1Исроильтяне вновь стали творить зло в глазах Вечного, и Он на семь лет отдал их в руки мадианитян. 2Мадианитяне так угнетали их, что исроильтяне стали делать себе укрытия и укрепления в горных расселинах и пещерах. 3Всякий раз, когда исроильтяне сеяли, мадианитяне, амаликитяне и другие восточные народы вторгались в страну. 4Они разбивали у них на земле свои лагеря, губили урожай до самой Газы и не оставляли Исроилу ни пропитания, ни овец, ни волов, ни ослов. 5Они являлись со своим скотом и шатрами, словно стаи саранчи. Людей и верблюдов было без счёта, они вторгались в страну, чтобы опустошать её. 6Исроильтяне так обнищали из-за мадианитян, что воззвали к Вечному о помощи.
7Когда исроильтяне воззвали к Вечному из-за мадианитян, 8Он послал им пророка, который сказал:
– Так говорит Вечный, Бог Исроила: «Я вывел вас из Египта, из земли рабства. 9Я избавил вас от власти египтян и от руки всех ваших притеснителей. Я прогнал их от вас и отдал вам их землю. 10Я сказал вам: „Я Вечный, ваш Бог, не чтите богов аморреев, в земле которых вы живёте“. Но вы не послушались Меня».
Ангел Вечного приходит к Гедеону
11Ангел Вечного пришёл и сел в Офре под дубом, который принадлежал авиезериту Иоашу. Его сын Гедеон молотил тогда пшеницу в давильне, чтобы укрыть её от мадианитян. 12Когда Ангел Вечного явился ему, он сказал:
– Вечный с тобой, могучий воин!
13– Но, господин мой, – ответил Гедеон, – если Вечный с нами, то почему же всё это случилось? Где же все Его чудеса, о которых нам рассказывали наши отцы, когда говорили: «Разве Вечный не вывел нас из Египта?» Нет, теперь Вечный оставил нас и отдал в руки мадианитян.
14Тогда Вечный повернулся к нему и сказал:
– Иди и спаси своей силой Исроил от руки Мадиана! Я Сам посылаю тебя.
15– Но, Владыка, – спросил Гедеон, – как мне спасти Исроил? Мой клан самый слабый в роду Манассы, а я самый незначительный в семье.
16Вечный ответил:
– Я буду с тобой, и ты сразишь всех мадианитян, как одного человека.
17Гедеон ответил:
– Если я нашёл у Тебя расположение, то дай мне знак, что это действительно Ты говоришь со мной. 18Пожалуйста, не уходи отсюда, пока я не вернусь и не принесу свой дар и не предложу его Тебе.
Вечный сказал:
– Я буду ждать, пока ты не вернёшься.
19Гедеон пошёл домой, приготовил козлёнка и наделал пресных лепёшек из большой меры6:19 Букв.: «из одной ефы», что равняется 22 л (примерно 14 кг муки). муки. Положив мясо в корзину и налив похлёбку в горшок, он принёс это к Нему под дуб и положил там.
20Ангел Вечного сказал ему:
– Возьми мясо и пресные лепёшки, положи их на эту скалу и вылей похлёбку.
Гедеон сделал это. 21Концом посоха, который был у Него в руке, Ангел Вечного прикоснулся к мясу и пресным лепёшкам. Из скалы вырвалось пламя, которое пожрало мясо и лепёшки. И Ангел Вечного исчез. 22Когда Гедеон понял, что это был Ангел Вечного, он воскликнул:
– О Владыка Вечный! Я видел Ангела Вечного лицом к лицу!
23Но Вечный сказал ему:
– Мир тебе. Не бойся, ты не умрёшь6:22-23 См. Исх. 33:20..
24Гедеон соорудил там жертвенник Вечному, назвав его «Вечный – это мир»6:24 На языке оригинала: «Яхве Шалом».. Он стоит в Офре, в земле клана авиезеритов, и по сегодняшний день.
25В ту же ночь Вечный сказал ему:
– Возьми из стада своего отца второго быка, семилетнего6:25 Существует два толкования о том, почему Гедеон должен был взять именно второго быка: 1) потому что перворождённый бык уже был принесён в жертву по Закону (см. Исх. 13:11-15); 2) Всевышний проявил милость, сохранив роду главного быка-производителя.. Разрушь жертвенник Баала, который принадлежит твоему отцу, и сруби столб Ашеры6:25 Столб Ашеры – культовый символ языческой богини Ашеры., что рядом с ним. 26Сооруди, как должно, жертвенник Вечному, твоему Богу, на вершине этой скалы и на дровах из столба Ашеры, который ты срубишь, принеси во всесожжение второго быка.
27Гедеон взял десять человек из своих слуг и сделал, как сказал ему Вечный. Но из страха перед семьёй и жителями своего города, он сделал это не днём, а ночью.
28Утром, когда жители города встали, жертвенник Баала был разрушен, вместе с ним срублен и столб Ашеры, а второй бык принесён в жертву на новом жертвеннике!
29– Кто это сделал? – спрашивали они друг друга.
Они стали доискиваться, и им сказали:
– Это сделал Гедеон, сын Иоаша.
30– Выведи своего сына, – потребовали у Иоаша горожане. – Он должен умереть, потому что разрушил жертвенник Баала и срубил столб Ашеры, что рядом с ним.
31Но Иоаш ответил окружившей его враждебной толпе:
– Вы собираетесь вступиться за Баала? Вы хотите его спасти? Всякий, кто вступится за него, к утру будет предан смерти! Если Баал и вправду бог, он и сам может защитить себя, если кто-то разрушает его жертвенник.
32С того дня Гедеон («рубящий») стал зваться Иеруб-Баалом («пусть Баал борется»), потому что говорили: «Пусть Баал сам борется с ним», так как он разрушил Баалов жертвенник.
Гедеон разбивает мадианитян
33Все мадианитяне, амаликитяне и другие восточные народы объединили силы, переправились через Иордан и встали станом в долине Изреель. 34Дух Вечного сошёл на Гедеона, он затрубил в рог, и авиезериты собрались, чтобы идти за ним. 35Он послал вестников по всей земле рода Манассы, призывая их к оружию, а также послал к Ошеру, Завулону и Неффалиму, и они пришли к нему навстречу.
36Гедеон сказал Всевышнему:
– Если Ты собираешься спасти Исроил моей рукой, как обещал, 37то вот, я разложу на гумне настриженную шерсть. Если роса выпадет только на шерсть, а земля будет сухой, то я буду знать, что Ты спасёшь Исроил моей рукой, как говорил.
38Так и произошло. На следующий день Гедеон встал рано. Он стал выжимать шерсть и выжал из неё столько росы, что её хватило бы на целую чашу.
39Тогда Гедеон сказал Всевышнему:
– Не гневайся на меня. Позволь мне просить ещё лишь раз. Дай мне устроить ещё одно испытание с шерстью. На этот раз пусть шерсть останется сухой, а земля вокруг будет покрыта росой.
40В ту ночь Всевышний сделал это. Сухой осталась только шерсть; вся земля была покрыта росой.
Гедеон
1Израиљци су опет чинили што је зло у очима Господњим. Зато их је Господ предао у руке Мадијанаца на седам година. 2Пошто је мадијанска рука тешко притисла Израиљ, Израиљци су пред најездом Мадијанаца правили склоништа, пећине и утврђења у горама. 3Кад год су Израиљци сејали, тамо би се пењали Мадијанци, Амаличани и источни народи, и нападали их. 4Подигли би себи табор наспрам њих и уништавали урод земље све до Газе. Ништа нису остављали Израиљу да преживи, ни овце, ни вола, ни магарца. 5Јер, кад би се појавили са својим стадима и подизали своје шаторе, стуштили би се као велики рој скакаваца; њима и њиховим камилама није било броја. Улазили су у земљу да је пустоше. 6Тако је Мадијан довео Израиљ до крајње беде. Тада су Израиљци завапили Господу.
7Кад су Израиљци завапили Господу због Мадијана, 8Господ је послао Израиљцима једног пророка. Он им рече: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Ја сам вас извео из Египта и одвео вас из куће ропства. 9Ја сам вас избавио из руку Египћана и из руку свих ваших тлачитеља. Истерао сам их пред вама и дао вам њихову земљу. 10Рекао сам вам: ја сам Господ, Бог ваш. Не служите боговима Аморејаца у чијој земљи живите. Али ви нисте били послушни моме гласу.’“
11Анђео Господњи дође и седе под храстом код Офре, који припада Јоасу, потомку Авиезерову. Његов син Гедеон је вршио пшеницу у винској муљари да би је сачувао од Мадијанаца. 12Анђео Господњи му се указао и рекао: „Господ с тобом, силни ратниче!“
13Гедеон му одговори: „Опрости, господару, али ако је Господ с нама, зашто нас је снашло све ово? И где су сва она његова чуда о којима су нам причали наши преци? Говорили су: ’Зар нас није Господ извео горе из Египта?’ Зашто нас је онда Господ напустио и предао нас у руке Мадијанаца?“
14Господ се окренуо према њему и рекао му: „Иди с том силом у себи и избавићеш Израиља из мадијанских руку. Зар те не шаљем ја?“
15Гедеон му одговори: „Опрости, Господе, али како ћу ја да избавим Израиља? Мој род је најнезнатнији у Манасијином племену, а ја сам најмлађи у дому мога оца.“
16Господ му рече: „Ја ћу бити с тобом, па ћеш потући Мадијанце као једног човека.“
17Гедеон му рече: „Ако сам нашао наклоност у твојим очима, дај ми неки знак да ти говориш са мном. 18Молим те, немој да одеш одавде док се не вратим к теби. Ја ћу донети дар и положити га пред тобом.“
Господ одговори: „Остаћу овде док се не вратиш.“
19Гедеон је отишао, зготовио јаре, и испекао бесквасне хлебове од једне ефе6,19 Око 16 kg. брашна. Месо је ставио у кошару, а супу налио у лонац, па је све то донео под храст и поставио.
20Анђео Божији му рече: „Узми месо и бесквасне хлебове, стави их на ову стену, а супу пролиј.“ Гедеон учини тако. 21Анђео Господњи испружи штап који му је био у руци и врхом дотаче месо и бесквасне хлебове. Тада из стене плану огањ и спали месо и бесквасне хлебове. Анђео Господњи нестаде пред његовим очима. 22Када је Гедеон видео да је то био Анђео Господњи, он рече: „Јао мени, Господе Боже, јер сам видео Анђела Господњег лицем у лице!“
23Господ му рече: „Мир с тобом! Не бој се, нећеш умрети.“
24Ту је Гедеон подигао жртвеник Господу и назвао га „Господ-Мир“. Жртвеник и дан данас стоји у Офри Авиезеровој.
25Исте ноћи Господ рече Гедеону: „Узми вола свога оца, оног вола од седам година и поруши Валов жртвеник који је у власништву твога оца, и посеци Аштартин стуб до њега. 26На врху те узвишице подигни жртвеник Господу, Богу своме, слажући камење ред по ред. Затим узми оног вола и принеси га на жртву свеспалницу на дрвима од Аштартиног стуба који ћеш посећи.“
27Гедеон је повео десет људи од својих слугу и урадио како му је рекао Господ. Али како се плашио своје породице и људи из града да то уради дању, урадио је то ноћу.
28Кад су људи устали ујутру, имали су шта да виде: Валов жртвеник срушен, Аштартин стуб посечен, а во принесен на жртву свеспалницу на новосаграђеном жртвенику.
29Људи су питали једни друге: „Ко је ово учинио?“
Кад су истражили и испитали, рекли су: „То је учинио Гедеон, Јоасов син.“
30Грађани рекоше Јоасу: „Изведи свог сина да буде погубљен зато што је срушио Валов жртвеник и посекао Аштартин стуб.“
31Али Јоас рече свима који су устали против њега: „Зар ћете ви бранити Валов случај? Зар ћете га ви избавити? Ко брани Вала биће мртав до следећег јутра. Ако је Вал Бог, нека се сам брани, будући да је његов жртвеник срушен.“ 32Тог дана су Гедеона прозвали Јеровал, што значи: „Нека Вал поведе спор против њега што му је срушио жртвеник.“
33Сви Мадијанци, Амаличани и источни народи били су удружили снаге, па су прешли преко Јордана и утаборили се у језраелској долини. 34Тада се Дух Господњи спусти на Гедеона, те он затруби у рог и позва Авиезеров род да крене за њим. 35Послао је гласнике и свима из Манасијиног племена, и позвао их да крену за њим. Затим је послао гласнике Асировом, Завулоновом и Нефталимовом племену, па су им они пошли горе у сусрет.
36Гедеон рече Богу: „Ако хоћеш да мојом руком избавиш Израиљ, као што си обећао, 37ево, ставићу на гумно овчје руно. Буде ли росе само на руну, а сва земља буде сува, онда ћу знати да ћеш избавити Израиљ мојом руком, као што си обећао.“ 38Тако је и било. Гедеон устане ујутро и исцеди из руна росу – пуну посуду воде. 39Гедеон рече Богу: „Немој се гневити на мене што ти се обраћам још једном. Дозволи ми још само једном да покушам с руном: нека само руно буде суво, а по свој земљи нека буде роса.“ 40Бог учини тако исте ноћи: само је руно било суво, док је по свој земљи била роса.
