1И другое зло я видел под солнцем, и оно часто встречается среди людей: 2Всевышний даёт человеку богатство, имущество и славу, так что у него есть всё, чего бы он ни пожелал, но Всевышний не даёт ему пользоваться этим – вместо него пользуется чужой. Это – пустое, это – ужасное зло.
3У человека может быть сотня детей, и он может прожить много лет, но сколько бы он ни прожил, если он не мог насладиться своим счастьем и не был даже погребён, то я сказал бы, что выкидыш счастливее его,
4потому что он приходит напрасно
и уходит во тьму,
и во тьме скрывается имя его.
5Выкидыш даже солнца не видел и не знал, но ему покойнее, чем тому человеку, 6который не насладился своим счастьем, хоть бы он и прожил две тысячи лет. В итоге они оба пойдут в одно и то же место.
7Все усилия человека, чтобы наполнить свой желудок,
но голод возвращается вновь и вновь.
8Какое же тогда преимущество у мудрого над глупым,
и что приобретает бедняк,
даже если он знает как вести себя с другими?
9Лучше радоваться тому, что имеешь,
чем желать того, что не имеешь.
И это тоже пустое,
это – погоня за ветром.
10Всему, что существует, уже дано имя6:10 Ср. Нач. 2:19; Ис. 40:26.,
и что такое человек, уже давно известно.
Он не может препираться с Тем,
Кто сильнее его.
11Чем больше слов,
тем меньше смысла,
и какая в этом польза человеку?
12Ведь кто знает, что хорошо для человека в течение немногих и пустых дней его жизни, которые проходят словно тень? И кто может сказать человеку, что будет после него под солнцем?
1Постоји за људе још једно велико зло које сам видео под капом небеском: 2Некоме Бог да иметак, богатство, част, па му души ништа не мањка што пожели. Али му Бог не даје да ужива, да једе од тога, већ туђинац једе. То је пролазно и тешка је болест.
3Да неко има стотину синова, да живи многе године, да је много дана његових година – чак и гроба не имао, а душа му се није наситила благостања – онда тврдим да је и мртворођенче боље од њега. 4Јер, оно је узалуд рођено, у таму је отишло и тама му име покрива. 5Није видело сунца и не зна за њега, а почива боље него онај други; 6који, све да живи и двапут по хиљаду година, не ужива у своме иметку. Најзад, не иду ли сви на исто место?
7Сав је човеков труд за његова уста,
али му опет душа није сита.
8По чему је мудром боље од безумног,
и шта има сиромашак
који уме да се влада пред људима?
9Боље је оно што очи гледају
него оно за чим душа жуди,
јер је и то пролазно
и јурење ветра.
10Оно што се збило одређено је и било,
и зна се шта је човек:
не може да се спори
са јачим од себе.
11Тамо где је много речи
бесмисао бива већи,
и каква је од тога човекова корист?
12Јер ко зна шта је добро за човека у мало дана његовог пролазног живота који му ишчезну као сена? Ко ће да каже човеку шта ће се збити након њега под капом небеском?
