Предостережение против лицемерия
(Мат. 10:26-27)
1Тем временем собрались огромные толпы, и люди теснили друг друга. Исо начал говорить, обращаясь сначала к Своим ученикам:
– Берегитесь закваски блюстителей Закона, то есть лицемерия. 2Нет ничего скрытого, что не открылось бы, и нет ничего тайного, что не стало бы известным. 3Поэтому то, что вы говорите в темноте, будет услышано при свете дня, и что вы прошептали на ухо во внутренней комнате, будет провозглашено с крыш.
Страх только перед Всевышним
(Мат. 10:28-33)
4– Я говорю вам, Моим друзьям: не бойтесь тех, кто убивает тело и ничего больше сделать не может. 5Я скажу вам, кого бояться: бойтесь Всевышнего, Который, убив, может бросить вас в ад. Да, говорю вам, Его бойтесь. 6Не продают ли пять воробьёв всего за две медные монеты?12:6 Букв.: «два ассария». Ассарий – 1/16 динария, монеты, которая равнялась дневному заработку наёмного работника. Однако ни один из них не забыт Всевышним. 7А у вас даже и волосы на голове все сосчитаны! Не бойтесь – вы дороже множества воробьёв!
Бесстрашное признание Исо Масеха
(Мат. 12:31-32; Мк. 3:28-29)
8– Говорю вам: каждого, кто открыто признает Меня перед людьми, того и Ниспосланный как Человек признает перед ангелами Всевышнего, 9а кто отречётся от Меня перед людьми, от того и Я отрекусь перед ангелами Всевышнего. 10Всякий, кто скажет что-либо против Ниспосланного как Человек, будет прощён, но тот, кто кощунствует над Святым Духом, не будет прощён.
11Когда вас приведут на суд в молитвенные дома иудеев, к правителям и власть имущим, не беспокойтесь о том, как вам защитить себя или что вам говорить, 12потому что Святой Дух в тот самый час научит вас, что вам говорить.
Притча о безумном богаче
13Кто-то в толпе сказал Исо:
– Учитель, скажи моему брату, чтобы он разделил со мной наследство.
14Исо ответил:
– Друг, кто Меня назначил судьёй или посредником между вами?
15И Он сказал им:
– Смотрите, берегитесь жадности. Как бы ни был богат человек, его жизнь от этого не зависит.
16И Он рассказал им притчу:
– Земля одного богатого человека принесла ему хороший урожай. 17«Что мне делать? Мне негде хранить весь собранный урожай, – подумал он. – 18Вот что я сделаю, – решил он тогда, – я снесу мои хранилища и построю большие, в них будет достаточно места для моего зерна и другого имущества. 19Тогда я смогу сказать себе: теперь у тебя полно добра на много лет. Отдыхай, ешь, пей, веселись».
20Но Всевышний сказал ему: «Глупец! Сегодня же ночью твою жизнь возьмут у тебя. Кому достанется всё, что ты приготовил?» 21Так будет с каждым, кто копит богатство для себя, но не приобретает богатства для Всевышнего.
О беспокойстве
(Мат. 6:25-33)
22Затем Исо сказал Своим ученикам:
– Поэтому Я говорю вам: не тревожьтесь о своей жизни, что вам есть, или о своём теле, во что вам одеться. 23Ведь жизнь важнее пищи, и тело важнее одежды. 24Посмотрите на воронов, они не сеют и не жнут, у них нет ни хранилищ, ни амбаров, однако Всевышний питает их. Насколько же вы ценнее этих птиц! 25И кто из вас, беспокоясь, может продлить себе жизнь хотя бы на час? 26Если вы не можете сделать даже этого, то зачем вам тревожиться об остальном?
27Подумайте о том, как растут лилии. Они не трудятся и не прядут, но говорю вам, что даже царь Сулаймон во всём своём величии не одевался так, как любая из них. 28Но если Всевышний так одевает траву на поле, которая сегодня есть, а завтра будет брошена в печь, то не оденет ли Он и вас, маловеры? 29Не беспокойтесь о том, что вам есть или что пить, не тревожьтесь об этом. 30Ведь все язычники этого мира только об этом и думают, но ваш Небесный Отец знает, что вы нуждаетесь в этом. 31Ищите лучше Его Царства, и остальное тоже будет дано вам.
32Не бойся, малое стадо, ведь вашему Небесному Отцу было угодно дать вам Царство! 33Продавайте ваше имущество и давайте милостыню. Приобретайте себе такие кошельки, которые не изнашиваются, сокровища на небесах, где ни вор к ним не подберётся, ни моль их не съест. 34Ведь где ваше богатство, там будет и ваше сердце.
Притча о верных слугах
(Мат. 24:43-51; 25:1-13; Мк. 13:33-37)
35– Будьте всегда наготове: одежды подпоясаны, а светильники горящие, 36как у тех рабов, что ждут возвращения своего хозяина со свадебного пира. Когда хозяин придёт и постучит, они смогут сразу открыть ему. 37Благословенны те рабы, которых хозяин, возвратившись, найдёт бодрствующими. Говорю вам истину, он тогда сам подпояшется, как раб, пригласит их возлечь у стола и будет прислуживать им. 38Благословенны те рабы, которых хозяин застанет готовыми, даже если он придёт среди ночи или перед рассветом. 39Знайте, что если бы хозяин дома знал, в котором часу придёт вор, то он не позволил бы ему проникнуть в свой дом. 40Вы тоже должны быть готовы, потому что Ниспосланный как Человек придёт в час, когда вы Его не ждёте.
41Петрус спросил:
– Повелитель, Ты говоришь эту притчу только нам или всем?
42Исо ответил:
– Кто тогда окажется верным и разумным управляющим, которого хозяин поставил над остальными рабами, чтобы вовремя раздавать им пищу? 43Благословен тот раб, которого хозяин, когда вернётся, найдёт поступающим так. 44Говорю вам правду: он доверит ему всё своё имение. 45Но если тот раб решит: «Мой хозяин придёт ещё не скоро» – и станет избивать рабов и рабынь, есть, пить и пьянствовать, 46то придёт его хозяин в тот день, когда он не ожидает, и в тот час, когда он не знает. Он рассечёт его надвое и определит ему одну участь с неверными.
47Тот раб, который знал волю своего хозяина и не приготовился или не сделал того, что хотел хозяин, будет сильно бит, 48а тот, кто делает достойное наказания по незнанию, будет бит меньше. Кому было много дано, с того много и потребуют, и кому было много доверено, с того много и спросится.
О будущих разделениях
(Мат. 10:34-35)
49– Я пришёл принести огонь на землю, и как Я хочу, чтобы он уже разгорелся! 50Но Мне ещё предстоит пройти через тяжёлые испытания, и как Я томлюсь, пока это не совершится! 51Вы думаете, Я пришёл, чтобы принести на землю мир? Нет, говорю вам, не мир, а разделение. 52Семья из пяти человек разделится: трое против двоих и двое против троих. 53Отец будет против сына и сын против отца, мать против дочери и дочь против матери, свекровь против невестки и невестка против свекрови12:53 См. Мих. 7:6..
О приметах времени
(Мат. 16:2-3; 5:25-26)
54Исо опять обратился к народу:
– Когда вы видите облако на западе, вы сразу говорите, что будет дождь, и, действительно, идёт дождь. 55И когда дует южный ветер, вы говорите – будет жарко, и так и бывает. 56Лицемеры! Вы знаете, что означают приметы земли и неба, так почему же вы не знаете, какое настало время? 57Почему вы сами не рассудите, в чём истина? 58Когда ты идёшь со своим обвинителем в суд, постарайся примириться с ним ещё по пути, иначе он притащит тебя к судье, тот отдаст тебя стражнику, а стражник бросит тебя в темницу. 59Говорю тебе, что ты не выйдешь оттуда, пока не выплатишь всё до самого последнего гроша12:59 Букв.: «лепты». Лепта – самая мелкая греческая монета..
Упозорење против лицемерја
1У међувремену се окупило на хиљаде људи, тако да су газили једни друге. Тада Исус прво поче да говори својим ученицима: „Чувајте се фарисејског квасца, који је лицемерје. 2Нема ничег што је скривено, да се неће открити, нити тајног, да се неће дознати. 3Јер, што сте рекли у тами, чуће се на светлости дана, и што сте рекли иза затворених врата, разгласиће се са кровова.
Кога се треба бојати?
4Пријатељи моји, кажем вам, не бојте се оних који убијају тело, јер после тога не могу више ништа да учине. 5Рећи ћу вам кога да се бојите: бојте се Бога, који, пошто убије, има власт да баци у пакао. Да, кажем вам, њега се бојте. 6Зар се не продају пет врабаца за два новчића? Ипак, ни један од њих није заборављен од Бога. 7А вама су и све власи на глави пребројане. Зато се не бојте: ви вредите много више од јата врабаца.
8Кажем вам: свако ко ме призна пред људима, признаћу и ја њега пред анђелима Божијим. 9А ко се мене одрекне пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред анђелима Божијим. 10Свако ко каже реч против Сина Човечијег, биће му опроштено, али ко изговори хулу против Светога Духа, томе се неће опростити.
11Када вас буду изводили у синагоге да вам суде, или пред намеснике и владаре, не брините се како ћете се бранити, или шта ћете говорити, 12јер ће вас Свети Дух поучити шта да кажете у тај час.“
13Неко из народа рече: „Учитељу, реци мом брату да подели са мном наследство!“
14Исус му рече: „Човече, ко је мене поставио да судим или делим имовину међу вама?“ 15Онда се обратио свима: „Пазите и чувајте се сваке похлепе, јер ничији живот не зависи од обиља његових добара, колико год да их има.“
16Онда им исприча једну причу: „Неком богатом човеку обилно родила њива. 17Човек је размишљао у себи: ’Шта да урадим? Немам где да сакупим летину.’
18Онда рече: ’Овако ћу учинити: срушићу своје житнице и саградићу веће, па ћу тамо сместити све жито и остала добра. 19Онда ћу рећи себи: „Душо моја, имаш многа добра смештена за дуго година. Одмарај, једи, пиј и уживај!“’
20Али Бог му рече: ’Безумниче! Још ноћас ћу узети твоју душу. Коме ли ће остати оно што си стекао?’
21Тако бива са сваким који згрће себи богатство, а пред Богом је сиромашан.“
Поуздање у Бога
22Исус рече својим ученицима: „Стога вам кажем: не брините се за живот, шта ћете јести, или за тело, шта ћете обући, 23јер је живот вреднији од хране и тело од одеће. 24Погледајте гавране! Они нити сеју, нити жању, немају ни складишта ни житнице, а Бог их храни. Ви вредите много више од птица. 25Ко од вас може бринући се продужити себи живот, макар само и за кратко време? 26Дакле, ако не можете да учините ни то што је најмање, зашто се бринете за остало?
27Погледајте љиљане како расту! Не труде се, нити преду, а ја вам кажем да ни Соломон у свој својој раскоши није био одевен као и један од њих. 28Па ако Бог тако одева биље које је данас у пољу, а већ сутра се баца у пећ, колико ли ће пре оденути вас, о, маловерни! 29Зато се не оптерећујте тиме шта ћете јести или пити и не брините се око тога, 30јер све то траже и многобошци у овоме свету. Ваш Отац зна да вам је све то потребно. 31Него, тражите Царство његово, а Бог ће вам ово додати.
32Не бој се, мало стадо, јер је Оцу било по вољи да вам да Царство. 33Продајте своју имовину и дајте је као милостињу. Опремите се торбама које неће дотрајати и неисцрпним благом са неба, које лопов не краде нити мољац уништава. 34Јер, где је ваше благо, тамо ће бити и ваше срце.
Спремност и будност
35Опашите своје бокове, а ваше светиљке нека горе. 36Будите као слуге које очекују свога господара да се врати са свадбе, да му одмах отворе врата кад он дође и покуца. 37Благо оним слугама које господар, кад се врати, нађе будне. Заиста вам кажем да ће се сам господар опасати, посадити их за трпезу и послуживати их. 38Благо оним слугама које господар, када дође, нађе будне и приправне у поноћ или пред свитање. 39Ово знајте: ако би домаћин знао у које доба ће лопов доћи, не би дозволио да му провали у кућу. 40Тако и ви будите спремни, јер ће Син Човечији доћи у час када не мислите.“
41Петар упита: „Господе, говориш ли ову причу само нама или и свима осталима?“
42Господ одговори: „Ко је, дакле, верни и мудри управитељ? То је онај кога Господар постави да се стара о осталим слугама да добијају оброке на време. 43Блажен је онај слуга кога Господар, када дође, затекне да овако ради. 44Заиста вам кажем да ће му поверити управу над целим својим имањем. 45Али ако тај слуга каже: ’Мој Господар се задржао на путу’, па почне да туче слуге и слушкиње, да једе, пије и опија се, 46доћи ће Господар ових слугу у дан у који га не очекује, те ће га посећи и одредити му место међу неверницима.
47Слуга који зна господареву вољу, а не извршује је и није приправан, биће ишибан јако. 48А слуга који не зна, а учини оно што заслужује казну, биће мало шибан. Од свакога коме је много дано, много ће се и захтевати. Коме је више поверено, од тога ће се још више захтевати.
Исус – узрок поделе
49Дошао сам да бацим огањ на земљу. О, како бих волео да већ пламти! 50Треба и крштење да примим, и како ми је тешко док се то не сврши! 51Мислите ли да сам дошао да донесем мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор. 52Наиме, од сада ће се петоро у кући поделити: троје против двоје и двоје против троје, 53отац против сина и син против оца, мајка против ћерке и ћерка против мајке, свекрва против снахе и снаха против свекрве.“
Знаци времена
54А мноштву је рекао: „Када видите да се облак појављује на западу, одмах кажете да ће бити невреме, и буде невреме. 55А кад дуне ветар с југа, ви кажете да ће бити врућина, и тако и буде. 56Лицемери! Изглед земље и неба знате да протумачите; како онда не знате да протумачите ово време?
57Зар сами не увиђате шта је праведно? 58Ако те зајмодавац потера на суд, настој колико можеш да изгладиш ствар са њим док сте још на путу. У противном, одвешће те пред судију и судија ће те предати судском службенику, па ће те овај бацити у тамницу. 59Кажем ти да нећеш изаћи оданде док не исплатиш и последњи новчић.“
