Манна и перепела
1Народ Исроила тронулся в путь из Елима и на пятнадцатый день второго месяца, через месяц после ухода из Египта, пришёл в пустыню Син, что между Елимом и Синаем. 2В пустыне народ стал роптать на Мусо и Хоруна. 3Исроильтяне говорили им:
– Лучше бы нам было умереть в Египте от руки Вечного! Там мы сидели у котлов с мясом и ели хлеб досыта. А вы вывели нас в пустыню, чтобы весь народ уморить голодом.
4Вечный сказал Мусо:
– Я осыплю вас хлебом с неба. Пусть народ выходит каждый день и собирает, сколько нужно на день. Так Я испытаю их, будут ли они следовать Моим наставлениям. 5В пятницу пусть они соберут вдвое больше, чем в прочие дни, и заготовят это впрок.
6Мусо и Хорун сказали исроильтянам:
– Вечером вы узнаете, что Вечный вывел вас из Египта, 7а утром увидите славу Вечного, потому что Он услышал ваш ропот на Него. Кто мы такие, чтобы вам роптать на нас?
8Ещё Мусо сказал:
– Вот как вы узнаете, что это был Вечный: этим вечером Он накормит вас мясом, а утром даст вам вдоволь хлеба. Он услышал ваш ропот на Него. Кто мы такие? Вы ропщете не на нас, а на Вечного.
9Мусо сказал Хоруну:
– Скажи обществу исроильтян: «Предстаньте перед Вечным, потому что Он услышал ваш ропот».
10Когда Хорун говорил с народом Исроила, они повернулись к пустыне и увидели, как слава Вечного явилась в облаке.
11Вечный сказал Мусо:
12– Я услышал ропот исроильтян. Скажи им: «Вечером вы будете есть мясо, а утром наедитесь хлеба. Тогда вы узнаете, что Я – Вечный, ваш Бог».
13В тот же вечер налетели перепела и накрыли лагерь, а утром вокруг лагеря легла роса. 14Когда роса сошла, на поверхности пустыни показались тонкие хлопья, похожие на иней. 15Увидев их, исроильтяне говорили друг другу:
– Что это?
Они не знали, что это такое. Мусо сказал им:
– Это хлеб, который Вечный дал вам в пищу. 16Вечный повелел: «Пусть каждый собирает, сколько ему нужно. Берите по кувшину16:16 Букв.: «по омеру». Омер – мера объёма примерно равная 2,2 л. на каждого члена семьи».
17Исроильтяне сделали так, как им сказали. Одни собрали больше, другие меньше. 18Но когда они измерили, то у того, кто собрал много, не было излишка, и у того, кто собрал мало, не было недостатка. Каждый собрал столько, сколько ему было нужно.
19Мусо сказал им:
– Пусть никто ничего не оставляет до утра.
20Но некоторые не послушали Мусо и оставили часть до утра. В пище завелись черви, и она стала зловонной. Мусо разгневался на них.
21Утром каждый собирал, сколько ему было нужно, а когда пригревало солнце, всё несобранное таяло. 22В пятницу они собрали в два раза больше – по два кувшина16:22 Букв.: «по два омера». на человека, – и вожди народа пришли и доложили об этом Мусо.
23Он сказал им:
– Вечный повелел: «Завтра день покоя, святая суббота Вечного. Испеките сейчас то, что хотите испечь, и сварите то, что хотите сварить. То, что останется, нужно отложить и сохранить до утра».
24Они сохранили это до утра, как повелел Мусо, и оно не начало портиться, и черви в нём не завелись.
25– Ешьте это сегодня, – сказал Мусо, – потому что сегодня суббота Вечного. Сегодня вы ничего не найдёте на земле. 26Вы будете собирать хлопья шесть дней, но на седьмой день, в субботу, ничего не будет.
27Некоторые вышли в субботу, чтобы собрать дар Вечного, но ничего не нашли. 28Вечный сказал Мусо:
– Сколько ещё вы будете нарушать Мои повеления и наставления? 29Запомните: Я установил для вас субботу и поэтому в пятницу даю вам хлеб на два дня. Пусть в субботу каждый остаётся там, где он есть. Пусть никто не выходит из дома.
30И в субботу народ пребывал в покое.
31Народ Исроила назвал эту пищу манной16:31 Манна – переводится как: «Что это?» (см. 16:15).. Она была белой, видом была похожа на кориандровое семя, а на вкус – как медовое печенье. 32Мусо сказал:
– Так повелел Вечный: «Возьмите кувшин16:32 Букв.: «омер». манны и храните для грядущих поколений, чтобы они могли видеть хлеб, которым Я кормил вас в пустыне, когда вывел из Египта».
33Мусо сказал Хоруну:
– Возьми кувшин и наполни его манной16:33 Букв.: «омером манны».. Поставь его перед Вечным, чтобы сохранить для грядущих поколений.
34Как Вечный повелел Мусо, Хорун поставил кувшин с манной перед сундуком соглашения16:34 Сундук соглашения – традиционное название «ковчег завета»., чтобы сохранить. 35Исроильтяне ели манну сорок лет, пока не пришли в заселённую землю. Они ели манну, пока не достигли рубежей Ханона.
36(Кувшин вмещает в себя примерно два литра.)16:36 Букв.: «Омер составляет одну десятую часть ефы». Ефа – мера объёма, равная 22 л.
Мана и препелице
1Петнаестога дана другог месеца након изласка из Египта, цела израиљска заједница оде из Елима и дође у пустињу Син, која се налази између Елима и Синаја. 2У пустињи је цела израиљска заједница почела да гунђа против Мојсија и Арона. 3Израиљци су им говорили: „Е, да смо само помрли од Господње руке у Египту! Тамо смо седели око лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. А ви сте нас довели у ову пустињу да поморите глађу сав овај збор.“
4Тада Господ рече Мојсију: „Ево, послаћу вам кишу хлеба с неба. Нека народ излази и скупља колико му је потребно за тај дан. Тако ћу их искушати да видим хоће ли следити мој Закон или не. 5Шестог дана нека донесу и припреме дуплу меру онога што скупљају сваког дана.“
6Мојсије и Арон рекоше свим Израиљцима: „Увече ћете увидети да вас је Господ извео из Египта, 7а ујутро ћете видети Господњу славу, јер је Господ чуо како сте гунђали против њега. Ко смо ми да гунђате против нас?“ 8Мојсије продужи: „Увече ће вам Господ дати да једете меса, а ујутро хлеба до миле воље, јер је Господ чуо како му приговарате. Ви, наиме, не гунђате против нас, него против Господа.“
9Мојсије рече Арону: „Реци свој израиљској заједници: ’Приступите Господу јер је чуо ваше гунђање!’“
10Док је Арон говорио свој израиљској заједници, они се окрену према пустињи, и тада се појави у облаку слава Господња.
11Тада Господ рече Мојсију: 12„Чуо сам гунђање Израиљаца. Реци им овако: ’Увече ћете јести месо, а ујутро хлеба до миле воље. Тада ћете знати да сам ја Господ, ваш Бог.’“
13Увече долете препелице и прекрију табор, а ујутро је роса била свуда око табора. 14Кад се слој росе дигао, површина пустиње је била покривена нечим ситним, пахуљастим, сличним мразу по земљи. 15Видевши то, Израиљци су питали једни друге: „Шта је ово?16,15 Ово је прво спомињање мане – хлеба с неба, које заправо на изворном језику звучи попут питања Шта је ово? и очигледна је игра речи.“, јер нису знали шта је то.
Мојсије им рече: „То је хлеб који вам је Господ дао за храну.“ 16Ово вам је Господ заповедио: „Скупите онолико колико је свакоме довољно за храну. Узмите по гомер16,16 Гомер је мера која је износила нешто више од два литра. за сваког члана у своме шатору.“
17Израиљци тако и учине. Неки су скупили више неки мање. 18Кад су измерили по гомер, ономе који је скупио више није преостало, а нити је недостајало ономе који је скупио мање; свако је скупио онолико колико му је било потребно.
19Мојсије им рече: „Нико да не оставља од тога до следећег јутра.“
20Али они нису слушали Мојсија, него су оставили нешто од тога до сутра. Међутим, то се уцрвља и усмрди. Мојсије се разгневи на њих.
21То су скупљали свакога јутра, свако колико му је требало. Али чим би грануло сунце, мана би се истопила. 22Шестог дана су скупили два гомера по особи. Сви кнезови заједнице дођу и известе Мојсија о овоме. 23Мојсије им рече: „Господ је заповедио ово: ’Сутра је дан одмора, света субота Господу. Пеците и кувајте што год хоћете. Све што остане, склоните и чувајте за сутра.’“
24Израиљци оставе то за сутра, како им је Мојсије заповедио. То им се није усмрдело, а није било ни црва у томе. 25Мојсије им рече: „Једите данас, јер је данас субота Господу. Данас нећете наћи ману на земљи. 26Скупљајте је шест дана, а седмога дана, у суботу, неће је бити.“
27Ипак, десило се да су неки из народа и седмога дана изашли да је скупљају, али је нису нашли. 28Господ рече Мојсију: „Докле ћете одбијати да слушате моје заповести и законе? 29Држите на уму да вам је Господ дао суботу; зато вам и даје храну шестог дана за два дана. Свако нека остане где је; нека нико не излази из свога дома на седми дан.“ 30Тако се народ одмарао седмога дана.
31Израиљски народ је ту храну назвао маном. Била је као зрно коријандра; била је бела и имала је укус меденог колачића. 32Мојсије рече: „Ово је наредба коју је Господ издао: ’Напуните један гомер да се чува за ваша будућа поколења, да виде храну којом сам вас хранио у пустињи кад сам вас извео из Египта.’“
33Мојсије рече Арону: „Узми једну посуду и стави у њу пун гомер мане, па је положи пред Господом, да се чува за будућа поколења.“
34Арон је положио ману пред Сведочанство16,34 Сведочанство је било у Ковчегу у коме су се чувале десет заповести урезане на каменим плочама. на чување, како је Господ заповедио Мојсију. 35Израиљци су се хранили маном четрдесет година, док нису ушли у земљу где су се населили. Маном су се хранили док нису дошли на границу хананске земље.
36(Гомер је десети део ефе.)
