Пророчество о Младенце
1Прошлое принизило землю Завулона и землю Неффалима, но грядущее прославит Галилею языческую и её приморский путь, ведущий за Иордан.
2Народ, идущий во тьме,
увидел великий свет;
на живущих в стране смертной тени
свет воссиял.
3Ты умножил народ,
увеличил их радость;
они радуются пред Тобой,
как радуются во время жатвы,
как ликуют, деля добычу.
4Ведь, как в день поражения Мадиана9:4 См. Суд. 7:23-25.,
Ты сломал тяготившее их ярмо,
сломал брус у них на плечах
и палку притеснителя.
5Всякая обувь воинов, бывшая в битве,
и всякая одежда, обагрённая кровью,
будут отданы на сожжение,
станут пищей для огня.
6Ведь Младенец родился нам,
Сын дан нам!
На плечи Его будет возложена власть,
и назовут Его:
Чудесный Советник9:6 Или: «Чудесный, Советник»., Могучий Бог,
Вечный Отец, Правитель, дарующий мир.
7Умножению власти Его и мира нет конца;
правит Он на престоле Довуда царством его,
утверждая и поддерживая его
правосудием и праведностью
отныне и вовеки9:1-7 Эти слова являются пророчеством об Исо Масехе (см. Мат. 4:12-16; 28:18; Лк. 1:30-35, 79)..
Это сделает ревность Вечного, Повелителя Сил.
Гнев Вечного на Исроил
8У Владыки есть слово против потомков Якуба,
оно касается Исроила.
9Узнает его весь народ –
Ефраим9:9 То есть Исроил. и жители Сомарии,
те, что гордо
и с надменным сердцем говорят:
10– Хотя Вечный обрушил кирпичные здания,
мы отстроим их из тёсаного камня,
и хотя Он срубил тутовые деревья,
мы заменим их кедрами.
11Но Вечный воздвигнет против них врагов Рецина,
поднимет на них неприятелей.
12Сирийцы с востока и филистимляне с запада
будут жадно пожирать Исроил.
Но и тогда гнев Его не отвратится,
и рука Его ещё будет занесена.
13Но народ не возвращается к Тому, Кто разит их,
и не ищет Вечного, Повелителя Сил.
14Тогда Вечный отсечёт у Исроила и голову, и хвост,
ветви высоких пальм и низкий тростник в один день;
15старейшины и знатный люд – это голова,
пророки, что учат лжи, – это хвост.
16Вожди этого народа сбили его с пути,
ведомые ими бредут по ложной дороге.
17Поэтому Владыка не порадуется юношам,
не пожалеет сирот и вдов,
ведь каждый – безбожник и злодей,
всякий язык говорит низости.
Но и тогда гнев Его не отвратится,
и рука Его ещё будет занесена.
18Нечестие пылает, как огонь,
пожирает терновник и колючки,
поджигает лесные чащи,
так что они вздымаются ввысь столбами дыма.
19Гневом Вечного, Повелителя Сил,
опалится земля;
люди станут пищей для огня,
и никто не пощадит своего брата.
20Станут пожирать справа,
но останутся голодными;
будут есть слева,
но не наедятся;
всякий будет пожирать плоть своего потомства9:20 Или: «своей руки».:
21Манасса будет пожирать Ефраима,
Ефраим – Манассу;
и вместе они обратятся против Иудеи.
Но и тогда гнев Его не отвратится,
и рука Его ещё будет занесена.
Бог се јавља и објављује
1Али неће бити мрак што њу гуши као у времену претходном, кад је обезвредио земљу завулоновску и земљу нефталимску, а потоњи ће прославити пут што води ка мору с друге стране Јордана, Галилеју многобожачку.
2Народ који по тами хода,
велику је светлост угледао,
настањене у земљи сена смртнога,
светлост их јарка обасја.
3Радост си увећао;
пред тобом се радују
као у жетвеној радости,
као што се веселе када плен деле;
4јер јарам на њ натоварен
и обрамицу на његовом рамену,
шибу прогонитеља његова,
ти си поломио као у дан мадијански.
5Та, свака цокула маршира у метеж,
и плашт се натапа у крви,
те ће бити за ватру
храна разгорела.
6Та, нама се мушко дете родило,
нама је син дат;
власт је њему на рамену.
И он ће се звати:
Дивни Саветник, Бог Силни,
Отац Вечни, Владар Миротворни.
7Распростирању власти и миру
неће бити краја
на престолу Давидову
и на царству његову,
да га среди и да га утврди
у праву и у праведности
од сада и до века.
Ревност Господа над војскама
то ће учинити.
Господ плаћа
8Господар је реч послао Јакову
и она је међу Израиљце пала.
9И сав народ њу ће упознати,
Јефремовци и становништво Самарије,
који говоре срцем
надменим и охолим:
10„Ако су опеке пале,
градићемо од тесана камена;
дивље смокве су сасечене,
кедре ћемо тамо подићи.“
11А Господ размешта против Ресина противнике његове
и подбада непријатеље његове,
12Арамеју спреда, Филистејце страга,
те Израиљ прождиру својим устима.
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
13Ипак се народ обратио није оном који га је ударио,
и Господа над војскама потражили нису;
14те је Господ одсекао од Израиља главу и реп,
грану и рогоз, у један дан.
15Старешина и лице угледно – то је глава,
а пророк који научава лаж – то је реп.
16Који овај народ воде, они заводе;
који бивају вођени, они пропадају.
17Зато се Господар његовим младићима радовати неће,
његовој сиротињи и удовицама смиловати се неће.
Зато што је сав народ опак и зао,
на сва уста безумно говоре.
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
18Зато што се опакост као пожар распламсала,
бодље и трње прождире,
шумски честар је упалила,
облаци дима се подижу.
19Земља пламти од јарости Господа над војскама,
и народ као храна за пожар постаје:
ни свог брата нико не поштеди.
20Ждере с десна
и опет је гладан;
гута с лева
и опет сит није.
Човек једе свога ближњег месо:
21Манасијевци Јефремовце,
Јефремовци Манасијевце,
а заједно оба на Јудејце.
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
