Исцеление слепого
1Однажды, проходя мимо, Исо увидел человека, слепого от рождения. 2Его ученики спросили у Него:
– Учитель, почему этот человек родился слепым? Кто согрешил: он сам или его родители?
3– Нет, это не из-за его греха или греха его родителей, – ответил Исо, – это произошло для того, чтобы на нём были явлены дела Всевышнего. 4Пока ещё день не кончился, мы должны совершать дела Того, Кто послал Меня. Наступает ночь, и тогда уже никто не сможет ничего делать. 5Пока Я в мире, Я – свет миру.
6Сказав это, Исо плюнул на землю, смешал слюну с землёй и помазал ею глаза слепому.
7– А теперь пойди и умойся в пруду Силоам, – сказал Он слепому (Силоам значит: «Посланный»).
Слепой пошёл, умылся и вернулся зрячим. 8Соседи его и те, кто раньше видели его просящим милостыню, спрашивали:
– Разве это не он сидел и просил милостыню?
9Одни говорили:
– Да, это он.
Другие говорили:
– Нет, он только похож на него.
Исцелённый же утверждал:
– Это я.
10– Как же ты прозрел? – спрашивали они.
11Он ответил:
– Человек, Которого зовут Исо, смешал грязь и помазал мои глаза, потом Он сказал мне пойти в Силоам и умыться. Я пошёл, умылся и стал видеть.
12– Где Этот Человек? – спрашивали они его.
– Я не знаю, – отвечал исцелённый.
Религиозные вожди допрашивают исцелённого
13Человека, который раньше был слепым, привели к блюстителям Закона, 14потому что Исо смешал грязь и открыл ему глаза в субботу. 15Блюстители Закона тоже спросили его, как он обрёл зрение.
– Он помазал мои глаза грязью, – ответил исцелённый, – я умылся и теперь вижу.
16Некоторые блюстители Закона стали говорить:
– Человек Этот не от Всевышнего, потому что Он делает то, что запрещается делать в субботу.
Другие же спрашивали:
– Как грешник может творить такие знамения?
Мнения разделились. 17Тогда они опять стали расспрашивать слепого:
– Что ты сам можешь сказать о Нём? Это ведь твои глаза Он открыл.
Человек ответил:
– Он пророк.
18Предводители иудеев всё ещё не верили, что он был слеп и что обрёл зрение, и поэтому позвали его родителей.
19– Это ваш сын? – спросили они. – Это о нём вы говорите, что он родился слепым? Как же он может сейчас видеть?
20– Мы знаем, что это наш сын, – ответили родители, – и мы знаем, что он родился слепым. 21А как он сейчас может видеть и кто открыл его глаза, мы не знаем. Спросите его сами. Он уже совершеннолетний и может сам ответить за себя.
22Родители так ответили из боязни перед предводителями иудеев, так как те уже вынесли решение о том, что кто признает Исо Масехом, тот будет отлучён от общества. 23Поэтому родители и сказали: «Он уже совершеннолетний, спросите его самого».
24Они во второй раз вызвали человека, который был слепым.
– Воздай славу Всевышнему9:24 Эти слова были формулой судебной клятвы, обязывавшей говорить правду (см. Иеш. 7:19)., – сказали они, – мы знаем, что Этот Человек грешник.
25Исцелённый ответил:
– Грешник Он или нет, я не знаю. Я знаю одно, что я был слеп, а сейчас вижу!
26Они спросили:
– Что Он с тобой сделал? Как Он открыл твои глаза?
27Он ответил:
– Я уже говорил вам, а вы не слушали. Зачем вы хотите ещё раз это услышать? Вы тоже хотите стать Его учениками?
28Они стали оскорблять его и сказали:
– Сам ты Его ученик! Мы ученики пророка Мусо! 29Мы знаем, что с Мусо говорил Всевышний, а об Этом Человеке мы даже не знаем, откуда Он.
30Исцелённый ответил:
– Вот это-то и странно! Вы не знаете, откуда Он, а Он открыл мне глаза. 31Мы знаем, что Всевышний грешников не слушает. Он слушает только тех, кто чтит Его и поступает по Его воле. 32Ведь испокон веков никто не слышал, чтобы у рождённого слепым открылись глаза9:32 Прозрение слепых часто рассматривалось пророками, особенно Исаией, как знак времён Масеха (см. Ис. 29:18; 35:5; 42:7, 18).. 33И если бы Этот Человек не был от Всевышнего, то Он не смог бы сделать ничего такого.
34Они на это ответили:
– Ты был рождён в грехах, как ты смеешь нас учить!
И они выгнали его вон9:34 Или: «отлучили его (от общества иудеев)», также в ст. 35..
О духовной слепоте
35Исо, услышав о том, что блюстители Закона выгнали его вон, нашёл его и спросил:
– Ты веришь в Ниспосланного как Человек?
36– А кто Он, Господин? – спросил исцелённый. – Скажи мне, чтобы я в Него поверил.
37Исо сказал:
– Ты сейчас Его видишь, Он говорит с тобой.
38Тогда человек ответил:
– Повелитель, я верю, – и поклонился Исо.
39Исо сказал:
– Я пришёл в этот мир для суда, чтобы слепые видели, а те, кто видят, стали слепыми.
40Блюстители Закона, которые были с Ним, слышали это и спросили:
– Что? Мы, значит, тоже слепы?
41Исо сказал:
– Если бы вы были слепы, то греха не было бы на вас, но так как вы заявляете, что видите, то грех ваш на вас остаётся.
Исцељење слепог од рођења
1Када је изашао из храма видео је човека слепог од рођења. 2Његови ученици га упиташе: „Учитељу, зашто се овај човек родио слеп? Да ли је згрешио он или његови родитељи?“
3Исус одговори: „Није он слеп зато што је згрешио он или његови родитељи, већ да би Бог на њему показао деловање своје силе. 4Док је дан, треба да чинимо дело онога који ме је послао. Јер долази ноћ када нико неће моћи да ради. 5Док сам на свету, ја сам светлост свету.“
6Рекавши ово, пљунуо је на земљу и од пљувачке начинио блато, па је тим блатом намазао човекове очи. 7Онда му је рекао: „Иди и умиј се у Силоамској бањи!“ (Силоам у преводу значи „послан“.) Човек оде, уми се и врати се са здравим видом.
8Његови суседи и они који су га видели како проси, рекли су: „Није ли то онај који је ту седео и просио?“ 9Једни су говорили: „Да, то је тај!“ – а други опет: „Не, није, него само личи на њега!“
Он тада рече: „Ја сам тај!“
10Онда га упиташе: „Како си прогледао?“
11Он одговори: „Човек који се зове Исус је направио блато, намазао моје очи и рекао ми: ’Иди у Силоамску бању и умиј се!’ Отишао сам, умио се и прогледао.“
12Они га упиташе: „Где је он?“
„То не знам“ – одговори он.
13Затим су некадашњег слепца одвели фарисејима. 14А дан када је Исус направио блато и вратио вид слепоме био је субота. 15Фарисеји га поново упиташе како је прогледао. Он им рече: „Намазао ми је очи блатом, ја сам се умио и сада видим.“
16Тада рекоше неки фарисеји: „Тај човек није од Бога, јер не поштује закон о суботи.“
Други рекоше: „Како грешан човек може учинити овакве знаке?“ Тако је дошло до поделе међу њима.
17Поново су питали некадашњег слепца: „Шта ти мислиш о њему, пошто ти је вратио вид?“
Човек рече: „Он је пророк.“
18Ипак, јудејске вође нису хтеле да поверују да је човек био слеп и да поново види, док нису позвали његове родитеље. 19Онда су и њих питали: „Да ли је ово ваш син за кога тврдите да се родио слеп? Како то да сада види?“
20Његови родитељи одговорише: „Знамо да је ово наш син и да се родио слеп, 21али не знамо како сада види и ко му је вратио вид. Питајте њега. Пунолетан је, па нека говори сам за себе.“ 22Његови родитељи су рекли ово, јер су се плашили јудејских вођа. Наиме, јудејске вође су се већ биле договориле да се из синагоге искључи свако ко би Исуса признао за Христа. 23Због тога су његови родитељи рекли: „Пунолетан је, питајте њега.“
24Тада су по други пут позвали човека који је био слеп и рекли му: „Признај на славу Богу! Ми знамо да је тај човек грешник.“
25Човек одговори: „Ја не знам да ли је он грешник. Једино знам да сам био слеп, а сада видим!“
26Они га упиташе: „Шта ти је учинио? Како ти је вратио вид?“
27Он им одговори: „То сам вам већ рекао, а ви нисте слушали. Зашто хоћете да то поново чујете? Да нећете да постанете његови ученици?“
28Они га извређаше и рекоше му: „Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици! 29Знамо да је Бог говорио Мојсију, а за овога не знамо ни одакле је!“
30Човек им рече: „Баш то је и чудно што ми је исцелио вид, а ви не знате одакле је. 31Знамо, наиме, да Бог не услишава грешнике, него само онога ко је побожан и ко чини оно што је Богу по вољи. 32Никада се није чуло да је неко вратио вид слепоме од рођења. 33Да он није дошао од Бога, не би могао ништа да учини.“
34Они му одговорише: „Ти ћеш да нас учиш, а сав си рођен као грешник!“ Затим су га избацили напоље.
35Када је Исус чуо да су га истерали, нашао га је и рекао му: „Верујеш ли у Сина Човечијег?“
36Човек му одговори: „Реци ми ко је он, Господе, да бих могао да верујем у њега!“
37Исус му рече: „Већ си га видео. То је онај који говори с тобом.“
38Човек одговори: „Верујем, Господе“, и поклони му се.
39Исус рече: „Ја сам дошао на овај свет да судим, да прогледају они који не виде и да постану слепи они што виде.“
40Неки фарисеји који су били са њим чули су то, па су питали: „Да нисмо и ми слепи?“
41Исус им рече: „Кад бисте били слепи, не бисте били криви за грех. Али, пошто кажете да видите, кривица је и даље на вама.
