Казнь Амана
1Царь с Аманом отправились пировать у царицы Есфири. 2И когда они пили вино во второй день, царь спросил опять:
– Царица Есфирь, чего ты хочешь? Всё тебе будет. Какова твоя просьба? Даже полцарства – всё получишь!
3И царица Есфирь ответила:
– О царь, если я нашла у тебя расположение и если это угодно царю, то сохрани мне жизнь – вот чего я хочу. И пощади мой народ – вот моя просьба. 4Ведь я и мой народ проданы на погибель, уничтожение и искоренение. Если бы нас всего лишь продали как рабов и рабынь, я бы смолчала и не стала из-за этого беспокоить царя7:4 Или: «…смолчала, хотя враг и не возместил бы ущерба царю»..
5Царь Ксеркс спросил царицу Есфирь:
– Кто же он? Кто осмелился такое сделать?
6Есфирь сказала:
– Противник и враг – этот подлый Аман.
И Аман задрожал от страха перед царём и царицей. 7Царь в гневе поднялся с места, оставил вино и вышел во дворцовый сад. А Аман, понимая, что царь уже решил его судьбу, остался, чтобы умолять царицу Есфирь даровать ему жизнь. 8В тот момент, когда царь вернулся из дворцового сада в пиршественный зал, Аман как раз приник к ложу, где возлежала царица Есфирь.
Царь вскричал:
– Да что же это такое, он ещё вздумал изнасиловать царицу прямо в моём дворце?!
Едва лишь слово слетело с уст царя, Аману накрыли лицо. 9И Харбона, один из евнухов, прислуживавших царю, сказал:
– Вот и виселица высотой в двадцать два метра7:9 Букв.: «пятьдесят локтей». стоит у Аманова дома; он приготовил её для Мардохея, чьё слово спасло царя.
Царь сказал:
– Вот и повесьте его на ней!
10И Амана повесили на виселице, которую он приготовил для Мардохея. И ярость царя улеглась.
Аман обешен
1Тако је цар са Аманом отишао на гозбу код царице Јестире. 2Другог дана гозбе, код вина, цар је поново упитао Јестиру: „Која је твоја молба, царице Јестиро? Биће ти дано! Шта је то што желиш? Ако је и половина царства – нека буде!“
3Царица Јестира му је одговорила и рекла: „Царе, ако сам стекла благонаклоност у твојим очима и ако је цару по вољи, нека ми се на моју молбу да живот и мој народ на моју жељу. 4Јер и ја и мој народ смо продани да нас истребе, побију и униште. Да су нас продали као робове и робиње, ја бих ћутала, јер та несрећа не би оштетила цара.“7,4 Други део стиха се преводи и као: а …премда непријатељ не би могао да надокнади штету цару.
5Цар Артаксеркс је на то рекао царици Јестири: „Ко је он? Где је тај који је наумио да уради тако нешто?“
6Јестира је одговорила: „Тлачитељ и непријатељ је овај зли Аман!“
Аман је био престрављен пред царем и царицом. 7Цар је бесно устао од гозбе и вина, и отишао у дворску башту, а Аман је остао да моли за живот царицу Јестиру. Наиме, видео је да је цар решен да му нанесе зло.
8Када се цар вратио из дворске баште у кућу где је била гозба и вино, Аман је био пао на лежај на коме је била царица Јестира.
А цар је рекао: „Да неће још и царицу да обешчасти у мојој кући?!“
Чим је цар изустио ову реч покрили су Аманово лице. 9А Арвона, један од евнуха који служе цару је рекао: „Ту су вешала која је Аман спремио за Мардохеја који је говорио добро за цареву корист. Ено стоје код Аманове куће и висока су педесет лаката7,9 Око 25 m..“
На то је цар наредио: „Обесите га на њих!“ 10Тако су обесили Амана на вешала која је он подигао за Мардохеја и царев бес се утишао.
