1Было ко мне слово Вечного:
2– Смертный, обрати лицо к Иерусалиму и пророчествуй против святилища. Пророчествуй о земле Исроила 3и скажи ей: Так говорит Вечный: «Я твой противник. Я вытащу меч из ножен и истреблю и твоих праведников, и твоих злодеев. 4Так как Я стану истреблять и праведников, и злодеев, Мой меч обнажится на всякую плоть с юга до севера. 5И всякая плоть узнает, что Я, Вечный, извлёк меч из ножен; больше он в них не вернётся».
6Итак, стони, смертный! Стони перед ними с разбитым сердцем и в тоске. 7Когда они спросят тебя: «Почему ты стонешь?» – отвечай: «Из-за вестей, что идут. Все сердца изнемогут, все руки потеряют силу; всякий дух ослабнет и всякое колено задрожит, как вода». Это придёт и непременно сбудется, – возвещает Владыка Вечный.
Вавилон – меч правосудия Всевышнего
8Было ко мне слово Вечного:
9– Смертный, пророчествуй и скажи: Так говорит Вечный:
«Меч, меч
наточен и очищен –
10наточен для резни,
очищен, чтобы сверкать, как молния!»
– Как нам радоваться жезлу царя, если меч сильнее любой подобной деревяшки?
11– Меч дан, чтобы его очистили,
чтобы в руке зажали;
и наточен он, и очищен,
чтобы лечь губителю в руку.
12Смертный, кричи и плачь,
ведь он обратится на Мой народ;
на вождей Исроила он обратится.
Под меч они будут брошены
вместе с Моим народом.
Так бей себя в грудь от горя.
13Ведь испытание непременно придёт: и что, если жезл царя, который будет уничтожен мечом, прекратит своё существование? – возвещает Владыка Вечный.
14– Так пророчествуй, смертный,
бей о ладонь ладонью.
Пусть меч ударит дважды, трижды –
это меч для резни,
меч для великой бойни;
меч идёт к ним со всех сторон,
15чтобы сердцам изнемочь,
и умножиться павшим.
Лезвие меча
Я приставил ко всем их вратам.
Увы! Он сделан, чтобы сверкать,
он очищен для бойни.
16Бей направо, рази налево,
куда бы ни обратилось лезвие!
17Я тоже ударю о ладонь ладонью
и утолю Свой гнев.
Я, Вечный, сказал это.
18Было ко мне слово Вечного:
19– А ты, смертный, начерти две дороги, по которым пойдёт меч царя Вавилона; обе они пусть начинаются в одной земле. А там, где дорога поворачивает к городу, поставь путевой знак. 20Проведи одну дорогу, по которой пойдёт меч царя Вавилона, в аммонитскую столицу Раббу, а другую – в Иудею и укреплённый Иерусалим. 21Ведь царь Вавилона остановится у развилки, на распутье двух дорог, чтобы поворожить: он будет трясти стрелы, спрашивать своих домашних божков и разглядывать печень. 22В его правую руку попадётся жребий «на Иерусалим», чтобы поставить там стенобитные орудия, дать приказ убивать, издать боевой клич, приставить к воротам тараны, сделать насыпь и возвести осадные валы. 23Тем, кто поклялся ему в верности, это покажется ложным знамением, но он напомнит им об их вине и возьмёт их в плен.
24Поэтому так говорит Владыка Вечный:
– Вы напомнили о своей вине, ваш мятеж и ваши грехи стали явными во всём, что вы делаете. За это вас уведут в плен.
25А тебе, недостойный, преступный исроильский вождь, чей день настал, чей час наказания пробил, 26так говорит Владыка Вечный:
– Сними головной убор, сложи венец. Как было, так больше не будет: те, кто внизу, будут возвышены, а те, кто наверху, будут унижены. 27Гибель, гибель, гибель! Я наведу её! Не возродится эта земля, пока не придёт Тот, Кому она по праву принадлежит; Ему Я отдам её.
28– А ты, смертный, пророчествуй и скажи: Так говорит Владыка Вечный об аммонитянах и их оскорблениях:
«Меч, меч
обнажён для бойни,
начищен пожирать
и сверкать, словно молния!
29Несмотря на пустые видения о тебе
и лживые гадания,
он обрушится на шеи
обречённых на смерть злодеев,
чей день настал,
чей час наказания пробил.
30Верни его в ножны!
Там, где был сотворён ты,
в земле твоего рождения,
Я буду тебя судить.
31Я изолью на тебя Свою ярость,
пылающим гневом повею на тебя.
Я отдам тебя людям жестоким,
людям, приученным убивать.
32Будешь ты топливом для костра,
будет кровь твоя литься на землю,
вспоминать о тебе не будут;
ведь Я, Вечный, так сказал».
Против Јерусалима и околних народа
1Дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, окрени се лицем према југу; изреци реч против југа, пророкуј против шумског краја у Негеву. 3Реци шуми негевској: ’Чуј реч Господњу! Говори Господ Бог: ево, разбуктаћу у теби огањ, који ће прогутати свако дрво, зелено и суво. Разбуктали пламен неће се угасити, и свако ће лице бити спаљено од југа до севера. 4Тада ће свако видети да сам га ја, Господ, запалио; и неће се угасити.’“ 5А ја рекох: „Јао, Господе Боже, они говоре за мене: ’Није ли то онај што испреда приче?’“
6Тада ми дође реч Господња: 7„Сине човечији, окрени се лицем према Јерусалиму и проповедај против Светилишта, и пророкуј против земље Израиљеве.
8Реци земљи Израиљевој: ’Говори Господ: ево, ја сам против тебе; исукаћу свој мач из корица и истребићу из тебе и праведног и опаког. 9И пошто ћу истребити из тебе и праведног и опаког, зато ћу исукати мач из корица на свакога од југа до севера. 10Тада ће сви људи знати да сам ја, Господ, исукао свој мач из корица, и да се тамо неће више вратити.’
11А ти, сине човечији, уздиши као да су ти поломљена бедра, горко уздиши на њихове очи. 12Када те буду питали: ’Зашто уздишеш?’, одговори им: ’Због вести која ће доћи. Тада ће свако срце изгубити одважност и све ће руке клонути, сваки ће дух замрети и сва ће колена бити одузета.’ Ево, долази и испуниће се – говори Господ Бог.“
13И дође ми реч Господња: 14„Сине човечији, пророкуј и реци: ’Господ каже:
Мач! Мач
наоштрен и изглачан,
15наоштрен за клање,
углачан да сева.
Зар да се радујемо владарској палици, сине мој21,15 Или: Зар да се радујемо владарској палици сина мог??
Мач не мари ни за какво дрво.
16Дат је да се углача,
да га рука прихвати;
наоштрен је мач, изглачан,
да се убици да у руку!
17Заплачи, закукај, сине човечији,
јер мач ће стићи народ мој
и све кнезове израиљске;
с мојим народом
мачу су они предани.
Зато се ударај у груди своје.
18То ће бити кушање. А ако владарског штапа, за кога мач не мари, не буде више? – говори Господ Бог.
19Зато пророкуј, сине човечији,
удари дланом о длан,
нека мач удари двапут, трипут,
мач тај што служи за покољ.
Мач је то великог покоља,
што их одасвуд вреба.
20Да клону срца и да многи падну,
на свака сам врата њихова
поставио мач да затире.
Јао! Начињен је да сева као муња,
исукан је за клање.
21Замахни на десно,
удри на лево,
где год ти се сечиво намери.
22И ударићу дланом о длан,
и смириће се гнев мој.
Ја, Господ, сам говорио.’“
23Дође ми реч Господња: 24„Сине човечији, означи два пута којим ће доћи мач цара вавилонског. Нека оба излазе из исте земље. Затим начини знак и постави га на почетак пута који води у град. 25Означи пут којим ће мач доћи у Раву амонску, и у Јуду, у јерусалимску тврђаву. 26Наиме, цар вавилонски ће се зауставити на раскршћу, где почињу два пута, да гата: трешће стреле, питаће идоле и гледати у јетру. 27У десној ће руци држати гатарски жреб за Јерусалим, да постави пробојне справе, да нареди покољ, да подигне бојни поклик, да намести пробојне справе према вратима, да подигне насип, и да сагради опсадне куле. 28То ће изгледати као испразно гатање онима који су положили заклетву, али он ће им дозвати у памет њихову кривицу, па ће их заробити.“
29Зато говори Господ Бог: „Зато што дозивате у памет своју кривицу јавно чинећи своје преступе, те износите на видело ваше грехе – сва ваша дела – зато ћете бити похватани његовом руком. 30А ти, нечисти, опаки кнеже Израиљев, дошло ти је време; куцнуо је час да се стане на крај твом безакоњу!“ 31Говори Господ Бог: „Скини турбан и одложи круну. Неће више бити као пре: нека се ниски узвиси, а узвишени снизи. 32Пропаст! Пропаст! Довешћу такву пропаст какве још није било, док не дође онај коме припада суд; њему ћу га дати.“
33„А ти, сине човечији, пророкуј и реци: ’Говори Господ Бог Амонцима за њихово ругање:
Мач! Мач је исукан за клање,
изглачан да прождере,
да сева као муња!
34Пошто ти доносе испразна виђења
и проричу ти лажи,
положиће се мач
на вратове опаких безбожника.
Њима је дошло време,
куцнуо је час да се стане на крај њиховом безакоњу.
35А ти21,35 Бог се сада обраћа вавилонском цару. врати свој мач у корице!
Ја ћу ти судити у месту где си створен,
судићу ти у земљи твог порекла.
36Излићу на тебе своју јарост,
дунућу огањ свога беса на тебе
и предаћу те у руке свирепим људима,
вештим у затирању.
37Бићеш храна огњу,
а твоја ће крв тећи у земљи,
и пашћеш у заборав,
јер сам ја, Господ, проговорио.’“
