Обвинение против Павлуса
1Пять дней спустя верховный священнослужитель Анания с некоторыми старейшинами и юристом Тертуллом пришёл в Кесарию, чтобы представить наместнику обвинение против Павлуса. 2Когда Павлуса ввели, Тертулл представил обвинение против него:
3– Достопочтеннейший Феликс! Мы всегда и повсюду с глубокой признательностью принимаем твои реформы на благо этого народа и благодарим тебя за тот прочный мир, который установился при твоём разумном правлении. 4Чтобы тебя более не утруждать, я попрошу тебя с твоей обычной добротой выслушать нашу короткую просьбу. 5Мы находим этого человека нарушителем спокойствия, он зачинщик мятежей среди иудеев по всему миру. Он главарь назарейской секты24:5 Так противники называли последователей Исо Масеха, Который был из Назарета. 6-7и пытался даже осквернить храм. Поэтому мы его арестовали24:6-7 В некоторых рукописях присутствуют слова: «И хотели судить по нашему Закону.7 Но командир римского полка Лисий силой забрал его из наших рук, 8 велев его обвинителям идти к тебе».. 8Когда ты допросишь его, ты и сам узнаешь обо всём, в чём мы обвиняем его.
9Прибывшие с ним иудеи поддержали обвинение, заверив, что всё сказанное истинно.
Защитная речь Павлуса перед Феликсом
10Наместник подал знак Павлусу, и тот начал защитную речь:
– Мне известно, что ты уже много лет судишь этот народ, и я рад, что мне предоставляется возможность высказаться перед тобой в свою защиту. 11Тебе нетрудно будет удостовериться в том, что не больше двенадцати дней тому назад я пришёл на поклонение в Иерусалим. 12Мои обвинители не видели, чтобы я спорил с кем-либо в храме или же возмущал народ в молитвенных домах иудеев или в каком-либо другом месте города. 13Они не могут доказать обвинений, которые сейчас выдвигают против меня. 14Но я признаю, что поклоняюсь Богу наших предков24:14 См. Исх. 3:15. и следую Пути, который мои обвинители называют сектой. Я верю всему, что записано в Тавроте и в Книге Пророков, 15и у меня такая же надежда на Всевышнего, как и у этих людей – надежда на то, что будет воскресение как праведных, так и неправедных. 16Поэтому я стараюсь, чтобы моя совесть была всегда чиста перед Всевышним и перед людьми.
17После нескольких лет отсутствия я прибыл в Иерусалим, чтобы передать моему народу пожертвования для бедных и принести жертвы Всевышнему. 18При этом меня и застали в храме, когда я уже совершил обряд очищения. Но там не было никакой толпы и никаких беспорядков, 19пока не пришли несколько иудеев из провинции Азия, которым и следовало бы представить здесь свои обвинения, если у них есть, в чём меня обвинить. 20Или же пусть присутствующие здесь скажут, какую вину они нашли за мной, когда меня допрашивал Высший Совет. 21Может быть, я виновен в том, что выкрикнул там: «Меня судят сегодня перед вами за веру в воскресение мёртвых»?
22Феликс, который был довольно хорошо знаком с Путём Повелителя, прервал слушание.
– Я вынесу решение по вашему вопросу, когда придёт командир полка Лисий, – сказал он.
23Он приказал римскому офицеру содержать Павлуса под стражей, но предоставить ему некоторую свободу и разрешить его друзьям заботиться о его нуждах.
24Спустя несколько дней Феликс пришёл со своей женой, иудеянкой по имени Друзилла, и послал за Павлусом, чтобы послушать о его вере в Исо Масеха. 25Павлус говорил о праведности, воздержании и будущем Суде. Феликса это испугало, и он сказал:
– Довольно на сегодня! Ступай, но при случае я тебя позову.
26Он также надеялся, что Павлус предложит ему взятку, и поэтому часто приказывал привести его и беседовал с ним.
27Прошло два года, и Феликса сменил Порций Фест. Феликс, желая заслужить благосклонность предводителей иудеев, оставил Павлуса в темнице.
Павле пред Феликсом
1Након пет дана у Кесарију је стигао Првосвештеник Ананија са неким старешинама и извесним адвокатом Тертулом, па су поднели намеснику тужбу против Павла. 2Када су дозвали Павла, Тертул је почео да износи оптужбу: „Твојом заслугом уживамо у великом миру и напретку који је твојом бригом настао на добро овог народа; 3то ми, уважени Феликсе, на сваки начин и на сваком месту признајемо са дубоком захвалношћу. 4Но, да ти не бих више досађивао, молим те да нас по својој доброти укратко саслушаш. 5Установили смо, наиме, да је овај човек бунџија, да по целом свету замеће свађе међу Јеврејима и да је вођа назарејске секте. 6Чак је и наш храм покушао да оскрнави, али смо га ми ухватили. (Хтели смо да му судимо по нашем закону, 7али је дошао заповедник Лисија са великом војском и силом га отео од нас.)24,7 Неки манускрипти додају стихове 6б–8а, који су овде стављени у заграде. 8Ако га саслушаш, и сам ћеш моћи да сазнаш од њега све за шта га ми оптужујемо.“
9Јевреји су га подржавали потврђујући да је то истина.
Павлова одбрана
10Кад му је намесник дао знак да узме реч, Павле одговори: „Знајући да си дуго година судија овом народу, драге воље излажем своју одбрану. 11Са̂м можеш да дознаш да није прошло више од дванаест дана од како сам отишао горе у Јерусалим да се поклоним Богу. 12Никада ме нису затекли да се свађам с ким у храму, нити да буним народ по синагогама или у граду. 13Зато они не могу да ти докажу оно за шта ме сад оптужују. 14Али једно ти признајем: према овом Путу, који они називају сектом, служим Богу наших отаца и верујем у све оно што је записано у Закону и Пророцима. 15Ја имам исту наду, коју и они имају, да ће васкрснути и праведни и неправедни. 16Зато се трудим да увек имам чисту савест пред Богом и пред људима.
17После више година, вратио сам се у Јерусалим да донесем новчану помоћ за мој народ и да принесем жртве. 18Том приликом су ме нашли у храму и тада сам био обредно чист, али ту није било ни окупљеног народа ни буке. 19То су били неки Јевреји из Мале Азије; требало би да они ступе пред тебе и изнесу оптужбе против мене, ако имају нешто против мене. 20Или нека ови ту сами кажу какву су кривицу нашли на мени кад сам стајао пред Великим већем, 21осим ако се не ради о ономе што сам тада повикао док сам стајао међу њима: ’Због васкрсења мртвих суди ми се данас пред вама!’“
Одлагање суђења
22Тада је Феликс, будући добро упознат с овим Путем, одгодио суђење рекавши: „Када дође заповедник Лисија, решићу ваш спор.“
23Наредио је капетану да се Павле чува, али да му се да извесна слобода и да се не брани његовим пријатељима да му буду на услузи.
Павлово тамновање у Кесарији
24Неколико дана касније, Феликс је дошао у посету Павлу са својом женом Друсилом, која је иначе била Јеврејка. Послао је да доведу Павла који им је говорио о вери у Исуса Христа. 25Док је Павле излагао о правди, уздржљивости и долазећем суду Божијем, Феликса обузе велики страх, па рече: „Иди сад, а кад нађем нешто времена, позваћу те.“ 26При том се надао да ће му Павле дати новаца; зато га је чешће позивао и разговарао с њим.
27Након две године, Феликса је наследио Поркије Фест. Желећи да задобије наклоност Јевреја, Феликс је оставио Павла у тамници.
