Сошествие Святого Духа
1Наступил день праздника Жатвы2:1 Праздник Жатвы – иудейский праздник сбора урожая праздновался на пятидесятый день после праздника Освобождения, поэтому он также называется Пятидесятницей., и все ученики были вместе. 2Вдруг с небес послышался звук, напоминающий шум ураганного ветра, который заполнил весь дом, где они сидели. 3Ученики увидели нечто похожее на огненные языки, которые разделились и остановились по одному на каждом из них. 4Все они исполнились Святого Духа и начали говорить на разных языках: эту способность давал им Дух.
5В Иерусалиме в это время находились благочестивые иудеи из разных стран мира. 6На шум собралось много народа; люди недоумевали, потому что каждый из них слышал, как те говорили на языке его страны. 7В большом изумлении они спрашивали:
– Разве все эти люди не галилеяне? 8Как же это каждый из нас слышит их говорящими на языках стран, в которых мы родились? 9Среди нас есть парфяне, мидяне, еламиты, жители Месопотамии, Иудеи и Каппадокии, Понта и провинции Азия2:9 Здесь имеется в виду не материк, а римская провинция на западе Малой Азии (часть территории современной Турции), которая позднее дала своё название материку., 10Фригии и Памфилии, Египта, окрестностей Ливии, прилегающих к городу Кирене, жители Рима, иудеи и обращённые в иудаизм, 11критяне и арабы. И все мы слышим, как они говорят о великих делах Всевышнего на наших языках!
12Удивлённые и растерянные, они спрашивали друг друга:
– Что бы это могло значить?
13Некоторые же посмеивались:
– Они напились молодого вина!
Речь Петруса перед народом
14Петрус поднялся вместе с другими одиннадцатью посланниками Масеха и, обращаясь к народу, громко сказал:
– Иудеи и все жители Иерусалима! Чтобы вам стало понятно, выслушайте внимательно, что я скажу. 15Люди эти не пьяны, как вы думаете: сейчас ведь всего девять часов утра. 16Но это исполняются слова пророка Иоиля:
17«В последние дни, – говорит Всевышний, –
Я изолью Духа Моего на всех людей.
Ваши сыновья и дочери будут пророчествовать,
ваши юноши будут видеть видения,
и вашим старцам будут сниться пророческие сны.
18На рабов и на рабынь Моих
Я изолью в те дни Моего Духа,
и они будут пророчествовать.
19Я покажу чудеса в вышине небес
и знамения внизу на земле:
кровь, огонь и клубы дыма.
20Солнце превратится во тьму,
а луна – в кровь
перед тем, как наступит великий и славный день Вечного2:20 Вечный – греческим словом «кюриос», стоящим здесь в оригинальном тексте, в Инджиле переведено еврейское «Яхве». А так как в данном издании Священного Писания «Яхве» переведено как «Вечный», то и его греческий эквивалент переведён так же. Под именем «Яхве» Всевышний открылся Мусо и народу Исроила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь..
21И каждый, кто призовёт имя Вечного,
будет спасён»2:17-21 Иоиль 2:28-32..
22– Исроильтяне, выслушайте, что я вам скажу об Исо из Назарета: могущественные дела, чудеса и знамения Всевышнего удостоверили вас в том, что это Он послал Исо. Как вы сами знаете, Всевышний совершал всё это через Него у вас на глазах. 23Его, преданного по замыслу и предведению Всевышнего, вы, пригвоздив руками беззаконников, убили. 24Но Всевышний воскресил Его, освободив из плена смерти, и смерть была не в силах Его удержать.
25Довуд говорит о Нём:
«Всегда Я видел Вечного перед Собой:
Он по правую руку от Меня –
Я не поколеблюсь.
26Поэтому веселится сердце Моё,
и уста полны слов радости,
и даже тело Моё будет жить надеждой.
27Ведь Ты не оставишь Мою душу в мире мёртвых
и не дашь Верному Твоему увидеть тление.
28Ты показал Мне пути жизни;
Ты исполнишь меня радостью,
когда увижу лицо Твоё!»2:25-28 Заб. 15:8-11.
29– Братья, разрешите мне сказать вам прямо, что праотец Довуд умер и был похоронен. Его могила сохранилась у нас до сегодняшнего дня. 30Он был пророком, и, зная, что Всевышний клятвенно обещал ему возвести на его престол одного из его потомков2:30 См. 2 Цар. 7:12-13; Заб. 88:4-5; 131:11., 31он, видя будущее, говорил о воскресении Масеха, что Тот не был оставлен в мире мёртвых и Его тело не увидело тления2:31 См. Заб. 15:10.. 32И вот Всевышний воскресил Исо, и мы все этому свидетели! 33Он был вознесён и посажен по правую руку от Всевышнего и, получив от Небесного Отца обещанного Святого Духа, совершил то, что вы сейчас видите и слышите. 34Ведь Довуд не поднимался на небеса, но он сказал:
«Вечный сказал моему Повелителю:
сядь по правую руку от Меня,
35пока Я не повергну всех врагов Твоих
к ногам Твоим»2:34-35 Заб. 109:1..
36– Поэтому пусть весь дом Исроила будет уверен в том, что Этого Исо, Которого вы распяли, Всевышний сделал и Повелителем, и Масехом!
37Когда люди услышали это, их сердца стали терзаться муками совести. Они спрашивали Петруса и других посланников Масеха:
– Братья, что нам делать?
38Петрус отвечал:
– Покайтесь и пусть каждый из вас пройдёт обряд погружения в воду2:38 Или: «обряд омовения»; также в ст. 41. Смысл обряда заключается в том, что человек оставляет путь греха и встаёт на путь служения Всевышнему, войдя в общину последователей Исо Масеха., призывая имя Исо Масеха, для прощения ваших грехов, и вы получите в дар Святого Духа. 39Ведь это обещание относится к вам, вашим детям и к тем, кто вдали: ко всем, кто будет призван Вечным, нашим Богом.
40И многими другими словами Петрус увещевал их, говоря:
– Спасайтесь от этого развращённого поколения.
41Те, кто принял его проповедь, прошли через обряд погружения в воду. В тот день к числу уверовавших присоединилось около трёх тысяч человек.
Жизнь верующих
42Верующие твёрдо держались учения посланников Масеха, всегда пребывая в общении, в преломлении хлеба2:42 Имеется в виду участие последователей Масеха в совместной трапезе, во время которой часто совершалось хлебопреломление в воспоминание о жертвенной смерти Исо Масеха за наши грехи согласно Его повелению (см. Лк. 22:14-19). и в молитвах. 43Все были полны трепета перед Всевышним, потому что много чудес и знамений совершалось через посланников Масеха.
44Все верующие были вместе, и всё у них было общее. 45Они продавали свои владения и имущество и раздавали всем, в зависимости от нужды каждого. 46Каждый день они собирались в храме, а по домам ежедневно преломляли хлеб и ели с радостью и искренностью в сердце, 47прославляя Всевышнего и пользуясь добрым расположением всего народа. Вечный Повелитель ежедневно прибавлял к ним спасаемых.
Долазак Светог Духа
1На празник Педесетнице, сви су били окупљени на истом месту. 2Изненада се зачуо звук, сличан хучању снажног ветра, и испунио целу кућу у којој су седели. 3Тада им се појавило нешто налик на раздељене огњене језике, те је на свакога од њих сишао по један. 4Сви су били испуњени Светим Духом, па су почели да говоре другим језицима, како им је већ Дух давао да говоре.
5Тада је много побожних Јудеја, који су дошли из сваке земље под небом, боравило у Јерусалиму. 6Кад се зачуо онај звук, много људи се окупило тамо. Били су збуњени, јер је свако од њих чуо како се говори на његовом језику.
7Питали су се у чуду: „Зар нису сви ови што говоре Галилејци? 8Па како онда говоре језиком земље у којој смо рођени? 9Овде су Парћани, Међани, Еламити, људи из Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Мале Азије, 10Фригије, Памфилије, Египта, из либијских предела код Кирине, посетиоци из Рима 11– заједно Јевреји и обраћеници на јудејску веру – Крићани и Арапи. Сви ми слушамо ове људе како нашим језиком говоре о великим Божијим делима!“ 12Сви су били изван себе, па су, збуњени, питали једни друге:
„Шта све ово значи?“
13Други су, опет, терали шегу на њихов рачун говорећи:
„Ма, напили су се они слаткога вина!“
Петров говор
14Тада Петар са осталих једанаест апостола стаде пред њих и гласно им се обрати: „Слушајте ме сви ви – Јевреји и сви који живите у Јерусалиму, знајте ово и саслушајте моје речи. 15Нису ови људи пијани – као што ви мислите, јер је тек девет сати ујутро2,15 На грчком јер је тек трећи час.. 16Ради се о ономе што је рекао пророк Јоил:
17’У последње време – каже Бог –
излићу на све људе свога Духа,
па ће ваши синови и ћерке пророковати,
млади људи имати виђења,
а старци сањати снове.
18Такође ћу у оне дане излити свога Духа
на моје слуге и слушкиње,
те ће пророковати.
19Учинићу да се покажу чудне појаве горе на небу
и знаци доле на земљи
– крв, ватра и облаци дима.
20Сунце ће потамнети,
а месец поцрвенети као крв
пре него што дође велики и славни дан Господњи.
21Свако ко зазове име Господње, биће спасен.’
22Зато, народе израиљски, послушај ове речи: Исус Назарећанин је био човек чије је посланство Бог потврдио пред вама моћним делима, чудима и знацима које је учинио преко њега, док је био међу вама. Ви то и сами знате. 23Ипак, Бог је у складу са својом унапред одређеном намером и предзнањем, допустио да буде предан вама, а ви сте га, посредством безаконика, приковали на крст и убили. 24Али Бог га је васкрсао из мртвих ослободивши га од власти смрти, јер смрт није могла да овлада њиме. 25Давид је за Исуса рекао следеће:
’Господ ми је увек пред очима.
Пошто ми је он са десне стране,
ништа мене уздрмати неће.
26Зато ми је срце усхићено,
а мој језик томе се радује;
цело моје тело почива у нади,
27што ми душу нећеш препустити Свету мртвих,
нити дати да твој Светац трули.
28Путеве живота ти си ми открио,
пун радости пред тобом ћу бити.’
29Драга браћо, с пуним поуздањем тврдим да је родоначелник Давид умро и био сахрањен, а његов гроб је ту, међу нама, до дана данашњега. 30Но, како је Давид био пророк, знао је да се обећање које му је Бог уз заклетву дао односи на једног од његових потомака који ће наследити његов престо. 31Он је то унапред видео, те је навестио Христово васкрсење: ’Није био препуштен Свету мртвих, нити му је тело иструнуло.’
32И баш тог Исуса је Бог подигао из мртвих, чему смо сви ми сведоци. 33И пошто је подигнут с десне стране Бога, он је од Оца примио обећаног Светог Духа и излио ово што видите и чујете. 34Давид се, наиме, није узнео на небо, а ипак је рекао:
’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
35док душмане не положим твоје,
за твоје ноге постоље да буду.“’
36Стога, нека сав дом Израиљев поуздано зна да је оног Исуса, кога сте ви разапели, Бог учинио Господом и Христом.“
37Ове Петрове речи су дубоко ожалостиле срца окупљених, те су упитали апостоле: „Браћо, шта треба да радимо?“
38Петар им је одговорио: „Покајте се, па нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење греха; онда ћете примити дар – Духа Светог. 39Њега је Христос обећао вама, вашем потомству и онима који живе далеко одавде, свима које позове Господ Бог наш.“
40Петар их је још дуго уверавао и опомињао: „Избавите се од овог изопаченог нараштаја.“ 41Они који су прихватили његову поруку су били крштени. Тог дана се око три хиљаде људи придружило Цркви.
Живот првих хришћана
42Сви ученици су били истрајни у слушању апостолског учења, у заједништву, у заједничким обедима и молитвама. 43Сви су били испуњени страхопоштовањем, јер су апостоли чинили многа чуда и знаке. 44Они који су поверовали били су стално заједно и све им је било заједничко. 45Продавали су своја имања и остале вредности и делили сваком према његовој потреби. 46Сваког дана су се једнодушно окупљали у храму, састајали се на заједничким обедима по кућама и примали храну искрена и радосна срца 47хвалећи Бога. Зато су уживали благонаклоност целог народа, а Господ је сваког дана умножавао број спасених.
