Служение в Конии
1В Конии Павлус и Варнава вошли, как обычно, в иудейский дом молитвы и говорили так убедительно, что поверило очень много людей из иудеев и других народов. 2Однако иудеи, которые отказались им верить, возбудили язычников и настроили их против верующих. 3Павлус и Варнава провели там довольно много времени. Они смело говорили о Повелителе Исо, Который подтверждал весть о Своей благодати, давая им силу совершать знамения и чудеса. 4Жители города разделились. Одни поддерживали отвергающих Исо иудеев, а другие – посланников. 5Но когда язычники и отвергающие Исо иудеи вместе со своими начальниками захотели применить силу и побить их камнями, 6те, узнав об этом, бежали в города Ликаонии, Листру и Дербию, и в их окрестности, 7где продолжали возвещать Радостную Весть.
Служение в Листре
8В Листре жил человек, не владевший ногами; он был хромым от рождения и никогда не ходил. 9Он слушал то, что говорил Павлус. Павлус же посмотрел на него и увидел, что у того есть вера для исцеления.
10– Встань на ноги твои прямо! – громко сказал он калеке.
Тот вскочил и начал ходить. 11Люди увидели, что сделал Павлус, и стали кричать на ликаонском языке:
– К нам сошли боги в образе людей!
12Они назвали Варнаву Зевсом, а Павлуса Гермесом, потому что говорил в основном он14:12 Зевс (лат. Юпитер) – был верховным божеством в древнегреческом пантеоне. Гермес (лат. Меркурий) – считался вестником богов в том же пантеоне.. 13За городом был храм Зевса, и его жрец привёл к городским воротам быков и принёс венки, желая вместе с народом принести им жертву. 14Когда же посланники Варнава и Павлус услышали об этом, они от такого кощунства разорвали на себе одежду, кинулись в толпу и стали кричать:
15– Опомнитесь, что вы делаете? Мы такие же люди, как и вы! Мы принесли вам Радостную Весть, и мы хотим, чтобы вы оставили этих ложных богов и обратились к живому Богу, Который создал небо и землю, море и всё, что в них14:15 См. Исх. 20:11; Заб. 145:6.. 16В прошлом Он позволял народам ходить каждому своими путями, 17но продолжал свидетельствовать о Себе, делая добро, посылая вам дождь с небес и урожай в своё время, давая пищу и наполняя ваши сердца радостью.
18Но даже этими словами им едва удалось убедить народ не приносить им жертву.
19Однако некоторые иудеи, которые пришли из Антиохии и Конии, склонили толпу на свою сторону. Павлуса побили камнями и выволокли за город, думая, что он уже мёртв. 20Но когда ученики собрались вокруг него, он поднялся и пошёл обратно в город. На следующий день они с Варнавой ушли в Дербию.
Возвращение в Сирийскую Антиохию
21Они возвещали Радостную Весть в Дербии и приобрели много учеников. Затем они возвратились в Листру, Конию и Писидийскую Антиохию. 22Там они ободряли учеников и воодушевляли их оставаться твёрдыми в вере.
– Нам предстоит испытать много скорбей перед тем, как мы войдём в Царство Всевышнего, – говорили они.
23Павлус и Варнава в каждой общине верующих назначили по несколько старейшин и, помолившись с постом, поручили их заботе Повелителя Исо, в Которого те поверили. 24Затем они прошли Писидию и пришли в Памфилию. 25Проповедовав слово в Пергии, они пришли в Анталью. 26Из Антальи они отплыли обратно в Антиохию, где были вверены попечению Всевышнего на труд, который они и исполнили. 27Вернувшись обратно, они собрали общину верующих и рассказали обо всём, что Всевышний совершил через них и как Он открыл дверь веры для язычников. 28Там они пробыли довольно много времени вместе с учениками.
У Икониуму
1У Икониуму су ушли у јудејску синагогу и проповедали, тако да је поверовало мноштво Јудеја и Грка. 2Међутим, Јевреји који нису поверовали, побунили су незнабошце и окренули њихово расположење против браће. 3Ипак, Павле и Варнава су остали тамо још дуго времена и одважно проповедали за Господа, који је потврђивао поруку о својој милости омогућавајући да се преко њих догађају знаци и чуда. 4Градско становништво се поделило: једни су стали уз Јевреје, а други уз апостоле. 5Међутим, незнабошци и Јевреји са својим вођама су се уротили против њих да их злоставе и каменују. 6Кад су Павле и Варнава дознали за то, побегли су у ликаонске градове Листру и Дерву, и у њихову околину, 7где су наставили да проповедају Радосну вест.
У Листри
8У Листри су наишли на неког човека који није могао да хода. Он никада није ходао, зато што је од рођења био хром. 9Овај је слушао док је Павле проповедао. Павле га је пажљиво погледао, и пошто је видео да има веру да буде исцељен, 10рекао му је снажним гласом: „Усправи се на своје ноге!“ Човек је сместа скочио и почео да хода.
11Када је мноштво видело шта је Павле учинио, повикали су на ликаонском језику: „Богови у људском обличју су сишли к нама!“ 12Варнаву су називали Зевсом, а Павла Хермесом због тога што је водио главну реч. 13Тада је свештеник Зевсов, чији се храм налазио у предграђу, дотерао јунце и донео венце пред врата; хтео је да им заједно са народом принесе жртву.
14Када су то апостоли Павле и Варнава дочули, раздерали су своју одећу, па су улетели међу народ вичући: 15„Људи, шта то радите?! Ми смо обични људи као и ви! Ми вам објављујемо Радосну вест, да се од ових безвредних ствари окренете живоме Богу, који је створио небо и земљу, море и све што је у њима. 16Бог је у протеклим временима пустио народе да следе своје путеве. 17Ипак, није пропустио да пружи доказ о себи: исказује доброчинства, даје вам кишу са неба и родне године, сити вас храном и пуни вам срца весељем.“ 18Говорећи ово једва су одвратили народ да им не принесе жртву.
19Тада су дошли неки Јевреји из Антиохије и Икониума и наговорили народ, те су каменовали Павла. Онда су га одвукли изван града мислећи да је мртав. 20Али када су се ученици окупили око њега, он је устао и вратио се у град. Сутрадан је са Варнавом отпутовао за Дерву.
Повратак у Антиохију (сиријску)
21Пошто су навестили Радосну вест у том граду и задобили много ученика, вратили су се у Листру, Икониум и Антиохију. 22Тамо су утврђивали ученике и храбрили их да буду постојани у вери. Говорили су: „У Царство Божије морамо ући кроз многе невоље.“ 23У свакој цркви су им поставили старешине, па их уз пост и молитву препустили Господу у кога су поверовали. 24Затим су прошли кроз Писидију и дошли у Памфилију. 25У Перги су објавили реч, па су се спустили у Аталију. 26Одатле су отпловили за сиријску Антиохију, одакле су били препоручени Божијој милости за службу коју су обавили. 27Када су стигли, окупили су цркву и известили их о ономе што је Бог учинио преко њих, и како је незнабошцима отворио врата вере. 28Тамо су провели дуже време са ученицима.
