1Я имею в виду, что пока наследник ещё ребёнок, он в своих правах ничем не отличается от раба, хотя на самом деле ему принадлежит всё имение. 2Но в детстве у него есть воспитатели и опекуны, которым он подчиняется до определённого времени, установленного его отцом. 3Так и мы, пока были «детьми», находились в рабстве у духовных сил этого мира. 4Но когда пришло назначенное время, Всевышний послал Своего (вечного) Сына, рождённого от женщины, подвластного Закону, 5чтобы искупить находящихся под Законом и чтобы мы стали полноправными сынами. 6А поскольку вы – сыны Всевышнего, то Всевышний поселил в ваши сердца Духа Своего Сына4:6 То есть Святого Духа, Духа Всевышнего (см. Рим. 8:9)., Духа, Который взывает к Всевышнему: «Дорогой Отец!» 7Так что ты уже не раб, а сын. А если сын, то Всевышний сделал тебя и наследником.
Павлус переживает за галатов
8Когда вы ещё не знали Всевышнего, вы были рабами «богов», которые вовсе не боги. 9Но сейчас вы знаете Всевышнего и, что ещё важнее, Всевышний знает вас. Так как же вы могли опять вернуться к этим слабым, ничтожным духовным силам, в рабство к которым вы желаете отдаться? 10Вы даже чтите определённые дни, месяцы, времена и годы иудейского календаря! 11Боюсь, что все мои труды ради вас были напрасны. 12Братья, умоляю вас, будьте как я, потому что и я стал таким, какими вы были, – свободными от Закона.
Вы никогда не причиняли мне никакого зла. 13Вы же знаете, что в первый раз я смог остаться у вас и возвещать Радостную Весть из-за болезни. 14И хотя моё физическое состояние было испытанием и для вас, вы не пренебрегали тогда мной и не унизили меня4:14 Или: «не сплёвывали, боясь моего сглаза». Согласно толкованию, которое соответствует такому переводу, лжеучители, пришедшие в Галатию, обвиняли Павлуса в том, что у него был «дурной глаз».. Вы приняли меня словно ангела от Всевышнего или даже как бы Самого Исо Масеха! 15Вы были так счастливы! Что же с вами случилось? Говорю вам, вы бы даже вырвали свои глаза и отдали их мне, чтобы помочь, если бы это было возможно. 16Так неужели я стал вашим врагом оттого, что говорю вам истину?
17Я знаю, что эти люди ревниво стараются перетянуть вас на свою сторону, но к добру это не приведёт. Они лишь хотят оторвать вас от нас, чтобы вы стали их ревностными приверженцами. 18Хорошо всегда быть ревностным в достижении хорошей цели, а не только когда я бываю у вас.
19Дети мои, я вновь в муках «рождаю» вас, пока не отразится в вас характер Масеха. 20Как бы мне хотелось сейчас быть среди вас и говорить с вами совсем в другом тоне, потому что меня удивляет то, что я о вас слышу.
Дети рабыни и дети свободной
21Скажите мне, вы, желающие быть под Законом, разве вы не понимаете, что говорит Закон? 22Ведь написано, что у Иброхима было двое сыновей: один родился от рабыни, а другой – от свободной женщины4:22 Сын рабыни (т. е. Хаджар, наложницы Иброхима) – Исмоил (см. Нач. 16:1-4, 15); сын свободной (т. е. Соро, жены Иброхима) – Исхок (см. Нач. 21:2-3).. 23Сын рабыни родился по человеческой инициативе, а сын свободной родился согласно обещанию Всевышнего4:23 См. Нач. 17:16-21; 18:10-14; 21:1; Евр. 11:11.. 24Здесь содержится иносказание: две женщины символизируют два священных соглашения. Одно было заключено на горе Синай4:24 Гора Синай – место, где Всевышний передал через Мусо законы Таврота и заключил священное соглашение с исроильским народом (см. Исх. 19:2-8)., и его символ – Хаджар, рождающая детей в рабство Закона. 25Хаджар – это гора Синай в Аравии, а также это современный Иерусалим, потому что Иерусалим и все его дети в рабстве. 26Но небесный Иерусалим свободен, и он является нашей с вами матерью. 27Ведь написано:
«Возвеселись, бесплодная,
никогда не рожавшая детей!
Воскликни и ликуй,
никогда не испытывавшая родовых мук,
потому что у покинутой женщины будет гораздо больше детей,
чем у той, что имеет мужа!»4:27 Ис. 54:1.
28Вы же, братья, как и Исхок, – дети обещания. 29Тогда сын, рождённый обыкновенным образом, преследовал сына, рождённого по силе Духа. То же происходит и сейчас. 30Но что говорит об этом Писание? Оно говорит: «Прогони рабыню и её сына, потому что сын рабыни не разделит наследства с сыном свободной»4:30 Нач. 21:10.. 31Итак, братья, мы дети не рабыни, мы дети свободной!
1Рецимо то овако: док год је наследник малолетан, уопште се не разликује од роба, иако је власник свега. 2Он је под старатељима и управитељима све до дана који је одредио његов отац. 3Тако је и са нама: када смо били малолетни, били смо потчињени силама овога света. 4А када је наступило право време, послао је Бог свога Сина кога је жена родила. Он је живео под Законом, 5да би откупио оне који су под Законом, да постанемо деца Божија. 6А пошто сте деца, посла Бог Духа свога Сина у наша срца, који кличе: „Ава, Оче!“ 7Стога ниси више роб, него син; а ако си син, онда си и субаштиник наследства које је Бог припремио.
8Некада, док још нисте познавали Бога, робовали сте боговима који по својој природи то нису. 9А сада, када сте упознали Бога, у ствари, кад је Бог упознао вас, како можете да се поново враћате немоћним и јадним силама овога света, коме поново хоћете да робујете? 10Ви помно пазите на дане, месеце, годишња доба и године. 11Плашим се да сам се узалуд трудио за вас.
12Браћо, молим вас, будете као ја, јер сам и ја као ви. Ништа ми нисте учинили нажао. 13Знате да сам био болестан када сам вам први пут проповедао Радосну вест. 14Па иако је моје телесно стање било искушење за вас, ви ме нисте ни презрели ни одбацили, него сте ме примили као Божијег анђела, као Христа Исуса. 15Где је, дакле, ваше блаженство? Уверен сам, наиме, да бисте, када би то било могуће, извадили своје очи и дали их мени. 16Зар сам постао ваш непријатељ говорећи вам истину?
17Ти људи показују ревност за вас, али не из добрих намера. Наиме, они желе да вас одвоје од мене, да бисте ви ревновали за њих. 18Добро је да будете ревносни, али за добре ствари, и то увек, а не само кад сам ја код вас. 19О, децо моја! Поново вас с мукама рађам док се Христос не уобличи у вама. 20Како бих хтео да сам сад код вас, па да изменим свој глас, јер не знам шта да радим с вама.
21Сада ми реците, ви што хоћете да се подложите Закону: зар не чујете шта Закон говори? 22Написано је да је Аврахам имао два сина. Једнога је родила робиња, а другога слободна. 23Али онај којег је родила робиња, рођен је на природан начин, а онај кога је родила слободна, на основу Божијег обећања.
24Све је то сликовито речено, а значи ово: ове две жене представљају два савеза. Први је са горе Синај и он рађа за ропство, и то је Агара. 25Агара представља гору Синај у Арабији, која одговара данашњем Јерусалиму, а он је заједно са својом децом у ропству. 26Али зато је небески Јерусалим слободан, и он је наша мајка. 27Јер је написано:
„Радуј се, нероткињо, која не рађаш,
подврискуј кличући,
ти што муке порођајне не трпиш,
јер више деце има самотна,
него она која има мужа.“
28Ви сте, браћо, попут Исака, деца обећања. 29Но, као што је онај који је рођен на природни начин гонио онога који је рођен на основу обећања Духа, тако је и данас. 30Али, шта Писмо каже:
„Отерај слушкињу и њеног сина,
јер син слушкиње неће делити наследство
са сином слободне.“
31Зато, браћо, нисмо деца робиње, него деца слободне.
