Горе самодовольным
1Горе вам, беззаботным в Иерусалиме6:1 Букв.: «на Сионе».,
и вам, кто в Сомарии чувствует себя в безопасности,
вам, знати первого из народов,
к которым приходят исроильтяне!
2Пойдите в Халне и посмотрите на него;
оттуда пойдите в великий Хамат,
потом сойдите в Гат Филистимский.
Лучше ли они Исроила и Иудеи?6:2 Букв.: «этих царств».
Больше ли их земля, чем ваша?
3Вы пытаетесь отдалить день бедствия
и приближаете торжество насилия.
4Вы лежите на кроватях, украшенных слоновой костью,
нежитесь на своих ложах.
Вы питаетесь лучшими ягнятами
и упитанными телятами.
5Вы горланите под звуки арфы
и думаете, что сочиняете песни, как Довуд.
6Вы пьёте вино чашами,
мажетесь лучшими благовониями,
но не горюете о крушении Юсуфа.
7Поэтому вы среди первых пойдёте в плен,
и кончится ликование изнеженных.
Вечный гнушается гордостью Исроила
8Собой поклялся Владыка Вечный, и вот что возвещает Вечный, Бог Сил:
– Я гнушаюсь гордостью потомков Якуба,
крепости их Мне ненавистны;
Я отдам врагам город
со всем, что есть в нём.
9Даже если десять человек останутся в одном доме, то умрут и они. 10И если кто-то ещё скроется в доме, и придёт родственник или тот, кто должен вынести и сжечь тела, и спросит его: «Есть ли кто ещё с тобой?» – а тот ответит: «Нет», то он скажет: «Тс-с! Мы не должны упоминать имя Вечного!»
11Вот Вечный дал повеление,
и превратятся в груды развалин
и большие, и маленькие дома.
12Скачут ли лошади по скале?
Пашут ли там на волах?
Вы же превратили правосудие в яд
и плод праведности – в горечь,
13вы, ликующие о завоевании Ло-Девара («ничего»)
и говорящие: «Разве не собственными силами взяли мы Карнаим («двурогий»6:13 Рог – олицетворение могущества, власти и силы.)?»
14Вечный, Бог Сил, возвещает:
– Я подниму против вас народ, о дом Исроила,
который будет угнетать вас
от Лево-Хамата6:14 Или: «от перевала в Хамат». на севере до Иорданской долины на юге.
Јао лакомисленима!
1Јао лакомисленима на Сиону,
онима што су безбрижни на гори Самарији,
онима што се зову угледнима најбољих народа,
а којима долази дом Израиљев!
2Пређите у Халани, разгледајте,
па оданде идите у Амат-Рабу
и спустите се у Гат филистејски.
Јесу ли та царства боља од ових
и да ли су им пространије међе од ваших међа?
3Ви одгурујете долазак дана зла,
а примичете владавину насиља.
4Башкарите се на лежајима од слоноваче,
протежете на диванима својим
и једете јагњад из стада
и телад из штале.
5Дрндате по харфи,
као Давид себи измишљате инструменте.
6Ви пехарима пијете вино,
мажете се најбољим уљима
и не боле вас Јосифове развалине.
7Зато ћете сада отићи у изгнанство на челу изгнаника,
умукнуће славље оних што се протежу.
Бог се гнуша Јаковљевог поноса
8Собом се заклео Господ Бог, овако говори Господ, Бог над војскама:
„Гнушам се Јаковљевог поноса
и мрзим његова утврђења.
Зато ћу да предам град
и све у њему.“
9Ако и десеторо људи преостане у једној кући и они ће помрети. 10Њихов рођак, најближи њихов ће их узети да их спали, да изнесе кости њихове из куће. И рећи ће ономе у ћошку куће: „Је ли још неко са тобом?“ А он ће му одговорити: „Није.“ И додаће: „Тише само! Не спомињи Господње име!“
11Јер, ево, Господ заповеда
и удариће велику кућу и развалиће је,
а мања ће кућа пући.
12Трче ли коњи по литицама?
Оре ли се море воловима?
Јер, правду сте у отров преокренули
и у пелен плод праведности.
13Радујете се Ло-Девару и говорите:
„Нисмо ли својом снагом освојили Карнајим!“
14„Јер, ево, подижем против вас, о, доме Израиљев
– говори Господ Бог над војскама –
народ који ће вас тлачити
од Лево-Амата до пустињског потока.“
