Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

Песнь Сулаймона 5:1-16

Он:

1– Я вошёл в сад мой, сестра моя, невеста моя;

я собрал мою мирру с пряностями моими,

поел моего мёда из сотов,

напился вина моего с молоком моим.

Молодые женщины:

– Ешьте, друзья, и пейте!

Пейте и насыщайтесь, возлюбленные!

Она:

2– Я спала, но сердце моё бодрствовало.

Послушайте! Возлюбленный мой стучится:

«Открой мне, сестра моя, милая моя,

голубка моя, чистая моя.

Голова моя промокла от росы,

волосы мои – от ночной влаги».

3Я уже сняла одежду свою,

как же мне снова одеться?

Я вымыла ноги свои,

как же мне снова их пачкать?

4Возлюбленный мой просунул руку свою в скважину двери,

и сердце моё затрепетало.

5Я поднялась, чтобы отпереть возлюбленному моему,

с рук моих капала мирра,

с пальцев моих капала мирра

на ручки замка.

6Я открыла возлюбленному моему,

но его уже не было – он ушёл.

Сердце моё опечалилось из-за его ухода5:6 Или: «Моё сердце чуть не выскочило, когда он говорил»..

Я искала его, но не нашла,

звала, но он не откликался.

7Нашли меня стражи,

обходящие город.

Они избили меня, изранили

и забрали накидку мою,

стражи, стерегущие стены.

8Дочери Иерусалима, я заклинаю вас,

если встретите возлюбленного моего,

передайте ему,

что я изнемогаю от любви.

Молодые женщины:

9– Чем возлюбленный твой лучше других,

прекраснейшая из женщин?

Чем возлюбленный твой лучше других,

что ты заклинаешь нас так?

Она:

10– Возлюбленный мой здоров и румян,

ему нет равных5:10 Букв.: «Он выделяется из десяти тысяч других»..

11Голова его – чистое золото;

волосы его – волнистые,

чёрные, как вороново крыло.

12Глаза его как голуби

при потоках вод,

купающиеся в молоке,

сидящие у стремнины.

13Щёки его словно грядки пряностей,

издающих аромат.

Губы его словно лилии,

источающие мирру.

14Руки его – золотые жезлы,

украшенные хризолитом.

Живот его словно изделие из слоновой кости,

покрытое сапфирами.

15Ноги его – мраморные столбы,

установленные на подножиях из чистого золота.

Его вид величествен, как горы Ливана,

изыскан, как ливанские кедры.

16Уста его – сама сладость,

и всё в нём желанно.

Вот каков мой возлюбленный, вот каков мой друг,

о дочери Иерусалима!

New Serbian Translation

Песма над песмама 5:1-16

Он

1Дошао сам у врт свој, о, сестро моја, невесто!

Побрао сам смирну моју са зачинима мојим,

појео сам саће моје с медом мојим,

попио сам вино моје са млеком мојим.

Пријатељи

Једите и пијте, о, пријатељи моји!

Опијте се, о, најмилији!

Она

2Спавам, ал’ срце ми будно.

Чуј! Вољени мој куца:

„Отвори ми, сестро моја, вољена моја,

голубице без мане!

Глава ми је натопљена росом,

увојке ми ноћ је овлажила.“

3Одору сам своју свукла

и како да је навучем?

Ноге сам опрала своје

и како да их испрљам?

4Кроз отвор је мој вољени провукао руку своју

и за њим је устрептала утроба моја.

5Устала сам да отворим вољеноме своме

и с руку ми је прокапала смирна,

на резу је с прстију ми

процурила смирна.

6И отворила сам вољеном свом,

али мој се вољени окренуо и отишао.

Душа ми је клонула што се удаљио.

Тражила сам га и нисам га нашла,

дозивала сам га и није ми се одазвао.

7Нашли су ме стражари што обилазе град.

Истукли су ме, израњавали,

узели су вео с мене

стражари са зида.

8Ћерке јерусалимске, заклињем вас,

ако нађете вољенога мога

шта да му кажете?

Да болујем од љубави.

Пријатељице

9А што је твој вољени бољи од других вољених,

о, ти најлепша међу женама?

Што је твој вољени бољи од других

па нас заклињеш тако?

Она

10Мој вољени блиста, румен је,

наочитији од десет хиљада!

11Глава му је од злата злаћаног,

коса увојита

и ко гавран црна.

12Очи су његове голубице

на воденим брзацима,

млеком умивене,

складно угнеждене.

13Образи му ко леје зачина

и куле миришњавих трава;

усне су му љиљани

са који се цеди смирна.

14Руке су му ко палице златне

пуне хрисолита,

стомак му је плоча слоноваче

покривена сафирима.

15Његове су ноге мермерни стубови

положени на темеље од сувога злата;

стасит је ко Ливан,

као пробрани кедрови.

16Уста су му заслађена

и сав је пожељан;

такав је вољени мој, такав је драган мој,

о, ћерке јерусалимске!