Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

Начало 50:1-26

Смерть и погребение Якуба

1Юсуф припал к отцу, заплакал над ним и поцеловал его. 2Он приказал своим слугам-врачам набальзамировать тело отца, и врачи набальзамировали Исроила. 3У них ушло на это сорок дней, потому что таков полный срок бальзамирования. И египтяне оплакивали его семьдесят дней.

4Когда прошли дни плача, Юсуф сказал придворным фараона:

– Если я нашёл расположение в ваших глазах, то попросите за меня фараона; скажите ему: 5«Мой отец велел мне дать клятву и сказал: „Я умираю; похорони меня в могиле, которую я выкопал себе в земле Ханона“. Позволь же мне пойти и похоронить моего отца; после этого я вернусь».

6Фараон сказал:

– Иди и похорони отца так, как ты поклялся ему.

7И Юсуф пошёл хоронить своего отца, и с ним пошли все придворные фараона, старейшины двора, и все старейшины Египта, 8и весь дом Юсуфа, и его братья, и весь дом его отца. Только их дети и стада крупного и мелкого скота остались в Гошене. 9Их сопровождали колесницы и всадники; это была великая процессия.

10Они пришли к гумну Атада, что рядом с рекой Иордан, и там стали громко и горько плакать. Там Юсуф семь дней оплакивал отца. 11Когда ханонеи, обитатели той земли, увидели плач у гумна Атада, они сказали: «У египтян великий плач и горе». Вот почему то место рядом с Иорданом называется Авель-Мицраим («плач египтян»).

12Так сыновья Якуба исполнили его наказ: 13они отнесли его в землю Ханона и похоронили в пещере на поле Махпела, рядом с Мамре; эту пещеру Иброхим купил у хетта Эфрона вместе с полем, чтобы было у него место для погребения. 14Похоронив отца, Юсуф возвратился в Египет вместе с братьями и всеми, кто ходил с ним хоронить отца.

Юсуф прощает братьев

15Когда отец умер, братья Юсуфа подумали: «Что, если Юсуф таит на нас злобу и теперь отплатит нам за всё зло, которое мы ему причинили?» 16И они послали к Юсуфу сказать:

– Перед смертью отец оставил такие наставления: 17«Вот что вы должны сказать вашему брату Юсуфу: „Я прошу тебя простить твоим братьям их вину и грехи, которые они совершили, поступив с тобой так скверно“». И теперь, пожалуйста, прости грехи рабов Бога отца твоего.

Получив это послание, Юсуф заплакал.

18Его братья пришли, пали перед ним на землю и сказали:

– Мы твои рабы.

19Юсуф ответил:

– Не бойтесь. Разве я Всевышний? 20Вы замыслили против меня зло, но Всевышний обратил его ко благу, чтобы совершить то, что происходит теперь: спасение многих жизней. 21Поэтому не бойтесь: я прокормлю и вас, и ваших детей.

Он успокоил их и говорил с ними ласково.

Смерть Юсуфа

22Юсуф жил в Египте вместе со всей семьёй своего отца и прожил сто десять лет. 23Он застал ещё третье поколение потомков Ефраима; и детей Махира, сына Манассы, тоже положили при рождении на колени Юсуфа50:23 Здесь упоминается обряд усыновления..

24Юсуф сказал братьям:

– Я умираю, но Всевышний непременно придёт к вам на помощь и выведет вас из этой земли в землю, которую Он с клятвой обещал Иброхиму, Исхоку и Якубу.

25Юсуф велел сыновьям Исроила дать клятву и сказал:

– Всевышний непременно придёт к вам на помощь, и тогда вы должны вынести мои кости отсюда.

26Юсуф умер в возрасте ста десяти лет, и его набальзамировали и положили в гроб50:26 Гроб – это был необычный для иудеев способ захоронения, к которому они были вынуждены прибегнуть, чтобы в будущем исполнить просьбу Юсуфа. в Египте.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 50:1-26

Јаковљев погреб

1Јосиф се баци преко очевог лица, па се исплаче над њим и изљуби га. 2Затим је заповедио лекарима који су били у његовој служби да му балзамују оца. Лекари су балзамовали Израиља. 3За то им је требало четрдесет дана, јер толико траје балзамовање. Египћани су га оплакивали седамдесет дана.

4Кад су дани жалости прошли, Јосиф се обрати фараоновим дворанима: „Ако сам стекао вашу наклоност, пренесите фараону ово: 5’Мој ме је отац заклео, рекавши: ’Ево, ближи ми се крај. Сахрани ме у гробу који сам начинио за себе у земљи хананској.’ Сада ми допусти да одем и сахраним свога оца, а онда ћу се вратити.’“

6Фараон му рече: „Иди и сахрани свога оца како те је заклео.“

7Тако Јосиф оде да сахрани свога оца. Са њим су пошли и сви фараонови дворани – угледници на његовом двору и сви угледници египатске земље, 8као и сва његова породица, његова браћа и породица његовог оца. У госенском крају су остала једино њихова деца, овце и говеда. 9Са њим су ишла и бојна кола и коњаници. Поворка је била веома дуга.

10Кад су стигли до Атадовог гумна, који је с оне стране Јордана, одржали су велико и свечано нарицање. Јосиф је одржао седмодневни обред жалости за својим оцем. 11Кад су становници Ханана видели обред жалости код Атадовог гумна, рекли су: „То је египатски свечани обред жалости.“ Зато је то место названо Авел-Мисраим50,11 Авел-Мисраим значи Египатска жалост.. Оно се налази с оне стране Јордана.

12Јаковљеви синови су му учинили како им је заповедио. 13Његови синови су га однели у хананску земљу и сахранили у пећини на пољу Макпела код Мамрије. То поље је Авра̂м купио од Ефрона Хетита за сахрањивање. 14Након што је сахранио свога оца, Јосиф се вратио у Египат, он и његова браћа, и сви који су пошли са њим да сахрани свога оца.

Јосиф теши браћу

15Видевши да им је отац мртав, Јосифова браћа рекоше: „Шта ако је Јосиф још увек киван на нас, па нам узврати за све зло што смо му нанели?“ 16Зато поруче они Јосифу: „Пред своју смрт, твој отац је заповедио: 17’Овако реците Јосифу: ’Опрости својој браћи неправду и грех који су учинили поступајући онако зло према теби.’ Опрости, стога, неправду слугама Бога твога оца.’“ Јосиф се заплакао кад су му то рекли.

18Његова браћа лично дођу к њему, баце се пред њега и кажу му: „Ево нас, твоји смо робови!“

19Али Јосиф им рече: „Не бојте се! Па, зар сам ја уместо Бога? 20Ви сте смишљали да ми наудите, али Бог је то окренуо на добро. То је учинио да би сачувао на животу многе народе, како то и јесте данас. 21Зато се не бојте! Ја ћу се бринути за вас и вашу децу.“ Тако их је умирио љубазним речима.

Јосифова смрт

22Јосиф је остао у Египту са породицом свога оца. Живео је стотину десет година. 23Јосиф је дочекао да види Јефремову децу до трећег колена. Махирови синови, Манасијини унуци су се такође родили на Јосифовим коленима.

24Јосиф се обрати својој браћи: „Ево, ускоро ћу умрети. Бог ће вас свакако посетити и одвести вас из ове земље у земљу коју је под заклетвом обећао Авра̂му, Исаку и Јакову.“ 25Тада је Јосиф заклео синове Израиљеве: „Бог ће вам свакако притећи у помоћ. Тада ћете понети моје кости одавде.“

26Јосифу је било стотину десет година кад је умро. Затим су га балзамовали и у Египту га положили у ковчег.