Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

Начало 48:1-22

Якуб благословляет своих внуков – Манассу и Ефраима

1Некоторое время спустя Юсуфу сказали:

– Твой отец болен, – и он взял с собой двух своих сыновей, Манассу и Ефраима.

2Якубу сказали:

– К тебе пришёл твой сын Юсуф, – и Исроил собрался с силами, приподнялся и сел на постели.

3Якуб сказал Юсуфу:

– Бог Всемогущий явился мне в Лузе, в земле Ханона, благословил меня 4и сказал мне: «Я сделаю тебя плодовитым, размножу тебя, произведу от тебя множество народов и дам эту землю в вечное владение твоим потомкам».

5Отныне двое твоих сыновей, рождённых тебе в Египте до моего прихода, станут моими. Ефраим и Манасса будут моими, как Рувим и Шимон; 6дети же, рождённые у тебя после них, будут твоими, они унаследуют часть земли из доли своих братьев – Ефраима и Манассы. 7Когда я возвращался из Паддана48:7 То есть из северо-западной Месопотамии., Рахиля, к горю моему, умерла в земле Ханона, когда мы были ещё в пути, недалеко от Ефрафы. Поэтому я похоронил её там, у дороги в Ефрафу (то есть Вифлеем).

8Увидев сыновей Юсуфа, Исроил спросил:

– Кто это?

9Юсуф ответил отцу:

– Это сыновья, которых Всевышний дал мне здесь.

И тот сказал:

– Подведи их ко мне, чтобы мне благословить их.

10Глаза Исроила ослабли от старости, он почти ослеп. Юсуф подвёл сыновей поближе к своему отцу, и тот поцеловал и обнял их.

11Исроил сказал Юсуфу:

– Я и не мечтал вновь увидеть тебя, а Всевышний дал мне увидеть даже твоих детей.

12Юсуф отвёл их от колен Исроила и поклонился ему лицом до земли. 13Потом Юсуф поставил Ефраима справа от себя, по левую руку от Исроила, а Манассу слева от себя, по правую руку от Исроила, и подвёл их ближе к отцу. 14Но Исроил протянул правую руку и возложил её на голову Ефраима, хотя он и был младше, а левую, перекрестив руки, он возложил на голову Манассы, хотя Манасса был первенцем.

15Потом он благословил Юсуфа и сказал:

– Всевышний, перед Которым ходили

отцы мои Иброхим и Исхок,

Всевышний, Который был защитником48:15 Букв.: «пастухом». Всевышний здесь сравнивается с пастухом, который любит и не оставляет своих овец и который готов положить за них жизнь. моим

всю мою жизнь до сего дня,

16Ангел, Который берёг меня от всякого зла, –

да благословит этих детей.

Пусть продолжится в них моё имя

и имена моих отцов Иброхима и Исхока,

и пусть многочисленно будет их потомство на земле.

17Когда Юсуф увидел, что отец возложил правую руку на голову Ефраима, он огорчился и взял отца за руку, чтобы переложить её с головы Ефраима на голову Манассы.

18Юсуф сказал ему:

– Нет, отец, вот этот – первенец; положи правую руку на его голову.

19Но отец отказался и сказал:

– Я знаю, мой сын, я знаю. От него тоже произойдёт народ, и он тоже станет велик. Но его младший брат будет выше него, и его потомки станут множеством народов.

20И он благословил их в тот день и сказал:

– Ваши имена народ Исроила будет произносить как благословение, говоря: «Да сделает тебя Всевышний подобным Ефраиму и Манассе».

Так он поставил Ефраима впереди Манассы.

21И Исроил сказал Юсуфу:

– Я умираю, но Всевышний будет с вами и возвратит вас в землю ваших отцов. 22Я отдаю тебе, как высшему среди братьев, лишний горный кряж48:22 Лишний горный кряж – или: «город Шахем». Много веков спустя останки Юсуфа были захоронены в Шахеме (см. Иеш. 24:32)., который я отвоевал у аморреев мечом и луком.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 48:1-22

Јаков благосиља Јефрема и Манасију

1Након ових догађања, јаве Јосифу: „Отац ти се разболео.“ Нато је Јосиф повео своја два сина, Манасију и Јефрема. 2Кад су Јакову рекли: „Ево, дошао ти је твој син Јосиф“, Израиљ је прикупио снагу и сео на постељу.

3Јаков рече Јосифу: „Бог Свемоћни објавио ми се у Лузу, у хананској земљи, и благословио ме. 4Рекао ми је: ’Ево, учинићу те родним и бројним, те учинити да од тебе настане скуп народа. А ову земљу даћу твоме потомству после тебе у вечни посед.’

5Сада ће твоја два сина, Јефрем и Манасија, која су ти се родила у Египту пре него што сам дошао к теби, бити моји као што су моји Рувим и Симеун. 6Потомци који су ти се родили после њих биће твоји. Они ће примити своје наследство на име своје браће. 7Док сам се враћао из Падана, на путу ми умре Рахиља, у хананској земљи, на домак Ефрате. Сахранио сам је тамо, уз пут за Ефрату, садашњи Витлејем.“

8Кад је Израиљ видео Јосифове синове, упитао је: „Ко су ови?“

9„То су моји синови које ми је Бог дао овде“ – одговори Јосиф своме оцу.

Израиљ рече: „Приведи ми их да их благословим.“ 10Израиљу су, наиме, очи биле ослабиле од старости, па није видео. Кад их је привео, Израиљ их је пољубио и загрлио.

11Израиљ затим рече Јосифу: „Нисам се надао да ћу икада више видети твоје лице, а ево, Бог ми је дао да видим и твоје потомке.“

12Јосиф их је тада скинуо са његових колена и поклонио му се лицем до земље. 13Затим Јосиф узме своја два сина, Јефрема својом десницом, Израиљу с лева, а Манасију својом левицом, Израиљу с десна, па му их примакне. 14Међутим, Израиљ пружи своју десницу и положи је на Јефремову главу, а своју левицу на Манасијину, држећи руке унакрст, иако је Манасија био првенац.

15Потом је благословио Јосифа, рекавши:

„Бог, чије су путеве следили преци моји,

Авра̂м и Исак,

Бог који је био мој Пастир

од младости моје, па све до данас,

16Анђео који ме је од сваког зла избављао,

младиће ове нека благослови.

Нека се по њима спомиње име моје

и име предака мојих, Авра̂ма и Исака.

По земљи нека им се

потомство размножи.“

17Кад је Јосиф видео да је његов отац положио своју десну руку на Јефремову главу, није му било право. Зато је посегнуо за очевом руком да је премести са Јефремове главе на Манасијину главу. 18Рекао је своме оцу: „Не тако, оче мој! Положи своју руку на главу овог другог, јер је он првенац.“

19Његов отац је то одбио, рекавши: „Знам, сине мој, знам. Од њега ће, такође, настати народ, и то велики народ. Ипак, његов млађи брат ће бити већи од њега, и његово потомство ће постати мноштво народа.“ 20Тог дана их је благословио, рекавши:

„Твојим ће именом благосиљати Израиљ. Говориће се:

’Нека ти Бог учини онако како је учинио Јефрему и Манасији!’“

Тако је Јефрему доделио првенаштво над Манасијом.

21Израиљ затим рече: „Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и он ће вас вратити у земљу ваших отаца. 22Теби дајем и Сихем, део више него твојој браћи, који сам луком и мачем освојио од Аморејаца.“