Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

Начало 28:1-22

1Исхок позвал Якуба, благословил28:1 Или: «приветствовал». его и дал ему такой наказ:

– Не женись на ханонеянке. 2Немедленно отправляйся в Паддан-Арам, в дом Бетуила, отца твоей матери. Возьми там себе жену из дочерей Лобона, брата твоей матери. 3Да благословит тебя Бог Всемогущий и сделает тебя плодовитым и размножит тебя, чтобы от тебя произошло множество народов. 4Да наделит Он тебя и твоих потомков благословением Иброхима, чтобы ты приобрёл во владение землю, на которой ты ныне живёшь как пришелец; землю, которую Всевышний дал Иброхиму.

5Потом Исхок простился с Якубом, и тот пошёл в Паддан-Арам, к Лобону, сыну арамея Бетуила. Лобон был братом Рабиги, матери Якуба и Эсова.

6Эсов узнал, что Исхок благословил Якуба и послал его в Паддан-Арам, чтобы взять оттуда жену, и что он, благословляя, наказал ему: «Не женись на ханонеянке», 7и что Якуб послушался отца и мать и пошёл в Паддан-Арам. 8Тогда Эсов понял, как не по душе были ханонеянки его отцу Исхоку; 9и он пошёл к Исмоилу и взял себе в жёны – помимо тех, которые у него уже были, – Махалату, сестру Навайота, дочь Исмоила, сына Иброхима.

Сон Якуба и обещание Всевышнего

10Якуб оставил Беэр-Шеву и направился в Харран. 11Дойдя до некоего места, он остановился на ночь, потому что солнце уже село. Он взял там один из камней, положил себе под голову и лёг спать. 12Ему приснился сон: он увидел лестницу, которая стояла на земле, а верхушкой достигала неба; и ангелы Всевышнего поднимались и спускались по ней. 13Над ней стоял Вечный и говорил:

– Я – Вечный, Бог твоего деда Иброхима и Бог отца твоего Исхока; землю, на которой ты сейчас лежишь, Я дам тебе и твоим потомкам. 14Твои потомки будут многочисленны, как земная пыль, и ты распространишься на запад и на восток, на север и на юг. Все народы на земле получат благословение через тебя и твоё потомство. 15Я с тобой и буду охранять тебя, куда бы ты ни пошёл, и верну тебя в эту землю. Я не покину тебя и исполню всё, что обещал тебе.

16Проснувшись, Якуб подумал: «Истинно, на этом месте Вечный, а я и не знал». 17Ему было страшно, и он сказал:

– Как устрашает это место! Не иначе как здесь дом Всевышнего, и это – врата небес.

18Якуб поднялся рано утром, взял камень, который он клал себе под голову, поставил его памятным знаком и возлил на него масло28:18 В те времена люди, возливая оливковое масло на что-либо, тем самым посвящали это Всевышнему.. 19Он назвал это место Вефиль («дом Всевышнего»), хотя вначале тот город назывался Луз. 20Затем Якуб дал клятву, сказав:

– Если Всевышний будет со мной и сохранит меня в этом странствии, даст мне хлеба в пищу и одежду на плечи, 21так что я вернусь и буду жить в мире в доме моего отца, и если Вечный будет моим Богом, 22то этот камень, который я поставил, будет памятным знаком, и здесь будет место поклонения Всевышнему28:22 Букв.: «будет домом Всевышнего»., и от всего, что Он даст мне, я дам Ему десятую часть.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 28:1-22

1Исак позва свога сина Јакова и благослови га. Онда му заповеди: „Не узимај себи за жену неку од хананских девојака. 2Спреми се и пођи у Падан-Арам, у дом Ватуила, оца твоје мајке, и тамо узми себи за жену једну од ћерки Лавана, брата твоје мајке. 3А Бог Свемоћни нека те благослови и учини те родним и бројним, тако да постанеш скуп народа. 4Нека ти подари Авра̂мов благослов, па нека твоје потомство заузме земљу у којој боравиш као дошљак, земљу коју је Бог дао Авра̂му!“ 5Исак отпреми Јакова, те овај оде у Падан-Арам, к Лавану, сину Арамејца Ватуила, брату Ревеке, мајке Јакова и Исава.

6Исав је видео кад је Исак благословио Јакова и послао га у Падан-Арам да тамо нађе себи жену, те да му је заповедио док га је благосиљао: „Не узимај себи за жену неку од хананских девојака!“, 7и да је Јаков послушао свога оца и своју мајку те отишао у Падан-Арам. 8Тада је Исав увидео да су хананске девојке мрске његовом оцу Исаку, 9па је отишао к Исмаилу, те се, поред жена које је већ имао, оженио Махалатом, ћерком Авра̂мовог сина Исмаила, а Навајотовом сестром.

Јаковљев сан у Ветиљу

10А Јаков оде из Вир-Савеје и запути се у Харан. 11Кад је дошао до неког места, зауставио се да преноћи, јер је сунце било зашло. Узео је један камен с оног места, ставио га под главу, па легао. 12Уснио је сан: лестве стоје на земљи, а врх им допире до неба, и анђели Божији пењу се и силазе по њима. 13На њима је, горе,28,13 Или: тамо, поред њега. стајао Господ. Он рече: „Ја сам Господ, Бог твога претка Авра̂ма и Бог Исаков. Земљу на којој лежиш даћу теби и твоме потомству. 14Твојих ће потомака бити као праха земаљског; раширићеш се на запад, исток, север и југ. Преко тебе и твога потомства ће бити благословена сва племена на земљи. 15Ево, ја сам с тобом: чуваћу те где год пођеш и довешћу те натраг у ову земљу. Нећу те оставити, него ћу извршити што сам ти рекао.“

16Јаков се ту пробуди од сна и рече: „Заиста је Господ на овом месту, а ја то нисам знао!“ 17Сав престрашен рекао је: „Како је страшно ово место! Није то ништа друго него ли Дом Божији, а ово су врата небеска.“

18Јаков устане ујутро, узме онај камен што га је ставио под главу, усправи га као стуб и на њега излије уље. 19То место је назвао „Ветиљ“28,19 Ветиљ значи Дом Божији.. Тај град се раније звао Луз.

20Јаков се ту заветовао, рекавши: „Ако Бог буде са мном и сачува ме на овом путу којим идем, да̂ ми хлеба за јело и одеће да се облачим, 21и у миру се вратим у дом свога оца и Господ се као Бог мој покаже, 22онда ће овај камен што сам га поставио као стуб, бити Дом Божији. А од свега што ми будеш дао, теби ћу давати једну десетину.“