Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

Начало 18:1-33

Три гостя Иброхима

1Вечный явился Иброхиму у великих деревьев Мамре, когда тот сидел у входа в свой шатёр во время дневного зноя. 2Иброхим поднял взгляд и увидел, что неподалёку стоят три человека; увидев их, он побежал от входа в шатёр им навстречу и поклонился до земли.

3Он сказал:

– Если я нашёл милость в Твоих глазах, Владыка, то не пройди мимо Твоего раба. 4Пусть принесут немного воды, чтобы вам вымыть ноги и отдохнуть под этим деревом, 5а я принесу вам что-нибудь поесть. Вы подкрепитесь и продолжите свой путь – раз уж вы пришли ко мне, вашему рабу.

– Очень хорошо, – ответили они. – Делай, как говоришь.

6И Иброхим поспешил в шатёр к Соро и сказал:

– Скорее, достань три меры18:6 Букв.: «три саты», что равняется 22 л (примерно 14 кг муки). лучшей муки, замеси тесто и испеки лепёшек.

7Затем он побежал к стаду, выбрал лучшего, нежного телёнка и отдал слуге, который быстро приготовил его. 8Потом он принёс творога, молока и приготовленного телёнка и поставил перед ними. Пока они ели, он стоял рядом с ними под деревом.

9– Где твоя жена Соро? – спросили они.

– Там, в шатре, – ответил он.

10Тогда Вечный сказал:

– Я непременно вернусь к тебе в следующем году, примерно в это же время, и у Соро, твоей жены, будет сын.

Соро слушала, стоя у Него за спиной, у входа в шатёр. 11Иброхим и Соро были уже стары и в преклонных годах, и то, что обычно бывает у женщин, у Соро прекратилось. 12Поэтому Соро рассмеялась про себя, подумав: «Я уже состарилась, и господин мой стар; мне ли иметь ещё такую радость?»

13Тогда Вечный сказал Иброхиму:

– Почему Соро смеётся и говорит: «Неужели у меня в самом деле будет ребёнок, ведь я стара?» 14Есть ли что-нибудь слишком трудное для Вечного? Я вернусь к вам через год в назначенное время, и у Соро будет сын.

15Соро испугалась и солгала, сказав:

– Я не смеялась.

Но Он сказал:

– Нет, ты смеялась.

Просьба Иброхима о сохранении города Содома

16Гости поднялись и пошли в сторону Содома. Иброхим отправился с ними, чтобы проводить их.

17Вечный сказал:

– Скрою ли Я от Иброхима то, что собираюсь сделать? 18От Иброхима непременно произойдёт великий и сильный народ, и все народы на земле получат благословение через него. 19Ведь Я избрал его, чтобы он заповедал своим детям и всем своим потомкам хранить путь Вечного, поступая правильно и справедливо, чтобы Вечный исполнил то, что обещал Иброхиму.

20Вечный сказал:

– Вопль против Содома и Гоморры так велик, их грех так тяжек, 21что Я сойду и посмотрю, верен ли вопль, достигший Меня, так ли скверно они поступают. Если нет, Я узнаю.

22Двое мужчин повернулись и пошли к Содому, но Вечный остался со стоящим перед Ним Иброхимом. 23Иброхим приблизился к Нему и сказал:

– Неужели Ты уничтожишь праведного вместе с грешным? 24Что, если в городе есть пятьдесят праведников? Неужели Ты уничтожишь и не пощадишь этого места ради пятидесяти праведников? 25Не можешь Ты сделать такое – погубить праведного вместе с нечестивым, обойтись с праведным и нечестивым одинаково. Не можешь Ты сделать так! Разве Судья всей земли может творить неправду?

26Вечный сказал:

– Если Я найду в Содоме пятьдесят праведников, то пощажу ради них всё это место.

27Тогда Иброхим сказал вновь:

– Вот я осмелился говорить с Владыкой, хотя я лишь прах и пепел; 28что, если число праведных на пять меньше пятидесяти? Уничтожишь ли Ты весь город из-за пяти человек?

– Если Я найду там сорок пять, – ответил Вечный, – то не уничтожу его.

29Иброхим обратился к Нему ещё раз:

– Что, если там найдутся лишь сорок?

Вечный ответил:

– Ради сорока Я не сделаю этого.

30Тогда тот сказал:

– Да не разгневается Владыка, но позволит мне сказать. Что, если найдутся там только тридцать?

Вечный ответил:

– Я не сделаю этого, если найду там тридцать.

31Иброхим сказал:

– Вот я был так смел, что решился говорить Владыке: что, если найдутся там лишь двадцать?

Вечный сказал:

– Ради двадцати Я не уничтожу его.

32Тогда Иброхим сказал:

– Да не разгневается Владыка, но позволит мне сказать ещё лишь один раз. Что, если найдутся там лишь десять?

Вечный ответил:

– Ради десяти Я не уничтожу его.

33Когда Вечный закончил говорить с Иброхимом, Он ушёл, а Иброхим вернулся домой.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 18:1-33

Авра̂м и три тајанствена посетиоца

1Господ се указао Авра̂му код храстова Мамрије док је овај седео на улазу у шатор током дневне жеге. 2Авра̂м подигне поглед и угледа три човека како стоје недалеко од њега. Чим их је угледао, потрчао је с улаза у шатор њима у сусрет. Онда се поклонио до земље 3и рекао: „Господе, ако сам стекао наклоност пред тобом, немој мимоићи мене, свога слугу. 4Нека се донесе мало воде: оперите ноге и одморите се под овим дрветом. 5Донећу хлеба да се окрепите, пре него што продужите својим путем. Јер навратили сте к своме слузи.“

Они одговорише: „Учини како си рекао.“

6Авра̂м је пожурио Сари у шатор и рекао: „Брзо узми три мере18,6 Око 20 kg. брашна, умеси погаче и испеци их!“

7Авра̂м онда пожури говедима, ухвати младо и угојено теле, па га преда момку да га брже зготови. 8Онда је узео масло, млеко и оно теле које је зготовио, па је све то изнео пред оне посетиоце. А он са̂м је стајао пред њима, под дрветом, док су они јели.

9Онда су га упитали: „Где је твоја жена Сара?“

Авра̂м одговори: „Ено је у шатору.“

10Господ рече: „Заиста ћу се вратити к теби догодине у ово време, и ево, твоја жена Сара ће имати сина.“

Сара је то слушала на улазу у шатор који је био иза њега. 11И Авра̂м и Сара су већ били остарели и у одмаклим годинама. У Саре је, наиме, било престало што бива у млађих жена. 12Сара се на то насмејала у себи рекавши: „Зар ћу сада искусити радост, кад сам већ увенула, а мој господар остарео?“

13Господ рече Авра̂му: „Зашто се смејала твоја жена Сара и говорила: ’Зар ћу сада родити кад сам већ остарела?’ 14Зар је за Господа ишта немогуће? Да, вратићу се к теби догодине у ово време и Сара ће имати сина.“

15Уплашивши се, Сара је порицала: „Не, нисам се смејала!“

Али Господ јој рече: „Јеси, смејала си се.“

Авра̂м посредује за Содому

16Затим су људи устали и погледали према Содоми. Авра̂м је пошао с њима да их испрати. 17Господ рече: „Зар ћу од Авра̂ма скривати шта ћу учинити, 18кад ћу од њега учинити велики и моћни народ, преко кога ће бити благословени сви народи на земљи? 19Јер њега сам изабрао да поучи своје синове и свој дом после себе да се држе Господњег пута чинећи што је праведно и право, да би Господ остварио оно што је обећао Авра̂му.“

20Господ настави: „Гласна је тужба против Содоме и Гоморе, јер је њихов грех веома тежак. 21Сићи ћу, стога, да видим чине ли заиста оно за шта их терети тужба што је к мени дошла. Ако није, знаћу.“

22Људи су се оданде запутили ка Содоми, али је Авра̂м остао да стоји пред Господом.18,22 Према старојеврејској преписивачкој традицији, изворни текст је био али Господ је стао (остао да стоји) пред Авра̂мом. 23Авра̂м му приступи и рече: „Зар ћеш погубити и праведнога с грешником? 24Можда у граду има педесет праведника. Зар ћеш и њих да уништиш и не опростиш том месту ради оних педесет који буду у њему? 25Далеко било од тебе да учиниш такву ствар! Зар да погубиш праведнога с грешником, па да праведника снађе исто што и грешника? Далеко било од тебе! Зар ни судија целог света да не чини што је право?“

26Господ одговори: „Ако у граду Содоми нађем педесет праведника, због њих ћу опростити целом месту.“

27Авра̂м настави: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу, иако сам прах и пепео. 28Можда у граду недостаје пет од педесет праведника. Зар ћеш уништити цело место због петорице?“

Господ одговори: „Ако нађем тамо четрдесет пет праведника, нећу га уништити.“

29Авра̂м му се поново обратио: „А ако се у њему нађе четрдесет праведника?“

Господ одговори: „Нећу га уништити због тих четрдесет.“

30Авра̂м опет рече: „Нека се Господ не гневи ако наставим. Шта ако се тамо нађе тридесет праведника?“

Господ одговори: „Нећу га уништити ако их тамо нађем тридесет.“

31Авра̂м ће опет: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу. Ако их се у граду нађе двадесет?“

„Нећу уништити град због оних двадесет.“

32Авра̂м опет рече: „Нека се мој Господ не љути ако му се само још једном обратим. А ако се у граду нађе само десет праведних?“

Господ одговори: „Нећу га уништити због тих десет.“

33Кад је завршио разговор с Авра̂мом, Господ је отишао, а Авра̂м се вратио кући.