Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

Иоиль 1:1-20

1Слово Вечного1:1 Вечный – на языке оригинала: «Яхве». Под этим именем Всевышний открылся Мусо и народу Исроила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь., которое было к Иоилю, сыну Петуила.

Нашествие саранчи

2Слушайте, старцы,

внимайте, все жители этой страны!

Случалось ли что-либо подобное в ваши дни

или в дни ваших отцов?

3Расскажите об этом вашим детям,

они же пусть перескажут это своим,

а те пусть передадут следующему поколению.

4Стая за стаей налетела саранча,

пожрала всё на своём пути.

Что оставалось после одной стаи,

уничтожала следующая1:4 В этом стихе на языке оригинала для обозначения саранчи использованы четыре слова. Эти слова могут быть либо просто синонимами, либо терминами, которые отражают четыре стадии развития саранчи. То же в 2:25..

5Пробудитесь, пьяницы, и плачьте,

причитайте, пьющие вино,

оплакивайте молодое вино,

потому что оно отнято от уст ваших!

6На мою землю вступил народ,

сильный и бесчисленный.

Его зубы – зубы льва,

а клыки – как у львицы.

7Он разорил мою виноградную лозу,

обломал мой инжир.

Обнажил, ободрав его кору, и бросил;

белыми стали его ветви.

8Плачьте, как девушка, что облачилась в рубище

и оплакивает своего возлюбленного.

9Хлебные приношения и жертвенные возлияния

прекратились в доме Вечного;

скорбят священнослужители Вечного.

10Опустошено поле,

и высохла земля;

уничтожено зерно,

засох молодой виноград,

и увяла маслина.

11Сокрушайтесь, земледельцы,

о пшенице и ячмене,

потому что погиб урожай на полях.

Рыдайте, виноградари,

12потому что засохла виноградная лоза

и завял инжир;

гранат, пальма и яблоня –

все деревья на поле засохли;

потому и прекратилось веселье

у всего народа.

13Облекитесь в рубище, священнослужители, и плачьте,

рыдайте, служащие перед жертвенником.

Придите, служители моего Бога,

и проведите ночь в рубищах,

потому что хлебные приношения и жертвенные возлияния

прекратились в доме вашего Бога.

14Объявите священный пост,

созовите собрание,

пригласите старцев

и всех жителей страны

в дом Вечного, вашего Бога,

и взывайте к Нему.

День Вечного

15О, этот день!

Близок день Вечного,

несёт он разрушение от Всемогущего.

16Не на наших ли глазах

отнимается пища,

а радость и веселье уходят

из дома нашего Бога?

17Истлели зёрна под глыбами земли,

разрушены кладовые,

опустели амбары,

потому что нет больше зерна.

18О, как стонет скот!

Уныло бродят стада,

потому что нет для них пищи;

даже отары овец несут наказание.

19Я взываю к Тебе, о Вечный,

потому что огонь спалил степные пастбища

и пламя пожрало все деревья в поле.

20Даже дикие животные взывают к Тебе,

потому что высохли источники воды

и огонь спалил степные пастбища.

New Serbian Translation

Књига пророка Јоила 1:1-20

1Ово је Господња реч која је дошла Јоилу, Фатуиловом сину.

Најезда скакаваца

2Чујте ово, о, старешине;

послушајте, сви становници земаљски:

Зар се ово догодило у данима вашим

или у данима ваших предака?

3Причајте о овом својој деци,

ваша деца својој деци

а њихова деца новом поколењу.

4Остатке губара појешће скакавци;

остатке скакаваца појешће црви;

остатке црва појешће гусенице!

5Пробудите се, о, ви пијани!

Заплачите и закукајте, винопије, због шире,

зато што вам се од уста отела!

6Јер на моју земљу изађе народ силан

и броја им нема.

Зуби су им као лављи зуби,

а очњаци као у лавице.

7Моју је лозу почупао,

моју је смокву изломио;

потпуно је оголио и бацио,

младице јој огулио.

8Наричи као млада жена

огрнута у кострет за мужем своје младости.

9Нестале су житна жртва и изливница

из Дома Господњег.

У жалости су свештеници,

слуге Господње.

10Поља су опустошена

и земља је у жалости

јер је жито сатрвено,

младо вино је пресахло,

а урод уља је подбацио.

11Стидите се, ратари,

кукајте, виноградари, за пшеницом и за јечмом,

јер је пропала жетва на њиви.

12Лоза је пресахнула,

стабло смокве се спарушило.

Пресахнули су нар, палма, јабука

и сва стабла по пољу,

јер је пресахла радост синова људских.

Позив на пост и молитву

13О, свештеници, опашите се и плачите!

Жалите, слуге жртвеника!

Дођите, слуге Бога мога,

ноћ пробдите у кострети

јер је из Дома Бога вашег

нестало житне жртве и изливнице.

14Свети пост прогласите,

позовите свечани сабор!

Окупите све старешине,

становнике земље у Дому Господа,

вашег Бога, па вапите Господу!

15Јао, каквог ли дана,

јер је близу дан Господњи

што долази као пустошење од Свемоћнога!

16Зар нам није пред очима понестала храна

и радости и весеља из Дома нашег Бога?

17Угнилише смокве на венцима;

опустошене су житнице;

порушени су амбари јер је жито пропало.

18О, како стока риче!

Тумарају крда говеда

јер испаше за њих нема,

а и стада оваца такође скапавају.

19Господе, ја тебе призивам

јер је пламен суше прогутао пустињске пашњаке,

а пожар је спалио све пољско дрвеће.

20И пољске звери ти цвиле и жуде

јер су пресушила водена врела,

јер је пожар спалио пустињске пашњаке.