Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

Второзаконие 1:1-46

Воспоминания пророка Мусо

1Вот слова, которые Мусо сказал всему Исроилу в пустыне, что к востоку от Иордана – то есть в Иорданской долине – напротив Суфа, между пустыней Паран и лагерями Тофел, Лаван, Хацерот и Дизахав. 2(Обычно уходит только одиннадцать дней на дорогу от горы Синай1:2 Букв.: «от Хорива». Хорив – другое название горы Синай. Также в ст. 6 и 19. до города Кадеш-Барни, что на юге обещанной земли, через горы Сеир.)

3В сороковой год после выхода из Египта, в первый день одиннадцатого месяца (в середине зимы), Мусо объявил исроильтянам всё, что повелел ему о них Вечный1:3 Вечный – на языке оригинала: «Яхве». Под этим именем Всевышний открылся Мусо и народу Исроила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь.. 4Это было после того, как он разбил Сигона, царя аморреев, который правил в Хешбоне, а в Эдреи разбил Ога, царя Бошона, который правил в Аштароте1:4 Букв.: «и Ога, царя Бошона, который правил в Аштароте в Эдреи»..

5К востоку от Иордана на земле Моава Мусо начал разъяснять этот Закон, говоря:

6Вечный, наш Бог, говорил нам на горе Синай: «Довольно вам жить у этой горы. 7Сверните лагерь и идите в аморрейские нагорья и ко всем соседним народам, живущим в Иорданской долине, в горах, в западных предгорьях, в Негеве и вдоль побережья; идите в землю ханонеев и на Ливан, даже до великой реки Евфрат. 8Смотрите, Я дал вам эту землю. Войдите и завладейте землёй, которую Я клялся отдать вашим предкам Иброхиму, Исхоку и Якубу – и их потомкам».

Назначение судей

(Исх. 18:13-27)

9В то время я сказал вам: «Вы – слишком тяжёлое бремя, чтобы мне одному его нести. 10Вечный, ваш Бог, умножил вас, и сегодня вас так же много, как звёзд на небе. 11Пусть Вечный, Бог ваших предков, умножит ваше число в тысячу раз и благословит вас, как и обещал! 12Но как я могу нести тяжёлое бремя ваших споров один? 13Изберите мудрых, понимающих и уважаемых людей от каждого вашего рода, а я поставлю их над вами».

14Вы отвечали мне: «То, что ты предлагаешь, – хорошо».

15Я выбрал из ваших родов мудрых и уважаемых людей и поставил их вождями над вами: начальниками над тысячами, сотнями, полусотнями и десятками и старейшинами в родах. 16Я повелел вашим судьям: выслушивайте споры между вашими братьями и судите справедливо, будет ли тяжба между исроильтянами или между исроильтянином и чужеземцем. 17Когда будете судить, не будьте пристрастны. Выслушивайте влиятельных людей и простолюдинов. Никого не бойтесь, потому что суд принадлежит Всевышнему. Приходите ко мне, если дело слишком трудно для вас, и я выслушаю его. 18В то время я сказал вам всё, что вы должны были делать.

Посланные лазутчики

(Чис. 13:1-33)

19Затем мы тронулись в путь от горы Синай, как повелел нам Вечный, и пошли к аморрейским нагорьям через всю огромную и ужасную пустыню, которую вы видели, и достигли Кадеш-Барни. 20Тогда я сказал вам: «Вы достигли аморрейских нагорий, которые Вечный, наш Бог, отдаёт нам. 21Смотрите, Вечный, ваш Бог, отдал вам землю. Поднимитесь и завладейте ею, как сказал вам Вечный, Бог ваших предков. Не бойтесь, не будьте малодушными».

22Тогда вы все пришли ко мне и сказали: «Пошлём вперёд людей, пусть они разведают эту землю и расскажут о дороге, по которой нам идти, и о городах, куда мы вступим».

23Мне понравилось это предложение, и я выбрал из вас двенадцать человек, по одному из каждого рода. 24Они поднялись в нагорья, пришли в долину Эшкол и исследовали её. 25Взяв с собой плоды той земли, они принесли их нам и доложили: «Хорошую землю даёт нам Вечный, наш Бог».

Восстание против Вечного

(Чис. 14:1-45)

26Но вы не захотели пойти; вы взбунтовались против повеления Вечного, вашего Бога. 27Вы роптали у себя в шатрах и говорили: «Вечный ненавидит нас, поэтому Он вывел нас из Египта, чтобы отдать в руки аморреев и погубить. 28Куда нам идти? Наши братья лишили нас смелости. Они говорят: „Тот народ сильнее нас и выше ростом. Города там большие, со стенами до небес. Мы даже видели там анакитов (народ гигантов)“».

29Тогда я сказал вам: «Не страшитесь, не бойтесь их. 30Вечный, ваш Бог, идёт впереди, чтобы сражаться за вас, как Он делал в Египте у вас на глазах 31и в пустыне, где вы видели, как Вечный, ваш Бог, носил вас, словно отец сына, на всём вашем пути вплоть до этого места».

32Но вы не доверились Вечному, вашему Богу, 33Который шёл перед вами во время путешествия ночью в огне, а днём в облаке, чтобы найти вам места для остановки и показать путь, которым вы должны идти.

34Когда Вечный услышал ваши речи, Он разгневался и поклялся: 35«Ни один человек из этого злого поколения не увидит благодатной земли, которую Я клялся отдать вашим предкам, 36кроме Халева, сына Иефоннии. Он увидит её, и Я дам ему и его потомкам землю, через которую он проходил, потому что он от всего сердца исполнял всё, что Я повелел».

37Из-за вас Вечный разгневался и на меня и сказал: «Ты тоже не войдёшь туда. 38Но твой помощник Иешуа, сын Нуна, войдёт в эту землю. Ободряй его, потому что он поведёт Исроил, чтобы унаследовать её. 39А дети, о которых вы говорили, что они попадут в плен, ваши дети, которые ещё не отличают хорошее от плохого, войдут в эту землю. Я отдам её им, и они завладеют ею. 40А вы повернитесь и отправляйтесь в пустыню в сторону Тростникового моря»1:40 Тростниковое море – буквальный перевод с языка оригинала. Среди современных специалистов существуют различные мнения, о каком водоёме здесь идёт речь. Тростниковым морем могли называть как цепи озёр, расположенных на Суэцком перешейке и, вероятно, соединявшихся тогда проливами с Красным морем, так и Суэцкий и Акабский заливы Красного моря (см. напр., 3 Цар. 9:26). В Инджиле эти же воды названы Красным морем..

41Тогда вы отвечали: «Мы согрешили против Вечного. Мы поднимемся и сразимся, как повелел нам Вечный, наш Бог». Вы взяли оружие, думая, что подняться в нагорья легко.

42Но Вечный сказал мне: «Скажи им: „Не ходите и не сражайтесь, потому что Меня не будет с вами. Ваши враги разобьют вас“».

43Я сказал вам, но вы не послушали. Вы взбунтовались против повеления Вечного и в своей гордыне поднялись в нагорья. 44Аморреи, жившие в тех нагорьях, выступили против вас. Они преследовали вас, как пчелиный рой, и били вас от Сеира до самого города Хормы. 45Вы вернулись и плакали перед Вечным, но Он не внял вашему плачу и отказался услышать вас. 46И много дней вы оставались в Кадеше, всё то время, которое вы там провели.

New Serbian Translation

5. Мојсијева 1:1-46

Увод

1Ово су речи које је Мојсије изговорио свем Израиљу с оне стране Јордана, у пустињи у Арави1,1 Арава, или пољана, пустињска равница. насупрот Суфу, између Фарана и Тофела, Лавана, Асирота и Ди Захава. 2А од Хорива до Кадис-Варније преко горе Сир има једанаест дана хода.

3Четрдесете године првога дана једанаестога месеца, Мојсије је рекао Израиљцима све што му је Господ заповедио да им каже. 4Након што је поразио аморејског цара Сихона који је владао у Есевону и васанског цара Ога који је владао у Астароту у Едрајину, 5с оне стране Јордана, у земљи моавској, Мојсије је почео да објашњава овај Закон. Говорио је:

6„Господ, наш Бог, рекао нам је на Хориву: ’Доста сте боравили на овој гори. 7Запутите се у горски крај Аморејаца и свих њихових суседа, у Араву, у горје, у равницу1,7 Сефела. и Негев, у Приморје, у земљу Хананаца, и у Ливан све до велике реке, реке Еуфрата. 8Погледајте! Предао сам вам ову земљу. Идите и заузмите ту земљу за коју се Господ заклео вашим оцима Авра̂му, Исаку и Јакову, да ће је дати њима и њиховом потомству после њих.’

Постављење вођа

9У то време сам вам рекао: ’Не могу са̂м управљати вама. 10Господ вас је толико умножио да вас је данас као звезда на небу. 11Господ, Бог ваших отаца, нека вас умножи хиљаду пута више! Нека вас благослови, као што вам је обећао! 12Како бих, иначе, ја са̂м могао да носим ваш терет, ваша бремена и спорове? 13Изаберите себи из свакога племена људе мудре, разумне и искусне да вам их поставим за главаре.’

14А ви сте ми одговорили: ’Добро је то што си рекао да ћеш учинити!’

15Тада сам узео главаре племена, људе мудре и искусне, па сам их поставио вама за главаре, за заповеднике јединица од хиљаду, стотину, педесет и десет, и за племенске заповеднике. 16У то време сам заповедио вашим судијама: ’Саслушајте своју браћу и судите праведно кад неко има спор са својим сународником, или са странцем. 17Не будите пристрани у суђењу, него саслушавајте како малог, тако великог. Не плашите се никога, јер суд припада Богу. Ако је спор сувише тежак за вас, донесите га мени да чујем.’ 18У то време сам вам заповедио све што имате да чините.

Послање ухода

19Затим смо отишли с Хорива, па смо прешли сву ону велику и застрашујућу пустињу коју сте видели на путу према горском крају Аморејаца, како нам је заповедио Господ, наш Бог. Тако смо дошли у Кадис-Варнију. 20Ја сам вам тада рекао: ’Дошли сте у горски крај Аморејаца, који вам даје Господ, Бог ваш. 21Види, Господ, Бог твој, предао ти је ову земљу. Успни се и освоји је, као што ти је рекао Господ, Бог твојих отаца. Не бој се и не страхуј!’

22Тада сте ми сви ви приступили и рекли: ’Хајде да пошаљемо људе испред нас да извиде земљу и донесу нам извештај о путу којим ћемо ићи и градовима у које ћемо доћи.’

23Овај предлог ми се допао. Зато сам одабрао између вас дванаесторицу људи, из сваког племена по једног. 24Они су кренули, успели се у горје, те дошли у долину Есхол и извидели је. 25Онда су понели у својим рукама плодове те земље, па су се спустили к нама и донели нам извештај. Рекли су: ’Земља коју нам Господ даје је добра.’

Побуна против Господа

26Међутим, ви нисте хтели да пођете горе, него сте се побунили против наредбе Господа, свога Бога. 27Гунђали сте у својим шаторима и говорили: ’Господ нас мрзи! Извео нас је из Египта да нас преда Аморејцима у руке, како би нас истребили. 28Куда да идемо? Наша браћа су напунила наше срце страхом, говорећи: „тај народ је већи и виши растом од нас, а градови су им огромни и опасани зидинама до небеса. И Енаковце смо тамо видели!“’

29Тада сам вам рекао: ’Не страхујте! Не бојте их се! 30Господ, Бог ваш, који иде пред вама, ратоваће за вас, као што је то чинио у Египту на ваше очи. 31У пустињи си видео да те је Господ, Бог твој, носио као што отац носи свога сина током целог пута који сте превалили све док нисте дошли до овог места.’

32Али и поред тога нисте се поуздали у Господа, Бога свога, 33који иде пред вама да вам потражи место за таборовање – ноћу у огњу да видите пут на који сте кренули, а дању у облаку.

34Кад је Господ чуо шта сте рекли, разгневио се и заклео: 35’Ниједан од ових људи из овог злог нараштаја неће видети добру земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим оцима, 36осим Халева, сина Јефонијина. Он ће је видети! Њему и његовим синовима ћу дати земљу у коју је ступио, зато што се потпуно поуздао у Господа.’

37Због вас се Господ разгневио и на мене, па је рекао: ’Ни ти нећеш ући тамо! 38Исус, син Навинов, који стоји пред тобом, ући ће тамо. Охрабри га, јер ће он увести Израиља да прими земљу у посед. 39А ваша деца, за коју сте рекли да ће постати плен, они ће ући тамо. Њима ћу дати да заузму земљу. 40Ви, пак, крените натраг и идите у пустињу према Црвеном мору.’

41Ви сте ми одговорили: ’Згрешили смо Господу. Кренућемо горе и ратовати како је заповедио Господ, Бог наш.’ Сваки човек је припасао своје оружје мислећи да је лако успети се у горски крај.

42Тада ми је Господ рекао: ’Реци им: „Не пењите се и не ратујте, јер нећу бити међу вама; иначе ћете бити потучени од својих непријатеља!“’

43Ја сам вам то рекао, али ви нисте послушали. Побунили сте се против онога што је Господ рекао, па сте се припасали и успели у горје. 44Тада су изашли Аморејци који живе у горју и пресрели вас гонећи вас као пчеле. Тукли су вас од Сира до Орме. 45Онда сте се вратили и плакали пред Господом. Али Господ није слушао ваш вапај, нити се обазрео на вас. 46Зато сте остали у Кадису много дана – онолико колико сте остали тамо.