Освящение храма
(3 Цар. 8:62-66)
1Когда Сулейман закончил молиться, с небес сошёл огонь, который пожрал всесожжения и жертвы, и слава Вечного наполнила храм. 2Священнослужители не могли войти в храм Вечного, потому что слава Вечного наполняла его. 3Когда все исраильтяне увидели, как сошёл огонь, и увидели славу Вечного над храмом, они пали лицом на землю, поклонились и возблагодарили Вечного, говоря:
– Он благ;
милость Его – навеки!
4Затем царь и весь народ стали приносить жертвы Вечному. 5Царь Сулейман принёс в жертву двадцать две тысячи голов крупного скота и сто двадцать тысяч мелкого. Так царь и весь народ освятили храм Аллаху. 6Священнослужители заняли свои места, а с ними и левиты с музыкальными инструментами Вечного, которые царь Давуд сделал, чтобы славить Вечного, и на которых играли, когда он возносил благодарение, говоря: «Милость Его – навеки». Напротив левитов священнослужители трубили в свои трубы. И все исраильтяне стояли.
7Сулейман освятил среднюю часть двора перед храмом Вечного и вознёс там всесожжения и жир жертв примирения, потому что бронзовый жертвенник, который он сделал, не вмещал всесожжений, хлебных приношений и жира жертв.
8Сулейман, а с ним и весь Исраил – огромное собрание от Лево-Хамата7:8 Или: «от перевала в Хамат». на севере до речки на границе Египта на юге – отметили тогда семидневный праздник Шалашей. 9На восьмой день они устроили собрание: ведь они семь дней праздновали освящение жертвенника, и ещё семь дней – праздник. 10На двадцать третий день седьмого месяца (в начале осени) Сулейман отпустил по домам народ, который радовался и веселился сердцем о благе, что Вечный сделал Давуду, Сулейману и Своему народу Исраилу.
Вечный является Сулейману
(3 Цар. 9:1-9)
11Когда Сулейман закончил строительство храма Вечного и царского дворца и успешно завершил всё, что думал сделать в храме Вечного и в своём дворце, 12Вечный явился ему ночью и сказал:
– Я услышал твою молитву и избрал это место Себе как храм для жертвоприношений. 13Когда Я затворю небеса и не будет дождя, или повелю саранче объесть землю, или нашлю мор на Мой народ, 14тогда, если Мой народ, над которым провозглашено Моё имя, смирит себя, станет молиться и искать Меня и оставит свои злые пути, то Я услышу с небес, прощу их грех и исцелю их землю. 15Теперь Мои глаза будут открыты и Мой слух будет чуток к молитвам, которые станут возносить на этом месте. 16Я избрал и освятил этот храм, чтобы Мне поклонялись здесь вовеки. Мои глаза и сердце будут здесь всегда.
17А ты, если будешь ходить предо Мной, как ходил твой отец Давуд, исполнять всё, что Я повелю, и соблюдать Мои установления и законы, 18то Я упрочу твой царский престол по соглашению, которое Я заключил с Давудом, твоим отцом, когда сказал: «Ты не лишишься преемника, который бы правил Исраилом».
19Но если вы отвернётесь и оставите Мои установления и повеления, которые Я дал вам, и пойдёте служить другим богам и поклоняться им, 20то Я искореню вас из земли, которую Я дал вам, и отвергну этот храм, который Я освятил для поклонения Мне. Я сделаю его7:20 Или: «вас». притчей и посмешищем у всех народов. 21И хотя этот храм сейчас превознесён, всякий, кто пройдёт мимо, поразится и спросит: «Почему Вечный сделал такое с этой страной и с этим храмом?» 22А ему ответят: «Потому что они оставили Вечного, Бога их предков, Который вывел их из Египта, приняли других богов, поклонялись и служили им – вот за что Он навёл на них все эти беды».
Посвећење Дома
1Кад је Соломон завршио молитву, огањ сиђе са небеса и спали жртву свеспалницу и друге жртве, а Господња слава испуни Дом. 2Свештеници нису могли да уђу у Дом Господњи јер је био испуњен славом Господњом 3А када је сав Израиљев народ видео како је огањ сишао и да је слава пала на Господњи Дом, поклонили су се лицем до земље, до каменог пода захваљујући Господу
„јер је добар,
јер је милост његова довека.“
4Затим су цар и сав народ принели жртве пред Господом. 5Цар Соломон је принео двадесет две хиљаде говеда и стотину двадесет хиљада оваца. Тако су цар и сав народ посветили Дом Божији. 6Свештеници су стајали на својим дужностима, Левити су певали Господу са инструментима које је направио цар Давид за хваљење Господа. Захваљивали су Давидовом песмом Господу јер је милост његова довека – Давид је тако преко њих захваљивао – а свештеници су дували у трубе док је пред њима стајао сав Израиљ.
7Соломон је посветио средиште дворишта, које је испред Дома Господњег. Онде је принео жртве свеспалнице и сало жртава мира јер на бронзаном жртвенику, што га је направио, није било места. Толико је било жртава – свеспалница, жита и сала – да нису могле да стану на жртвеник.
8У то време је Соломон седам дана приредио свечаност. Са њим је био сав Израиљ, велико мноштво је дошло од Лево-Амата до Египатског потока. 9Осмог дана славља су имали свечани сабор, јер су седам дана посвећивали жртвеник и још седам дана празновали. 10Двадесет трећег дана трећег месеца цар је отпустио народ, па су отишли својим кућама, веселећи се и радујући се у срцу због свег добра што је Господ учинио своме слузи Давиду и своме народу Израиљу.
Бог се јавља Соломону
11Тако је Соломон завршио Дом Господњи и царев двор. Успевао је у свему што је срцем замислио да уради и у Дому Господњем и у свом двору. 12Једне ноћи, Господ се јавио Соломону и рекао му:
„Чуо сам твоју молитву и изабрао ово место за себе као Дом за жртве.
13Ако затворим небеса и не буде кише, ако пошаљем скакавце да попасу земљу, ако пошаљем болест на народ; 14и понизи се народ који је по мени назван, помоле се, потраже моје лице и врате се са својих злих путева, ја ћу их чути са небеса, опростићу им грехе и излечићу им земљу. 15Сад ће моје очи бити отворене и уши пажљиве на молитве са овог места 16Сада сам изабрао и посветио овај Дом да у њему заувек буду моје име, моје срце и моје очи.
17А ти, ако будеш ходао преда мном као што је ходао твој отац Давид, према свему што сам ти заповедио, и будеш чувао моје прописе и уредбе, 18учврстићу твој царски престо, као што сам обећао твоме оцу Давиду – ’Никад ти неће понестати владар у Израиљу.’
19Али ако се одвратите и заборавите моје прописе и заповеди које сам ставио пред вас да их следите, па одете да служите другим боговима и да им се клањате – 20искоренићу их са лица моје земље коју сам вам дао, а Дом који сам посветио за своје име одбацићу од себе, па ће Израиљ постати предмет исмејавања и ругања међу свим народима. 21А свако ко буде пролазио поред овог Дома, који је сада узвишен, биће запрепаштен, па ће говорити: ’Зашто је Господ поступио овако са овом земљом и са овим Домом?’ 22Тада ће им рећи: ’Зато што су напустили Господа, Бога њихових отаца који их је извео из Египта и пригрлили друге богове клањајући им се и служећи им. Зато је Господ довео на њих сву ову невољу.’“
