1И Сулейман сказал:
– Вечный сказал, что будет обитать в густом облаке. 2Я построил для Тебя величественный храм – место, чтобы Тебе обитать там вечно.
Обращение Сулеймана к народу
(3 Цар. 8:14-21)
3Когда всё собрание исраильтян стояло там, царь повернулся и благословил их. 4Затем он сказал:
– Хвала Вечному, Богу Исраила, Который Своей рукой исполнил то, что Своими устами обещал моему отцу Давуду! Ведь Он говорил: 5«Со дня, когда Я вывел Мой народ из Египта, Я не избирал города ни в одном из родов Исраила, чтобы там построить храм для поклонения Мне, и не избирал никого в вожди для Своего народа Исраила. 6Но сейчас Я избрал Иерусалим, чтобы пребывать там, и избрал Давуда, чтобы он правил Моим народом Исраилом».
7Мой отец Давуд думал построить храм для поклонения Вечному, Богу Исраила. 8Но Вечный сказал ему: «Ты задумал построить храм для поклонения Мне, и хорошо сделал, что задумал это. 9Но не ты построишь храм, а твой сын, твоя плоть и кровь, построит храм для поклонения Мне».
10Вечный исполнил Своё обещание. Я сейчас сижу на троне Исраила, который унаследовал от своего отца Давуда, как Вечный и обещал, и я построил храм для поклонения Вечному, Богу Исраила. 11Я поместил туда сундук, в котором находится священное соглашение, которое Вечный заключил с Исраилом.
Молитва Сулеймана при освящении храма
(3 Цар. 8:22-53)
12Сулейман встал перед жертвенником Вечного, перед всем собранием исраильтян и поднял в молитве руки. 13(Он сделал бронзовый помост длиной в два с половиной метра, столько же в ширину и полтора метра6:13 Букв.: «пять… три локтя». в высоту и поставил его посередине внешнего двора.) Сулейман встал на помосте, преклонил колени перед всем собранием исраильтян, воздел руки к небу 14и сказал:
– Вечный, Бог Исраила! Нет Бога, подобного Тебе, на небесах или на земле. Ты хранишь соглашение любви с Твоими рабами, которые от всего сердца следуют Твоим путям. 15Ты сдержал Своё обещание, данное Твоему рабу Давуду, моему отцу. Ты произнёс его Своими устами и сегодня Своей рукой исполнил его.
16И теперь, Вечный, Бог Исраила, исполни обещание, которое Ты дал Твоему рабу Давуду, моему отцу, сказав: «Не исчезнет у тебя преемник, сидящий предо Мной на троне Исраила, если только твои сыновья будут держаться верного пути и следовать Моему Закону, слушаясь Меня, как слушался ты». 17И теперь, Вечный, Бог Исраила, пусть исполнится слово, которое Ты дал Твоему рабу Давуду!
18Но будет ли Аллах действительно обитать на земле с людьми? Небеса, даже небеса небес, не могут вместить Тебя. Что же говорить об этом храме, который я построил! 19Но услышь мою смиренную молитву и мольбу о милости, Вечный, мой Бог! Услышь вопль и молитву, которой молится пред Тобой Твой раб. 20Пусть днём и ночью взор Твой будет обращён на этот храм, на это место, о котором Ты сказал, что там Ты будешь пребывать. Услышь молитву, которой Твой раб станет молиться, обращая свой взор к этому месту. 21Услышь мои смиренные мольбы и мольбы Твоего народа Исраила, когда мы станем молиться, обращая свой взор к этому месту. Услышь с небес, места Твоего обитания, и, услышав, прости.
22Если человек причинит своему ближнему зло, и потребуют от него клятвы, и он придёт и даст клятву перед Твоим жертвенником в этом храме, 23то услышь с небес и воздай. Суди между Твоими рабами и воздай виновному, обрушив на его же голову то, что он сделал, и оправдай невиновного, утвердив его правоту.
24Если Твой народ Исраил потерпит поражение от врагов из-за того, что согрешил против Тебя, но обратится и исповедует Твоё имя, молясь и вознося мольбы перед Тобою в этом храме, 25то услышь с небес и прости грех Твоего народа Исраила и верни его обратно в ту землю, которую Ты дал ему и его предкам.
26Если небеса затворятся и не будет дождя из-за того, что Твой народ согрешил против Тебя, и он обратит молитву к этому месту, исповедует Твоё имя и отвернётся от своего греха, потому что Ты наказал его, 27то услышь с небес и прости грех Твоих рабов, Твоего народа Исраила. Научи их доброму пути, чтобы им ходить по нему, и пошли дождь на землю, которую Ты дал в наследие Твоему народу.
28Если землю поразят голод или мор, знойный ветер или плесень, саранча или гусеницы или если враги осадят один из городов Исраила – какая бы ни пришла беда или болезнь, – 29то какую бы молитву, какую бы мольбу ни вознёс один человек или весь Твой народ Исраил, когда все они почувствуют свою скорбь и горесть и будут простирать руки к этому храму, 30услышь с небес, места Твоего обитания. Прости и воздай каждому по его делам, потому что Ты знаешь его сердце (ведь Ты один знаешь человеческие сердца), 31чтобы они боялись Тебя и ходили Твоими путями всё время, что они будут жить на земле, которую Ты дал нашим предкам.
32Также и чужеземца, который не из Твоего народа Исраила, но который пришёл из далёкой земли ради Твоего великого имени и Твоей могучей и простёртой руки, когда он придёт и обратит свою молитву к этому храму, 33то услышь с небес, с места Твоего обитания, и сделай всё, о чём Тебя попросит чужеземец, чтобы все народы на земле узнали Твоё имя и боялись Тебя, как Твой народ Исраил, и узнали, что в этом доме, который я построил, Ты пребываешь.
34Когда Твой народ пойдёт воевать с врагами, каким бы путём Ты его ни повёл, и когда он станет молиться Тебе, обратясь к этому городу, который Ты избрал, и к храму, который я построил для поклонения Тебе, 35то услышь с небес его молитвы и мольбы и приди к нему на помощь.
36Если Твой народ согрешит против Тебя – ведь нет никого, кто бы не грешил, – и Ты разгневаешься на него и отдашь его врагам, которые уведут его пленником в свою землю, будь она далеко или близко, 37то если Твой народ переменится сердцем в земле, где будет пленником, если покается, станет молить Тебя в земле своего плена, говоря: «Мы согрешили, мы сотворили зло и поступали неправедно», 38если Твой народ обратится к Тебе от всего сердца и от всей души в земле врагов, которые пленили его, и станет молиться, обращаясь к земле, которую Ты дал его предкам, к городу, который Ты избрал, и к храму, который я построил для поклонения Тебе, – 39то услышь с небес, места Твоего обитания, его молитвы и мольбы и приди к нему на помощь. Прости тогда Твой народ, который согрешил против Тебя!
40И теперь, Бог мой, да будут глаза Твои открыты и слух Твой чуток к молитвам, которые будут возноситься на этом месте.
41И ныне, встань, о Вечный Бог, и приди на место Своего покоя, Ты и сундук могущества Твоего. Пусть Твои священнослужители, о Вечный Бог, облекутся в спасение, пусть верные Тебе возрадуются о Твоей благости. 42Не отвергни, Вечный Бог, Своего помазанника. Помни о великой любви, обещанной Давуду, Твоему рабу!
1Тада Соломон рече: „Господ је рекао да ће пребивати у густој тами. 2Ја сам ти саградио величанствени Дом, стан где ћеш пребивати довека.“
3Затим се цар окренуо и благословио сав збор Израиљев, док је сав збор Израиљев стајао. 4Тада рече:
„Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је својом руком извршио оно што је својим устима обећао моме оцу Давиду, рекавши: 5’Од дана кад сам извео свој народ из Египта, нисам изабрао град међу свим племенима Израиљевим да се сагради Дом где би пребивало моје име. Нисам изабрао ниједног човека да влада Израиљем, мојим народом. 6Ето, изабрао сам да у Јерусалиму буде моје име и изабрао сам Давида да влада над мојим народом Израиљем.’
7Мој отац Давид је наумио да сазида Дом имену Господа, Бога Израиљевог. 8Но, Господ рече моме оцу Давиду: ’Добро си учинио што си у свом срцу наумио да сазидаш Дом моме имену. 9Ипак, нећеш ти саградити Дом, него ће твој син, који је потекао из твојих бедара, саградити Дом моме имену.’
10Господ је одржао обећање, те сам ја наследио свога оца Давида на Израиљевом престолу, како је Господ обећао, и изградио Дом имену Господа, Бога Израиљевог. 11Поставио сам и Ковчег, где је савез Господњи, који је он склопио са синовима Израиљевим.“
Соломонова молитва посвећења
12Соломон је стао пред жртвеник Господњи, испред свег збора Израиљевог и испружио руке. 13Направио је бронзано постоље и поставио га на средину дворишта. Било је дуго и широко пет лаката и три лакта6,13 Око 2,5 m дуго и широко и око 1,5 m високо. високо. Тада је стао на њега, клекнуо испред свег збора Израиљевог, испружио руке према небу 14и рекао:
„О, Господе, Боже Израиљев, нема Бога као што си ти ни на небесима ни на земљи, који чуваш савез и милост својим слугама који ходају пред тобом свим својим срцем. 15Ти си испунио што си рекао своме слузи, моме оцу Давиду; што си рекао својим устима, то си извршио својом руком, као што је то данас.
16А сад, Господе, Боже Израиљев, одржи што си обећао своме слузи, моме оцу Давиду, кад си рекао: ’Неће ти нестати потомка преда мном који ће седети на Израиљевом престолу, само ако твоји синови буду пазили на свој пут и ходили по мом Закону, као што си ти ходио преда мном.’ 17А сад, Господе, Боже Израиљев, нека се обистини твоја реч, коју си рекао своме слузи Давиду.
18Али зар ће Бог заиста боравити на земљи са људима? Ни највиша те небеса не могу обухватити, а камоли овај Дом што сам саградио. 19Обазри се на молитву слуге свога и на његову молбу, Господе Боже; послушај вапај и молитву, коју слуга твој упућује пред тобом. 20Нека твоје очи мотре на овај Дом и дању и ноћу, према месту за које си рекао да ћеш ту ставити своје име, како би чуо молитву коју ти слуга твој упућује на овом месту. 21Почуј преклињање свога слуге и свога народа Израиља којим се моле на овом месту. Послушај с неба, с места где пребиваш – послушај и опрости.
22Кад неко згреши против свог ближњега, те се од њега тражи да се закуне, и он дође и закуне се пред твојим жртвеником у овом Дому, 23ти чуј с небеса и делуј, те осуди онога који је учинио безакоње сваљујући на његову главу према ономе што је учинио. А праведника награди према његовој праведности.
24Ако твој народ Израиљ буде поражен од непријатеља зато што су згрешили против тебе, али се покају пред тобом и дају славу твоме имену, па се помоле и преклињу за милост пред тобом у овом Дому, 25ти чуј на небесима и опрости грех свога народа Израиља, и врати их у земљу коју си дао њима и њиховим оцима.
26Ако се небо затвори и не даје кишу, јер су згрешили против тебе, па се помоле на овом месту, те одају славу твоме имену и покају се за своје грехе, пошто их понизиш, 27ти чуј на небесима и опрости грех својих слугу, свога народа Израиља. И кад их научиш добром путу да по њему ходе, пошаљи кишу својој земљи, коју си дао своме народу у наследство.
28Ако земљу задеси глад, или помор, суша, кукољ, скакавци, гусенице, или кад их непријатељи опколе у којем од њихових градова; каква год да је пошаст или болест, 29па било ко од свег твог народа Израиља осети тегобу и бол, па упути молитву или молбу ширећи руке према овом Дому, 30услиши с небеса, твога Пребивалишта. Опрости и дај свакоме по свим његовим делима, јер ти знаш његово срце – само ти знаш срце људи – 31да би те се бојали, да би твоје путеве следили у све дане док живе у земљи коју си дао њиховим оцима.
32Ако и странац, који није од твог народа Израиља, дође из далеке земље ради твог великог имена, и твоје моћне руке и испружене мишице – ако дође и помоли се у овом Дому – 33услиши га с небеса, твог Пребивалишта, и учини све за шта ти овај странац завапи, да би народи на земљи упознали твоје име и да би те се бојали, као твој народ Израиљ, и да би знали да се твоје име призива над овим Домом који сам саградио.
34Ако твој народ изађе у бој против својих непријатеља путем којим га ти пошаљеш, и они се помоле теби према овом граду који си изабрао, и према Дому који сам саградио твоме имену, 35чуј с небеса њихову молитву и њихову молбу, те им додели правду.
36Ако згреше против тебе – јер нема човека који не чини грех – и ти се разгневиш на њих и изручиш их њиховим непријатељима, који их одведу као заробљенике у земљу, било далеко или близу, 37ако тада дођу к себи у земљи у којој су заробљени и покају се, те се почну молити теби у земљи својих поробљивача, говорећи: ’Згрешили смо, учинили смо неправду, скривили смо’, 38па се врате к теби свим срцем и свом душом у земљи ропства где су их поробили, и помоле се теби према својој земљи коју си дао њиховим оцима и према граду који си изабрао и према Дому који сам саградио за твоје име, 39ти чуј с небеса, твог Пребивалишта, њихову молитву и молбу, и учини им по правди. Тада опрости своме народу, који је згрешио против тебе.
40А сада те молим, о, мој Боже, отвори своје очи и ушима пажљиво послушај молитве са овог места.
41Уздигни се сад, о, Господе Боже, на место свог починка;
ти и Ковчег Силе твоје!
Свештеници нек огрну спасење,
твоји верни добру нек се радују.
42О, Господе Боже, не окрећи се од лица свог помазаника
и сети се савеза милости према Давиду, свом слузи!“
