Ахаз – царь Иудеи
(4 Цар. 16:1-5)
1Ахазу было двадцать лет, когда он стал царём, и правил он в Иерусалиме шестнадцать лет. В отличие от своего предка Давуда, он не делал того, что было правильным в глазах Вечного. 2Он ходил путями царей Исраила и тоже сделал литых идолов для служения Баалу. 3Он приносил огненные жертвы в долине Бен-Гинном и даже сжигал там своих сыновей по омерзительным обычаям народов, которых Вечный прогнал от исраильтян. 4Ахаз приносил жертвы и возжигал благовония в капищах на возвышенностях, на вершинах холмов и под каждым тенистым деревом.
5Поэтому Вечный, его Бог, отдал его в руки царя Сирии. Сирийцы разбили его, взяли много народа в плен и увели их в Дамаск. Ахаз был отдан также в руки царя Исраила, который нанёс ему тяжёлые потери. 6Пеках, сын Ремалии, убил у Иудеи сто двадцать тысяч доблестных воинов в один день, потому что Иудея оставила Вечного, Бога её предков. 7Зихри, могучий воин ефраимит, убил царского сына Маасею, распорядителя дворца Азрикама и Элкану, второго человека после царя. 8Исраильтяне взяли в плен у своих же братьев в Иудее двести тысяч жён, сыновей и дочерей. Они взяли у них и богатую добычу, которую отправили в Самарию.
Возвращение иудейских пленников
9Но там был пророк Вечного, которого звали Одед. Он вышел навстречу войску, когда оно возвращалось в Самарию, и сказал им:
– Вечный, Бог ваших предков, разгневался на Иудею и отдал её вам в руки, но вы истребляли её с яростью, которая достигла небес. 10А теперь вы хотите сделать мужчин и женщин Иудеи и Иерусалима своими рабами. Но разве сами вы не грешили против Вечного, вашего Бога? 11Слушайте же меня! Отпустите своих братьев, которых вы взяли в плен, назад, потому что гнев Вечного воспылал на вас.
12Некоторые из вождей Ефраима – Азария, сын Иоханана, Берехия, сын Мешиллемота, Иехизкия, сын Шаллума, и Амаса, сын Хадлая, – предостерегли тех, кто возвращался с войны.
13– Не ведите сюда этих пленников, – сказали они, – иначе мы станем виновны перед Вечным. Вы что, хотите прибавить к нашим грехам и преступлениям и этот? Наша вина и без того велика, и Его гнев воспылал на Исраил.
14Тогда воины отказались от пленников и добычи перед вождями и всем собранием. 15А те, чьи имена были упомянуты, взяли пленников и всех из них, кто был наг, одели из добычи. Они дали им одежду и обувь, снабдили едой и питьём и помазали целебным маслом. Всех, кто ослаб, они посадили на ослов. Они доставили их к их соплеменникам в Иерихон, город Пальм, и вернулись в Самарию.
Ахаз просит защиты у ассирийцев
(4 Цар. 16:7-20)
16В то время царь Ахаз послал к царю Ассирии, прося о помощи, 17потому что эдомитяне опять пришли, напали на Иудею и увели пленников, 18а филистимляне опустошали города в предгорьях и на юге Иудеи. Они захватили города и поселились в Бет-Шемеше, Аялоне и Гедероте, а также в Сохо, Тимне и Гимзо и в их окрестных поселениях. 19Вечный унизил Иудею из-за Ахаза, царя Исраила28:19 То есть Иудеи; так же в ст. 23, 27. См. сноску на 12:1., потому что тот развратил Иудею и забыл про верность Вечному. 20К нему пришёл Тиглатпаласар28:20 Это Тиглатпаласар III. Он правил с 745 по 727 гг. до н. э., царь Ассирии, но стал притеснять его, вместо того чтобы помочь. 21Ахаз взял сокровища из храма Вечного, из собственного дворца и дворца вождей и выплатил дань царю Ассирии, но это ему не помогло.
22В этой беде царь Ахаз ещё сильнее нарушил верность Вечному. 23Он принёс жертвы богам Дамаска, думая, что это они разбили его, и говорил: «Раз боги царей Сирии помогли им, стану приносить им жертвы, чтобы они помогли и мне». Но они привели к падению и его, и весь Исраил.
24Ахаз собрал утварь храма Аллаха и порубил её на куски. Он запер двери храма Вечного и устроил жертвенники на всех углах улиц Иерусалима. 25В каждом городе Иудеи он устроил капища, чтобы приносить жертвы чужим богам, и тем самым гневил Вечного, Бога его предков.
26Прочие события его царствования и все его деяния, от первых до последних, записаны в «Книге царей Иудеи и Исраила». 27Ахаз упокоился со своими предками и был похоронен в Иерусалиме, но не был положен в гробницы царей Исраила. И царём вместо него стал его сын Езекия.
Ахаз, цар Јуде
1Ахазу је било двадесет година кад се зацарио. Владао је шеснаест година у Јерусалиму. Није чинио што је право у Господњим очима, као његов праотац Давид. 2Ишао је путевима израиљских царева и чак је ливене идоле направио за Вале. 3Кадио је у долини Вен-Еном и спалио своје синове у огњу, по одвратним обичајима народа које је Господ истерао пред Израиљцима. 4Приносио је жртве на узвишицама и брдима, и под сваким зеленим дрветом.
5И предаде га Господ, Бог његов, у руке арамејском цару. Они су га поразили и ухватили његове људе. Велику су групу заробљеника одвели у Дамаск.
Цар је још допао руку израиљском цару који га је страховито разорио. 6Фекај, Ремалијин син, је у Јуди смакнуо стотину двадесет хиљада одважних људи у једном дану, зато што су заборавили Господа, Бога својих отаца. 7А Зихрије Јефремовац, храбри јунак, смакнуо је царевог сина Масију, старешину двора Азрикама и Елкану који је други до цара. 8Још су Израиљци заробили од својих сународника две стотине хиљада жена, синова и ћерки. Покупили су од њих силан плен и однели га у Самарију.
9Тамо је био Господњи пророк по имену Одид. Он је изашао пред војску која је дошла у Самарију и поручио им: „Ево, гнев је Господа, Бога твојих отаца, на Јуди! Он их је дао у ваше руке и ви сте их смакнули у бесу који је досегнуо небеса. 10И сад намеравате да народ Јуде и Јерусалима потчините као робове и робиње за себе. А зар нисте баш ви згрешили Господу, свом Богу? 11Зато ме послушајте и вратите заробљенике које сте заробили међу својим сународницима, јер је пламен Господњег гнева над вама.“
12Тада су устали људи, старешине Јефремових синова – Азарија, син Јоананов; Варахија, син Месилемотов; Језекија, син Салумов и Амаса, син Адлајев – против оних који су долазили из рата. 13Рекли су им: „Не смете да доводите заробљенике овамо јер је на нама грех пред Господом. Зар намеравате још и да додате нашим кривицама и нашим гресима? Велики је наш грех и пламен гнева је над Израиљем.“
14Тако су војници оставили заробљенике и плен пред главаре и сав збор. 15Устали су људи који су били поименце задужени, па су прихватили заробљенике. Обукли су све голе, јер су узели од плена и обукли их. Обули су их и нахранили, дали су им да пију, помазали су их. Повели су на магарцима све онемоћале па су их однели у Јерихон, у град палми, код њихове родбине, а онда су се вратили у Самарију.
16У то време цар Ахаз је послао позив асирским царевима да му помогну. 17Јер, Едомци су поново дошли, поразили су Јуду и одвели заробљенике. 18И Филистејци су провалили у градове равнице и Негев у Јуди. Освојили су Вет-Семес, Ајалон, Гедирот и Сокот са њиховим селима; па Тимну и Гимзон са њиховим селима. Потом су се тамо и настанили. 19Господ је понизио Јуду због Ахаза, израиљског цара, који је дозволио раскалашност у Јуди и згрешио неверством према Господу. 20А асирски цар Тиглат-Пилесер је дошао на њега и задавао му невоље уместо да му помогне. 21Ахаз је опљачкао Дом Господњи, царев двор и куће главара, и то дао асирском цару, али му није било помоћи.
22А за време док је био у невољи чинио је још гора зла против Господа. Такав је био цар Ахаз. 23Жртвовао је боговима Дамаска који су га поразили, и још је рекао: „Арамејским царевима су помогли њихови богови. И ја ћу им жртвовати па ће и мени да помогну.“ Тако су они постали узрок пада и за њега и за сав Израиљ.
24Ахаз је сакупио посуђе Дома Божијег и разбио га. Затворио је врата Дома Господњег и за себе је на сваком углу у Јерусалиму направио жртвенике. 25Баш у сваком граду Јуде је начинио узвишице да кади другим боговима. Тако је разгневио Господа, Бога својих отаца.
26Остала његова дела, од првог до последњег, и сви његови путеви, записани су у Књизи Јудиних и израиљских царева. 27Кад се Ахаз упокојио са својим прецима, сахранили су га у граду, у Јерусалиму, али га нису положили у гробнице израиљских царева. На његово место се зацарио његов син Језекија.
