Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

2 Царств 1:1-27

Давуд узнаёт о смерти Шаула

1После смерти Шаула Давуд вернулся, победив амаликитян. Он пробыл в Циклаге два дня. 2На третий день из лагеря Шаула пришёл человек в разорванной одежде, а вся его голова была в пыли1:2 Такой внешний вид был знаком глубокой скорби.. Придя к Давуду, он поклонился ему, пав лицом на землю.

3– Откуда ты пришёл? – спросил его Давуд.

– Я спасся из стана исраильтян, – ответил он.

4– Что случилось? – спросил Давуд. – Расскажи мне.

Человек сказал:

– Народ бежал с поля боя. Многие пали. И Шаул, и его сын Ионафан мертвы.

5Давуд сказал юноше, который принёс ему это известие:

– Откуда ты знаешь, что Шаул и его сын Ионафан мертвы?

6– Я случайно оказался на горе Гильбоа, – сказал юноша, – и там был Шаул, который опирался на своё копьё, а колесницы и всадники приближались к нему. 7Обернувшись назад и увидев меня, он позвал меня, и я сказал: «Что мне сделать?» 8Он спросил меня: «Кто ты?» – «Амаликитянин», – ответил я. 9Тогда он сказал мне: «Подойди и убей меня! У меня агония, но я ещё жив». 10Я подошёл и убил его, потому что знал, что после своего поражения он не сможет жить. Я взял венец, который был у него на голове, и браслет с его руки и принёс их сюда, к моему господину.

11Тогда Давуд и все, кто был с ним, разорвали на себе одежду. 12Они рыдали, плакали и постились до вечера о Шауле, о его сыне Ионафане, о войске Вечного1:12 Вечный – на языке оригинала: «Яхве». Под этим именем Всевышний открылся Мусе и народу Исраила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь. и об Исраиле, потому что все они пали от меча. 13Давуд сказал юноше, который принёс ему известие:

– Откуда ты?

– Я сын чужеземца, амаликитянина, – ответил он.

14Давуд сказал ему:

– Как же ты не побоялся поднять руку на помазанника Вечного?

15Давуд позвал одного из своих людей и сказал ему:

– Подойди и убей его!

И тот убил его. 16А Давуд сказал, повернувшись к амаликитянину:

– Твоя кровь на твоей голове. Ты сам свидетельствовал против себя, когда сказал: «Я убил помазанника Вечного».

Плач Давуда о Шауле и Ионафане

17Давуд оплакивал Шаула и его сына Ионафана этой горестной песней 18и приказал научить жителей Иудеи этой «Песне лука» (она записана в «Книге Праведного»1:18 Букв.: «Книга Иашара». Эта древняя книга, не вошедшая в состав Священного Писания, не сохранилась до наших времён.):

19«Слава твоя, о Исраил, сражена на твоих высотах.

Как пали могучие!

20Не объявляйте об этом в Гате,

не разглашайте на улицах Ашкелона,

чтобы не радовались дочери филистимлян,

чтобы не ликовали дочери необрезанных.

21О горы Гильбоа,

пусть не будет вам ни росы, ни дождя,

ни щедрых полей.

Ведь там осквернён был щит могучих,

щит Шаула – не натираемый больше маслом.

22Без крови сражённых,

без плоти могучих

лук Ионафана не возвращался назад,

меч Шаула не возвращался даром.

23Шаул и Ионафан –

столь любимы и чтимы при жизни,

и в смерти не разлучились.

Были они быстрее орлов,

львов сильнее.

24О дочери Исраила,

оплакивайте Шаула,

который одевал вас в роскошные алые наряды,

который украшал ваши платья золотым убранством.

25Как пали могучие в бою!

Ионафан сражён на высотах твоих, Исраил.

26Я скорблю по тебе, Ионафан, мой брат,

ты был мне очень дорог.

Твоя любовь была для меня прекрасна,

прекраснее любви женщин.

27Как пали могучие!

Погибло оружие брани!»

New Serbian Translation

2. Књига Самуилова 1:1-27

Давиду јављају за Саулову погибију

1Након Саулове смрти, Давид се вратио пошто је поразио Амаличане. Давид је остао у Сиклагу два дана. 2А трећег дана дође неки човек из Сауловог табора. Одећа му је била подерана, а на глави му је била прашина. Кад је дошао к Давиду, бацио се пред његове ноге.

3Давид му рече: „Одакле си дошао?“

Овај му одговори: „Побегао сам из израиљског табора.“

4Давид га упита: „Шта се догодило? Реци ми!“

Човек одговори: „Народ је побегао из битке, и много је од народа погинуло. Погинуо је и Саул и његов син Јонатан.“

5Давид опет упита младића, који му је донео вест: „Како знаш да је мртав Саул и његов син Јонатан?“

6Младић, гласник, одговори: „Десило се да сам се нашао на гори Гелвуји, а тамо, Саул се наслонио на своје копље, а бојна кола и коњаници га притисли. 7Кад се осврнуо око себе, угледао ме је, па ме позвао. ’Ево ме!’ – одазвах се.

8Он ме упита: ’Ко си ти?’

’Ја сам Амаличанин’ – одговорио сам му.

9Он ми рече: ’Дођи, па стани овде и убиј ме, јер ме је обузела смртна мука, али је душа још у мени.’

10Стао сам над њим и убио га знајући да неће преживети након пада. Потом сам узео круну која му је била на глави, и наруквицу с његове руке, и донео их овде своме господару.“

11Тада је Давид зграбио своју одећу и раздерао је, а тако и сви људи с њим. 12Јадиковали су, нарицали и постили до вечери за Саулом и његовим сином Јонатаном, за народом Господњим и за домом Израиљевим, јер су пали од мача.

13Давид рече младићу који је донео вест: „Одакле си?“ Овај одговори: „Ја сам Амаличанин, син једног досељеног странца.“

14Давид га упита: „Како се ниси бојао да усмртиш помазаника Господњег?“

15Тада Давид позва једног од момака и рече му: „Дођи овамо и погуби га!“ Момак га удари и овај умре. 16Давид му рече: „Твоја крв на твоју главу, јер су твоја уста сведочила против тебе говорећи: ’Убио сам помазаника Господњег.’“

Давид жали за Саулом и Јонатаном

17Тада је Давид испевао тужбалицу за Саулом и његовим сином Јонатаном. 18Рекао је Јудејцима да науче „Песму о луку“, која је записана у Књизи Праведника.

19„Слава твоја, Израиљу, изгибе на твојим брдима!

Како падоше јунаци?

20Не причајте то у Гату,

не објављујте по улицама Аскалона,

да се ћерке филистејске не радују,

да ћерке необрезаних не ликују.

21О, горе гелвујске,

не падала роса на вас,

киша не натапала поља првина!

Јер штит јунака тамо је окаљан,

штит Саулов није уљем намазан,

22већ крвљу палих, и салом ратника.

Лук Јонатанов није устукнуо,

мач Саулов није се вратио празан.

23Саул и Јонатан, у животу вољени и мили,

ни у смрти нису се растали.

Од орлова беху хитрији,

од лавова беху снажнији.

24Ћерке израиљске, за Саулом наричите,

који вас је у гримиз и лан одевао,

и златним вам накитом хаљине китио.

25Како ли јунаци падоше усред боја!

Јонатан је посечен на твојим брдима.

26Душа ме боли због тебе, Јонатане, мој брате;

драг си мени био веома,

љубав ми твоја беше чудеснија од женске љубави.

27Како падоше јунаци!

Како пропаде оружје!“