Прощальная речь Шемуила
1Шемуил сказал народу Исраила:
– Я послушался вас во всём, что вы мне сказали, и поставил над вами царя. 2Теперь ваш вождь – царь. А я стар и сед, но мои сыновья здесь с вами. Я был вашим вождём с юности до сегодняшнего дня. 3Вот я. Свидетельствуйте против меня в присутствии Вечного и Его помазанника. Чьего вола я взял? Чьего осла? Кого обманул? Кого притеснял? У кого я брал взятку, чтобы ею закрыть себе глаза? Свидетельствуйте против меня, и я верну вам то, что взял.
4– Ты не обманывал и не притеснял нас, – ответили они. – Ты ничего ни у кого не брал.
5Шемуил сказал им:
– Вечный свидетель против вас, и Его помазанник также свидетель сегодня, что вы ничего не нашли за мной.
– Да, Вечный – свидетель, – сказали они.
6Тогда Шемуил сказал народу:
– Вечный избрал Мусу и Харуна и вывел ваших предков из Египта. 7Итак, встаньте здесь, а я буду судиться с вами перед Вечным о всех спасительных делах Вечного, которые Он совершил для вас и ваших предков.
8После того как Якуб пришёл в Египет, они в беде воззвали к Вечному о помощи, и Вечный послал Мусу и Харуна, которые вывели ваших предков из Египта и поселили здесь.
9Но ваши предки забыли Вечного, своего Бога, и Он отдал их в руки Сисары, начальника войска Хацора12:9 См. Суд. 4:2., и в руки филистимлян, и в руки царя Моава, которые воевали против них. 10Ваши предки воззвали к Вечному и сказали: «Мы согрешили. Мы оставили Тебя и служили статуям Баала и Астарты. Но теперь спаси нас от врагов, и мы будем служить Тебе». 11Тогда Вечный послал судей: Гедеона12:11 Букв.: «Иеруб-Баала». Иеруб-Баал – второе имя Гедеона (см. Суд. 6:32)., Варака, Иефтаха и наконец меня12:11 В других рукописях: «Самсона»., и спас вас от окружавших вас со всех сторон врагов, чтобы вы жили в безопасности.
12Но когда вы увидели, что Нахаш, царь аммонитян, двинулся против вас, вы сказали мне: «Нет, мы хотим, чтобы нами правил царь», несмотря на то что вашим царём был Аллах. 13Итак, вот ваш царь, которого вы выбрали, тот, о ком вы просили. Вечный поставил над вами царя. 14Если вы будете бояться Вечного, служить Ему и слушаться Его, не станете бунтовать против Его повелений, и если и вы, и царь, который станет править вами, будете следовать Вечному, вашему Богу, – прекрасно! 15Но если вы не будете слушаться Вечного и станете бунтовать против Его повелений, то Его рука будет против вас, как была против ваших предков.
16Теперь встаньте и посмотрите на то великое дело, которое Вечный совершит у вас на глазах! 17Не жатва ли сейчас пшеницы? Но я воззову к Вечному, и Он пошлёт гром и дождь. Тогда вы поймёте, какой грех в глазах Вечного вы совершили, когда просили о царе.
18Шемуил воззвал к Вечному, и в тот же день Вечный послал гром и дождь. Весь народ очень испугался Вечного и Шемуила. 19Народ сказал Шемуилу:
– Помолись Вечному, твоему Богу, за нас, твоих рабов, чтобы нам не умереть. Ведь ко всем нашим прочим грехам мы прибавили ещё один, попросив себе царя.
20– Не бойтесь, – ответил Шемуил. – Вы совершили зло, но всё-таки не отступайте от Вечного, служите Вечному от всего сердца. 21Не уклоняйтесь от Него вслед за никчёмными идолами. Они не могут сделать никакого добра и не могут защитить вас, потому что они – ничто. 22Ради Своего великого имени Вечный не отвергнет Свой народ, потому что Вечному было угодно сделать вас Своим народом. 23Что же до меня, то да не согрешу я перед Вечным в том, что перестану молиться о вас. Я буду наставлять вас на добрый и правильный путь. 24Только бойтесь Вечного и верно служите Ему от всего сердца. Помните, какие великие дела Он для вас совершил. 25Но если вы станете и дальше делать зло, то и вы, и ваш царь будете уничтожены.
Самуило се повлачи из службе
1Самуило рече свем Израиљу: „Ево, послушао сам вас у свему што сте тражили од мене, и поставио сам цара над вама. 2А сад, ево вам цара који ће вас предводити. Ја сам остарео и оседео. Моји синови су ту међу вама. Водио сам вас од своје младости све до данас. 3Ево ме! Одговорите ми овде пред Господом и пред његовим помазаником: коме сам отео вола, или магарца? Јесам ли кога преварио? Јесам ли кога тлачио? Од кога сам примио мито, да бих ради њега скренуо поглед на другу страну? Ја ћу вам све то вратити.“
4Они одговорише: „Никога ниси преварио, никога ниси тлачио, и ниси ни од кога узео ништа!“
5Он им одговори: „Господ је сведок, а сведок је и његов помазаник овога дана, да ништа нисте нашли у мом поседу.“
Они одговорише: „Он је сведок!“
6Самуило онда рече народу: „Да, Господ је сведок, он који је поставио Мојсија и Арона, и који је извео наше оце из Египта. 7Сада приступите да вам пред Господом посведочим о свим праведним делима, које је Господ учинио за вас и за ваше оце.
8Кад је Јаков дошао у Египат, ваши су преци завапили Господу. Господ им је послао Мојсија и Арона, који су извели ваше претке из Египта, и настанили их на овом месту.
9Али они су заборавили Господа, свога Бога, и он их је предао у руке Сисере, заповедника асорске војске, у руке Филистејаца и руке моавског цара, који су ратовали против њих. 10Тада су завапили Господу, рекавши: ’Згрешили смо, јер смо напустили Господа, и служили Валима и Аштартама. Избави нас сада из руку наших непријатеља, па ћемо служити теби.’ 11Тада је Господ послао Јеровала, Варака12,11 У изворном тексту Ведан. Ово име се не налази међу именима судија у Књизи о судијама. То је највероватније друго име Варака. Септуагинта и Пешита преводе са Варак., Јефтаја, и Самуила, и избавио вас из руку ваших непријатеља око вас, тако да сте спокојно живели.
12Али кад сте видели Наса, цара амонског, како иде на вас, рекли сте ми: ’Не, него нека цар влада над нама’, премда је ваш цар, Господ, Бог ваш. 13А сад, ето цара кога сте изабрали, кога сте тражили. Ево, Господ је поставио цара над вама. 14Ако се будете бојали Господа и будете му служили, ако будете слушали његов глас и не будете се бунили против Господње речи, онда ћете и ви и цар што над вама влада следити Господа, Бога вашега. 15Али ако не будете слушали Господњег гласа, него се будете бунили против Господњих заповести, рука ће се Господња дићи на вас, као што се дигла на ваше оце.
16А сада приступите и погледајте ову велику ствар, коју ће Господ учинити на ваше очи! 17Није ли данас жетва пшенице? Ја ћу зазвати Господа да пошаље грмљавину и кишу12,17 Жито се жело у мају и јуну када прође сезона киша, тако да би она, киша, уз грмљавину, упропастила жетву.. Тада ћете знати и увидети колико је велико зло које сте учинили пред Господом тражећи себи цара.“
18Самуило зазва Господа и Господ посла онога дана грмљавину и кишу. Сав се народ веома уплашио Господа и Самуила.
19На то је сав народ рекао Самуилу: „Помоли се Господу, своме Богу, за своје слуге да не помремо, јер смо на све наше грехе додали и ово зло тражећи себи цара.“
20Самуило одговори народу: „Не бојте се! Да, ви сте учинили све ово зло, али сад се не одвраћајте од Господа, него служите Господу свим својим срцем. 21Не окрећите се за ништавним идолима, од којих нема користи и који не могу избавити, јер су ништавни. 22А Господ неће оставити свој народ, ради свога великог имена, јер је Господу било по вољи да вас учини својим народом. 23А од мене далеко било да згрешим Господу, те престанем да се молим за вас, и упућујем вас на добар и исправан пут. 24Само се бојте Господа и верно му служите свим својим срцем; јер погледајте како се показао великим ради вас. 25Али ако наставите да чините зло, пропашћете и ви и ваш цар.“
