Победа над аммонитянами и сирийцами
(2 Цар. 10:1-19)
1Некоторое время спустя Нахаш, царь аммонитян, умер, и вместо него царём стал его сын. 2Давуд подумал: «Я окажу Хануну, сыну Нахаша, милость, потому что его отец оказал милость мне». И Давуд отправил к Хануну послов, чтобы выразить соболезнования о его отце.
Когда люди Давуда пришли к Хануну в землю аммонитян, чтобы сказать ему слова утешения, 3аммонитские вожди сказали Хануну:
– Неужели ты думаешь, что Давуд прислал к тебе этих людей с соболезнованиями из уважения к твоему отцу? Разве не затем они пришли к тебе, чтобы высмотреть, разведать и разрушить эту землю?
4И Ханун схватил людей Давуда, обрил их, обрезал их одежды наполовину, до ягодиц, и отослал их обратно. 5Когда они ещё были в пути, об этих людях рассказали Давуду, и он послал им навстречу людей, потому что они были сильно опозорены.
Царь сказал:
– Оставайтесь в Иерихоне, пока не отрастут ваши бороды, а потом возвращайтесь.
6Когда аммонитяне поняли, что сделались ненавистными Давуду, Ханун и аммонитяне послали тридцать шесть тонн19:6 Букв.: «тысячу талантов». серебра, чтобы нанять колесницы и колесничих в Месопотамии19:6 Букв.: «Арам-Нахараим» – т. е. северо-западная Месопотамия., в Сирийском царстве Маахе и в Цове. 7Они наняли тридцать две тысячи колесниц и колесничих, а также царя Маахи с его воинами, который пришёл, расположившись станом возле города Медевы. Аммонитяне собрались из своих городов и приготовились к сражению.
8Услышав об этом, Давуд послал Иоава со всем войском сразиться с ними. 9Аммонитяне вышли и расположились боевым порядком у входа в свой город, а пришедшие на помощь цари стояли отдельно в открытом поле.
10Когда Иоав увидел, что сражаться придётся и впереди, и сзади, он выбрал некоторых из лучших воинов Исраила и выстроил их против сирийцев. 11Остальных людей он отдал под начало своего брата Авишая, и они выстроились против аммонитян.
12Иоав сказал:
– Если сирийцы станут одолевать меня, то ты придёшь мне на помощь, а если аммонитяне станут одолевать тебя, то я приду к тебе на помощь. 13Будь мужествен! Будем храбро сражаться за наш народ и города нашего Бога, и пусть Вечный сделает так, как Ему угодно!
14После этого Иоав со своими воинами вступил в сражение с сирийцами, и те побежали перед ним. 15Когда аммонитяне увидели, что сирийцы бегут, они тоже побежали от Авишая, брата Иоава, и отступили в город. А Иоав вернулся в Иерусалим.
16Увидев, что они разбиты исраильтянами, сирийцы послали гонцов за сирийцами, жившими за рекой Евфрат, во главе которых был Шовах, начальник войска Ададезера. 17Когда об этом доложили Давуду, он собрал весь Исраил и переправился через Иордан. Он пришёл к сирийцам и выстроил против них своих воинов. Когда Давуд атаковал сирийцев, 18те побежали перед Исраилом, и Давуд перебил из них семь тысяч колесничих и сорок тысяч пеших воинов. Он убил и начальника их войска Шоваха. 19Увидев, что они разбиты Исраилом, подданные Ададезера заключили с Давудом мир и покорились ему.
И сирийцы больше не хотели помогать аммонитянам.
Пораз Амонаца и Арамејаца
1После овога умре Нас, цар Амонаца, а уместо њега се зацарио његов син. 2Давид рече: „Показаћу наклоност према Ануну, Насовом сину, као што је његов отац показао наклоност према мени.“ Давид је изразио своје саучешће преко својих слугу.
Али кад су Давидови посланици дошли у земљу Амонаца да му изразе саучешће, 3амонски кнезови су рекли Ануну: „Мислиш ли да ти је Давид послао гласнике да ти изјаве саучешће како би исказао част твоме оцу? Нису ли његове слуге дошле да испитају и извиде земљу како би је срушио?“ 4Тада је Анун ухватио Давидове слуге, обријао их, одсекао им одећу до пола, све до задњице, и послао их натраг.
5Кад су Давиду јавили о овим људима, он је послао неког да им изађе у сусрет, јер су били веома осрамоћени. Цар им је рекао: „Останите у Јерихону, док вам не нарасте брада, па се вратите.“
6Кад су Амонци видели да су се замерили Давиду, Анун и Арамејци су послали хиљаду таланата19,6 Око 34 t. сребра да унајме бојна кола и коњанике из Арам-Нахарајима, Арам-Махе и Сове. 7Унајмили су тридесет две хиљаде бојних кола, и цара Махе и његов народ. Они су дошли и утаборили се испред Медеве, а Амонци су се окупили из својих градова и пошли у битку.
8Чувши ово, Давид је послао Јоава са свом војском, најбољим ратницима. 9Амонци су изашли и сврстали се у бојни ред пред градским вратима, док су цареви који су дошли били засебно на пољу.
10Кад је Јоав видео да ће се битка против њега водити с две стране, спреда и позади, изабрао је известан број најврснијих војника у Израиљу и сврстао их у бојни ред насупрот Арамејаца. 11Осталу војску је дао своме брату Ависају, који их је сврстао у бојни ред насупрот Амонаца. 12Рекао је: „Ако Арамејци буду јачи од мене, ти ми притеци у помоћ, а ако Амонци буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ. 13Држи се храбро! Покажимо се јуначки ради нашег народа и ради градова нашег Бога, а Господ ће учинити што му је по вољи.“
14Јоав и народ који је био са њим почели су да се примичу да ударе на Арамејце, али они су се разбежали пред њима. 15Кад су Амонци видели да су Арамејци побегли, и они су побегли пред Ависајем и ушли у град. Затим се Јоав вратио у Јерусалим.
16Кад су Арамејци видели да их је Израиљ разбио, поново су послали гласнике да доведу Арамејце с друге стране реке на челу са Соваком, заповедником Адад-Езерове војске.
17Кад су то јавили Давиду, он је сабрао сав Израиљ. Пошто је прешао преко Јордана, дошао је и сврстао се у бојни ред против њих. Кад се Давид поставио за битку с Арамејцима, они су ступили у битку с њим. 18Међутим, Арамејци побегоше пред Израиљем. Давид је побио седам хиљада арамејских возача бојних кола, и четрдесет хиљада коњаника. Убио је и Совака, заповедника војске.
19Кад су Адад-Езерови поданици видели да су поражени пред Израиљем, склопили су мир с Давидом, па су му постали поданици.
Од тада Арамејци нису више хтели да помажу Амонцима.
