Раздел земли к востоку от Иордана
(Втор. 3:12-20)
1Рувимиты и гадиты, у которых были очень большие стада, увидели, что земли Иазера и Галаада хороши для скота. 2Они пришли к Мусе, священнослужителю Элеазару и вождям народа и сказали:
3– Города Атарот, Дивон, Иазер, Нимра, Хешбон, Элеале, Севам, Нево и Беон – 4земля, которую Вечный покорил народу Исраила, хороша для скота, а у твоих рабов есть скот. 5Если мы нашли у тебя расположение, – сказали они, – то пусть эта земля и достанется во владение твоим рабам. Не переводи нас через Иордан.
6Муса сказал гадитам и рувимитам:
– Ваши братья пойдут на войну, а вы будете сидеть здесь? 7Зачем вы отбиваете у исраильтян охоту перейти в землю, которую дал им Вечный? 8Так сделали ваши отцы, когда я посылал их из Кадеш-Барни осмотреть эту землю. 9Придя в долину Эшкол и осмотрев землю, они отбили у исраильтян охоту войти в землю, которую дал им Вечный. 10В тот день Вечный разгневался и поклялся: 11«Никто из покинувших Египет, от двадцати лет и старше, не увидит землю, которую Я клятвенно обещал Ибрахиму, Исхаку и Якубу, потому что они не повиновались Мне от всего сердца – 12никто, кроме Халева, сына кенезеянина Иефоннии, и Иешуа, сына Нуна, которые от всего сердца повиновались Вечному». 13Вечный разгневался на Исраил и заставил народ сорок лет скитаться по пустыне, пока всё то поколение, которое сделало в Его глазах зло, не сгинуло. 14А теперь вы, отродье грешников, встали на место ваших отцов и ещё сильнее разжигаете гнев Вечного на Исраил! 15Если вы откажетесь повиноваться Вечному, то Он снова оставит этот народ в пустыне, а вы будете виновниками их гибели.
16Они подошли к Мусе и сказали:
– Мы построим здесь загоны для скота и города для наших жён и детей, 17а потом будем готовы вооружиться и идти перед исраильтянами, пока не приведём их в их надел. Тем временем наши жёны и дети будут жить в укреплённых городах, в безопасности от жителей этой земли. 18Мы не вернёмся домой, пока каждый исраильтянин не получит свой надел. 19Мы не получим надел с ними на той стороне Иордана, потому что наш надел достался нам на этой, восточной стороне.
20Муса сказал им:
– Если вы сделаете это, если вооружитесь, чтобы воевать для Вечного, 21и каждый из вас, кто вооружён, переправится перед Вечным за Иордан, пока Он не прогонит Своих врагов перед Собой, 22то когда земля будет покорена Вечному, вы можете вернуться. Тогда вы будете свободными от обязательства Вечному и Исраилу, а эта земля будет вашим владением перед Вечным. 23Но если вы не сделаете этого, то вы согрешите против Вечного, и знайте: вам не избежать наказания за грех. 24Стройте города для жён и детей и загоны для отар, но исполните то, что обещали.
25Гадиты и рувимиты сказали Мусе:
– Мы – твои рабы. Мы сделаем, как велит наш господин. 26Наши дети и жёны, отары и весь наш скот останутся здесь, в городах Галаада. 27А твои рабы, все вооружённые для битвы, переправятся, чтобы воевать перед Вечным, как велит наш господин.
28Тогда Муса отдал распоряжение о них священнослужителю Элеазару, Иешуа, сыну Нуна, и главам семейств исраильского народа. 29Он сказал им:
– Если гадиты и рувимиты, все вооружённые для битвы, переправятся с вами за Иордан перед Вечным, то, когда земля покорится вам, отдайте им во владение землю Галаада. 30А если они не переправятся с вами вооружённые, то пусть они примут свой надел с вами в Ханаане.
31Гадиты и рувимиты ответили:
– Мы – твои рабы. Мы сделаем так, как сказал Вечный. 32Мы с оружием переправимся перед Вечным в Ханаан, но пусть удел, который нам достался, останется за нами на этой стороне реки Иордан.
33Тогда Муса отдал родам Гада, Рувима и половине рода Манассы, сына Юсуфа, царство Сигона, царя аморреев, и царство Ога, царя Башана, – всю землю с её городами и их окрестностями.
34Гадиты построили Дивон, Атарот, Ароер, 35Атарот-Шофан, Иазер, Иогбегу, 36Бет-Нимру и Бет-Аран, города-крепости и загоны для скота. 37А рувимиты отстроили города Хешбон, Элеале, Кириатаим, 38Нево и Баал-Меон (их названия были изменены) и Сивму. Они дали отстроенным городам другие имена.
39Потомки Махира, сына Манассы, пришли в Галаад, захватили его и прогнали оттуда аморреев. 40Муса отдал Галаад махиритам, потомкам Манассы, и они поселились там. 41Иаир, потомок Манассы, захватил здесь несколько поселений и назвал их Хаввот-Иаир («селения Иаира»). 42А Нова захватил Кенат с окрестными поселениями и назвал его в свою честь Нова.
Освајање и подела области источно од Јордана
1А Рувимовци и Гадовци су имали силно мноштво стоке. Кад су Рувимовци и Гадовци видели да је област Јазира и Галада погодно место за стоку, 2дошли су к Мојсију, свештенику Елеазару и кнезовима заједнице и рекли: 3„Атарот, Девон, Јазир, Намра, Есевон, Елеалија, Севама, Навав и Веан, 4земља коју је Господ покорио пред израиљском заједницом је погодна земља за стоку, а твоје слуге имају стоку.“ 5Они наставише: „Ако смо стекли наклоност пред тобом, нека се ова земља да твојим слугама у посед. Не води нас преко Јордана.“
6Мојсије одговори Гадовцима и Рувимовцима: „Зар да ваша браћа иду у рат, а ви да останете овде? 7Зашто одвраћате Израиљце од преласка у земљу коју им је дао Господ? 8Тако су поступили и ваши очеви кад сам их послао из Кадис-Варније да извиде земљу. 9И кад су отишли до потока Есхола и видели земљу, одвратили су Израиљце од уласка у земљу коју им је дао Господ. 10Тог дана је Господ плануо гневом и заклео се говорећи: 11’Ниједан од људи од двадесет година па навише који су изашли из Египта, неће видети земљу за коју сам се заклео њиховим прецима Аврахаму, Исаку и Јакову, јер ме нису верно следили, 12осим Кенезејца Халева, сина Јефонијиног, и Исуса, сина Навиновог, зато што су верно следили Господа.’ 13Међутим, Господ је плануо гневом на Израиљ, па је учинио да четрдесет година лутају по пустињи, док није помро сав тај нараштај који је чинио зло пред Господом.
14А сада сте, породе грешнички, ступили на место својих предака да још више навучете на Израиља пламтећи гнев Господњи. 15Ако се одвратите од њега, он ће их и даље оставити у пустињи; тако ћете упропастити сав овај народ.“
16А они му приступише и рекоше: „Подигли бисмо овде само оборе за нашу стоку и градове за наше жене и децу, 17али ћемо се наоружати и хитро стати на чело Израиљаца, док их не доведемо на њихово место. А наше жене и деца нека остану у утврђеним градовима због становника ове земље. 18Својим се домовима нећемо враћати све док сваки Израиљац не прими свој део у наследство. 19Ипак, ми нећемо примити свој део у наследство са њима, тамо с оне стране Јордана и даље, пошто нам је наследство припало на овој, источној страни Јордана.“
20Мојсије им рече: „Ако одржите реч – ако наоружани пођете у рат пред Господом, 21те сваки од вас наоружан пређе преко Јордана пред Господом, док он не истера испред себе своје непријатеље, 22и док земља не буде покорена пред Господом, онда се можете вратити, па ћете бити решени кривице пред Господом и пред Израиљцима. Тада ће вам ова земља припасти у наследство пред Господом.
23Али ако не урадите тако, згрешићете против Господа. Знајте да ћете испаштати за свој грех. 24Подигните градове за своје жене и децу и торове за своје овце, али урадите што сте обећали.“
25Гадовци и Рувимовци одговорише Мојсију: „Твоје слуге ће учинити као што наш господар заповеда. 26Наша деца и жене, наша стада и стока остаће тамо у галадским градовима, 27а твоје слуге, сви који су наоружани за рат, прећи ће да ратују пред Господом, као што наш господар каже.“
28Затим је Мојсије ради њих издао заповест свештенику Елеазару, Исусу, сину Навиновом и главарима отачких домова Израиљевих племена. 29Мојсије им рече: „Ако Гадовци и Рувимовци, сви људи наоружани за рат, пређу с вама преко Јордана испред Господа, и земља буде покорена пред вама, ви ћете им дати галадску земљу у посед. 30Уколико њихови људи не пређу наоружани с вама, нека приме свој посед међу вама у хананској земљи.“
31Гадовци и Рувимовци одговоре: „Учинићемо онако како је Господ рекао твојим слугама. 32Прећи ћемо под оружјем пред Господом у хананску земљу, али ћемо задржати наследство у нашем поседу с ове стране Јордана.“
33Затим је Мојсије доделио Гадовцима, Рувимовцима и половини племена Манасије, Јосифовог сина, царство аморејског цара Сихона, и царство васанског цара Ога, земљу са градовима унутар њених граница, и околне области.
34Гадовци су подигли Девон, Атарот, Ароир. 35Атарот-Софан, Јазир, Јогвеју, 36утврђене градове Вет-Нимру и Вет-Аран, и торове за овце. 37Рувимовци су саградили Есевон, Елеалију, Киријатајим, 38Навав и Вал-Меон, којима су променили имена, и Сивму; градовима које су саградили дали су другачија имена.
39Потомци Махира, сина Манасијиног, су отишли у Галад, освојили га и истерали из њега Аморејце који су били у њему. 40Мојсије је дао Галад Махиру, сину Манасијином, који се населио у њему. 41Манасијин син Јаир је отишао и освојио њихова села, које је прозвао „Јаирова села“. 42Затим је Новах отишао и освојио Кенат са његовим насељима, и прозвао га Новах по свом имену.
