Противодействие восстановлению храма
1Когда враги Иуды и Вениамина услышали, что вчерашние пленники строят храм Вечному, Богу Исраила, 2они пришли к Зоровавелю и главам семейств и сказали:
– Позвольте нам строить вместе с вами. Ведь мы, как и вы, обращаемся за помощью к вашему Богу и приносим Ему жертвы со времён Асархаддона4:2 Асархаддон, сын Синаххериба, правил Ассирийской империей с 681 по 669 гг. до н. э., царя Ассирии, который нас сюда поселил.
3Но Зоровавель, Иешуа и остальные главы семейств Исраила ответили:
– Не строить вам вместе с нами храм нашему Богу. Мы одни будем строить его Вечному, Богу Исраила, как повелел нам персидский царь Кир.
4Тогда народы, бывшие вокруг них, начали отговаривать народ Иудеи от строительства и пугать его, чтобы они не строили дальше4:4 Или: «препятствовать ему в строительстве».. 5Враги подкупали советников, чтобы расстраивать планы народа Иудеи во всё время правления Кира, царя Персии, и до правления Дария4:5 Дарий I Великий (Гистасп) правил Персидской империей с 522 по 486 гг. до н. э., царя Персии4:5 Это повествование продолжается с 24-го стиха. Стихи с 6 по 23 – вставка, рассказывающая о более позднем противодействии врагов при строительстве стен города (см. ст. 13)..
Позднейшее противодействие при возведении иерусалимской стены
6В начале правления Ксеркса4:6 Букв.: «Ахашвероша» – еврейский вариант персидского имени Ксеркс. Ксеркс I, сын Дария I Великого, правил Персидской империей с 486 по 465 гг. до н. э. враги написали обвинение на жителей Иудеи и Иерусалима.
7И в дни Артаксеркса4:7 Артаксеркс I Лонгиман (Долгорукий), сын Ксеркса I, внук Дария I Великого, правил Персидской империей с 464 по 424 гг. до н. э., царя Персии, Бишлам, Митредат, Тавеил и другие их сподвижники написали Артаксерксу письмо. Письмо было написано на арамейском языке, а затем переведено.
8Царский наместник Рехум и писарь Шимшай написали царю Артаксерксу против Иерусалима такое письмо:
9Рехум, царский наместник, и Шимшай, писарь, вместе с прочими своими друзьями – судьями, сановниками, наместниками, чиновниками, теми, кто родом из Эреха, Вавилона и Суз, а также дагами, еламитами4:9 Или: «родом из Эреха и Вавилона, еламитами из Суз». 10и прочими народами, которых могущественный и досточтимый Ашшурбанипал4:10 Букв.: «Оснаппар» – арамейский вариант ассирийского имени Ашшурбанипал. Ашшурбанипал, сын Асархаддона и последний из великих царей Ассирийской империи, правил с 669 по 633 гг. до н. э. пленил и переселил в города Самарии и в другие места за Евфратом.
11(Это копия письма, которое они ему послали.)
Царю Артаксерксу, от твоих рабов, жителей провинции за Евфратом:
12Да будет известно царю, что иудеи, которые пришли к нам от тебя, пошли в Иерусалим и отстраивают этот мятежный и злой город. Они восстанавливают стены и укрепляют основания. 13Да будет известно царю и то, что если этот город будет отстроен и стены его будут укреплены, то ни налог, ни дань, ни пошлина платиться не будут, и царские доходы сократятся. 14Так как мы в долгу перед дворцом4:14 Букв.: «мы едим соль от дворца». В те времена люди ели соль для закрепления договоров. и не можем смотреть, как царю наносится бесчестие, мы и посылаем известить царя, 15чтобы поискали в летописях твоих предшественников. В них ты найдёшь, что город этот – мятежный город, пагубный для царей и провинций, и с древности – очаг мятежа. Поэтому-то он и был разрушен. 16Мы извещаем царя, что если этот город будет отстроен и стены его будут восстановлены, то в провинции за Евфратом у тебя ничего не останется.
17Царь прислал такой ответ:
Рехуму, царскому наместнику, Шимшаю, писарю, и прочим их друзьям, живущим в Самарии и в других местах провинции за Евфратом, – мир.
18Письмо, что вы послали нам, было прочитано и переведено предо мной. 19По моему повелению был проведён поиск, и открылось, что этот город издревле восставал против царей и был очагом мятежей и волнений. 20В Иерусалиме были могучие цари, правившие всей провинцией, что находится за Евфратом, и им платились налоги, дань и пошлины. 21Итак, отдайте приказ этим людям прекратить работу, чтобы они не отстраивали этот город, пока я не прикажу. 22Смотрите, не оставляйте этого дела без внимания. Зачем позволять этой угрозе расти до такой степени, чтобы царю был нанесён ущерб?
23Как только копия письма царя Артаксеркса была прочитана Рехуму, писарю Шимшаю и их друзьям, они немедленно отправились к иудеям в Иерусалим и силой заставили их прекратить работу.
Возобновление работ по строительству храма
24Так работа над домом Аллаха4:24 Аллах – на языке оригинала: «Элах» – слово, родственное арабскому «Аллах». Это имя Всевышнего часто встречается в этой книге. См. приложение V. в Иерусалиме остановилась и не возобновлялась до второго года правления Дария, царя Персии (520 г. до н. э.).
Противљење обнови
1Али непријатељи Јуде и Венијамина су чули да је народ из изгнанства почео да зида Дом за Господа, Бога Израиљевог, 2па су приступили Зоровавељу и главарима отачких домова. Рекли су им: „Дајте нам да и ми зидамо са вама! Јер и ми, попут вас, тражимо вашег Бога и жртвујемо му још од времена асирског цара Есарадона који нас је овде довео.“
3Али Зоровавељ, Исус и остали главари отачких домова Израиља су им одговорили: „Није ваше да са нама зидате Дом за нашег Бога. Ми ћемо сами зидати за Господа, Бога Израиљевог, како нам је заповедио цар Кир, цар Персије.“
4Тако је народ земље почео да обесхрабрује подухвате Јевреја и застрашује их да зидају. 5Унајмљивали су саветнике против њих да би их осујетили у намери за све време персијског цара Кира до владавине персијског цара Дарија.
Противљење за време Ксеркса и Артаксеркса
6За време владавине Артаксеркса, на почетку његовог царевања, написали су тужбу против становника Јуде и Јерусалима.
7И за време Артаксеркса су писали Вислам, Митридат, Тавеило и остали њихови другови Артаксерксу, цару Персије. Писано је арамејским писмом и језиком4,7 Одељак 4,8–6,18 и 7,12-26 је писан арамејским, тадашњим службеним језиком царства..
8Реум, главни управитељ, и писар Симсај су написали следеће писмо против Јерусалима цару Артаксерксу:
9Од Реума, главног управитеља, Симсаја писара и осталих њихових другова: судија и намесника, оних из Ореха, Вавилонаца, житеља Сусана (то јест Еламаца); 10осталих народа које је повео у изгнанство Асенафар, велики и славни, и настанио их у градове Самарије и осталих с подручја преко реке4,10 Еуфрат..
11Ево, ово је препис писма који су послали цару Артаксерксу:
Твоје слуге, људи с подручја преко реке.
Ево, дакле, 12нека зна цар да Јевреји који су дошли к нама, с твоје стране, дођоше у Јерусалим да зидају град побуне и зла, да обнављају зидине, да су оне завршене и да су темељи обновљени.
13Нека зна цар да, ако се овај град сазида и зидине заврше, они неће више давати данак, порез и царину, па ће цареве ризнице бити оштећене. 14А пошто смо одани двору, не доликује да гледамо ово бешчашће према цару. Зато ти о томе јављамо и шаљемо царе. 15Нека се истражи у дневницима твојих предака и пронаћи ћеш у истим, и знаћеш да је овај град, град бунтовнички, на штету царевима и покрајинама, да је у њему одувек дизана побуна. Због тога је овај град и био разорен. 16Зато обавештавамо цара да, ако се овај град сазида и зидине заврше, ти више нећеш имати имања на подручју преко реке.
17Цар је послао одговор Реуму, главном управитељу, и писару Симсају и осталим њиховим друговима, који су пребивали у Самарији, и осталим с подручја преко реке:
Мир!
Ево, 18писмо које сте нам послали је јасно и гласно прочитано преда мном. 19Издао сам заповест да се све истражи и открили су да се овај град одувек дизао против царева, да се у њему збивао устанак и побуна. 20Силни цареви су владали Јерусалимом и имали власт над свим подручјем преко реке, па су им плаћали данак, порез и царину. 21Сада издајте заповест да ти људи обуставе изградњу тог града док ја не заповедим. 22Пазите да у овоме не будете немарни! Јер, зашто би царско добро било све више на штети и губитку?
23Препис овог писма цара Артаксеркса је наглас прочитан пред Реумом, Симсајем писарем и њиховим друговима. Они пожуре у Јерусалим ка Јеврејима, па их зауставе оружјем и силом.
24Тада су обустављени радови на Божијем Дому у Јерусалиму, а обустава је потрајала до друге године владавине персијског цара Дарија.
