Пророчица Девора
1После того как Ехуд умер, исраильтяне снова стали творить зло в глазах Вечного. 2И Вечный отдал их в руки Иавина, царя Ханаана, который правил в городе Хацоре. Начальником его войска был Сисара, который жил в Харошет-Гоиме. 3У него было девятьсот железных колесниц, и он двадцать лет жестоко притеснял исраильтян. Поэтому они воззвали к Вечному о помощи.
4В то время судьёй в Исраиле была пророчица Девора, жена Лаппидота. 5Она сидела под пальмой Деворы, между Рамой и Вефилем в нагорьях Ефраима, и исраильтяне приходили к ней решать свои тяжбы. 6Она послала за Вараком, сыном Авиноама, из Кедеша, что в земле Неффалима, и сказала ему:
– Вечный, Бог Исраила, повелевает тебе: «Иди, возьми с собой десять тысяч человек из родов Неффалима и Завулона и веди их на гору Фавор. 7Я приведу Сисару, начальника войска Иавина, с его колесницами и воинами к реке Кишон и отдам его в твои руки».
8Варак сказал ей:
– Если ты пойдёшь со мной, то пойду и я, а если ты со мной не пойдёшь, то и я не пойду.
9– Хорошо, – сказала Девора, – я пойду с тобой. Но тогда этот путь не приведёт тебя к славе, потому что Вечный отдаст Сисару в руки женщины.
И Девора пошла с Вараком в Кедеш, 10где он призвал Завулона и Неффалима. За ним последовало десять тысяч человек, и Девора также пошла с ним.
11Кеней Хевер отделился от остальных кенеев, потомков Ховава, шурина Мусы, и разбил свой шатёр у великого дерева, что в Цаананниме, рядом с Кедешем.
12Когда Сисаре донесли, что Варак, сын Авиноама, поднялся на гору Фавор, 13Сисара собрал свои девятьсот железных колесниц и всех своих людей из Харошет-Гоима возле реки Кишон. 14Тогда Девора сказала Вараку:
– Иди! Это день, когда Вечный отдал Сисару в твои руки. Разве сам Вечный не идёт перед тобой?
И Варак спустился с горы Фавор, а вслед за ним десять тысяч человек. 15Вечный привёл Сисару, и все его колесницы, и войско в замешательство перед Вараком, и Сисара, сойдя с колесницы, бежал пешим. 16А Варак преследовал его колесницы и войско до самого Харошет-Гоима. Все воины Сисары пали от меча, никого не осталось в живых.
17Но Сисара побежал к шатру Иаили, жены кенея Хевера, потому что между Иавином, царём Хацора, и кланом кенея Хевера был мир. 18Иаиль вышла Сисаре навстречу и сказала ему:
– Заходи, мой господин, заходи ко мне. Не бойся.
Он вошёл в её шатёр, и она укрыла его ковром.
19– Я хочу пить, – сказал он. – Пожалуйста, дай мне воды.
Она открыла бурдюк с молоком, дала ему напиться и укрыла его.
20– Встань у входа в шатёр, – сказал он ей. – Если кто-нибудь придёт и спросит у тебя: «Есть ли кто здесь?» – скажи: «Нет».
21Но Иаиль, жена Хевера, взяла кол от шатра и молоток и тихо подошла к Сисаре, когда он, утомившись, уснул. Она пронзила ему висок так, что приколола его к земле, и он умер. 22Когда появился Варак, который гнался за Сисарой, Иаиль вышла к нему навстречу.
– Идём, – сказала она, – я покажу тебе человека, которого ты ищешь.
Он вошёл в её шатёр – там лежал мёртвый Сисара, и висок его был пронзён колом.
23В тот день Аллах даровал исраильтянам победу над ханаанским царём Иавином. 24И рука исраильтян над ним становилась всё сильнее и сильнее, пока они не уничтожили его.
Девора
1Али кад је Аод умро, Израиљци наставише да чине оно што је зло у очима Господњим. 2Тада их је Господ предао у руке Јавина, цара хананског, који је владао у Асору. Заповедник његове војске био је Сисера, који је живео у Аросет-Гојиму. 3Израиљци завапише Господу, јер је Јавин имао девет стотина гвоздених бојних кола, те је окрутно тлачио Израиљце двадесет година.
4У то време је у Израиљу судила пророчица Девора, жена Лапидотова. 5Она је обичавала да седи под Деворином палмом између Раме и Ветиља у Јефремовој гори. Израиљци су долазили к њој горе, да им дели правду. 6Она је послала по Варака, сина Авиноамовог, из Кедеса Нефталимовог, и рекла му: „Није ли Господ, Бог Израиљев, заповедио: ’Иди, узиђи на гору Тавор, и поведи са собом десет хиљада људи из Нефталимовог и Завулоновог племена? 7Ја ћу да намамим к теби Сисеру, заповедника Јавинове војске, на поток Кисон, с његовим бојним колима и његовим мноштвом, и предаћу га у твоје руке.’“
8Варак јој одговори: „Ићи ћу ако ти пођеш са мном; ако не пођеш са мном, нећу ићи.“
9Она одговори: „Заиста ћу поћи с тобом, али на путу на који идеш, слава неће припасти теби; Господ ће предати Сисеру у руке једне жене.“ Девора устаде и оде са Вараком у Кедес. 10Варак позва Завулоново и Нефталимово племе у Кедес. Десет хиљада људи је ишло за њим; и Девора је пошла горе с њим.
11А Хевер Кенејац био се одвојио од осталих Кенејаца, од синова Ховава, Мојсијевог таста, и разапео себи шатор код храста у Цананиму недалеко од Кедеса.
12Сисери је било јављено да се Варак, син Авиноамов, попео на гору Тавор. 13Сисера је сазвао сва своја бојна кола – девет стотина гвоздених кола – и сав народ са њим из Аросет-Гојима код потока Кисона.
14Девора рече Вараку: „На ноге! Ово је дан у који је Господ предао Сисеру у твоје руке. Не ступа ли Господ пред тобом?“ Варак сиђе с горе Тавор а за њим десет хиљада људи. 15Господ је довео у пометњу Сисеру, сва његова бојна кола и сав његов табор пред Вараковим мачем. Сисера је сишао с бојних кола и дао се пешке у бег.
16Варак је гонио бојна кола и војску све до Аросет-Гојима. Сви су Сисерини војници изгинули од оштрице мача; ниједан није преживео. 17А Сисера је побегао у шатор Јаиле, жене Хевера Кенејца, јер је између Јавина, цара асорског, и дома Хевера Кенејца владао мир.
18Јаила је изашла у сусрет Сисери и рекла му: „Сврати, мој Господару, сврати к мени. Не бој се!“ Сисера сврати к њој у шатор, а она га заогрне покривачем.
19Сисера јој рече: „Дај ми да попијем мало воде; жедан сам.“ Она отвори мешину с млеком, да му да пије и покрије га.
20Он јој рече: „Стани на улаз од шатора; ако неко дође и пита: ’Има ли кога унутра’, ти реци: ’Нема.’“
21Изморен, Сисера заспи. Тада Јаила, жена Хеверова, узе шаторски колац и маљ у руку, тихо му приђе, и заби му клин у слепоочницу. Клин прође све до земље, и Сисера умре.
22У међувремену, дође Варак гонећи Сисеру. Јаила му изађе у сусрет и рече му: „Дођи да ти покажем човека кога тражиш.“ Он дође к њој, а оно, Сисера лежи мртав, с шаторским коцем у слепоочници.
23Тог дана је Господ покорио Јавина, цара хананског, пред Израиљцима. 24Рука Израиљаца је све теже и теже притискала Јавина, цара хананског, док га није докрајчила.
