Рождение Самсона
1Исраильтяне вновь стали делать зло в глазах Вечного, и Вечный отдал их в руки филистимлян на сорок лет.
2У одного человека из Цоры по имени Маноах из рода данитян жена была бесплодна и не имела детей. 3Ангел Вечного явился ей и сказал:
– Ты бесплодна и не имеешь детей, но забеременеешь и родишь сына. 4Итак, смотри, не пей ни вина, ни другого алкогольного напитка и не ешь ничего ритуально нечистого, 5потому что ты забеременеешь и родишь сына. Его головы не коснётся бритва, потому что мальчик с самого рождения будет посвящён Аллаху как назорей13:5 Назорей – это слово означает «отделённый», «посвящённый». Об обете назорейства см. Чис. 6:1-21.. Именно он начнёт спасать Исраил от рук филистимлян.
6Женщина пошла к своему мужу и сказала ему:
– Ко мне приходил человек Аллаха. Он был похож на Ангела Аллаха, Его вид внушал благоговейный ужас. Я не спросила Его, откуда Он, а Он не сказал мне Своего имени. 7Но Он сказал мне: «Ты забеременеешь и родишь сына. Поэтому не пей ни вина, ни другого алкогольного напитка и не ешь ничего ритуально нечистого, потому что мальчик будет назореем Аллаха с рождения до самой смерти».
8И Маноах молился Вечному:
– Владыка, прошу Тебя, пусть человек Аллаха, Которого Ты посылал к нам, придёт опять и научит нас, что нам делать с мальчиком, который должен родиться.
9Аллах услышал Маноаха, и Ангел Аллаха вновь пришёл к той женщине, когда она была в поле, но её мужа Маноаха с ней не было. 10Женщина тут же побежала и сказала своему мужу:
– Он здесь! Тот человек, Который приходил ко мне тогда!
11Маноах встал и пошёл за своей женой. Он пришёл к тому человеку и спросил:
– Это Ты говорил с моей женой?
– Я, – ответил Тот.
12И Маноах спросил Его:
– Когда Твои слова исполнятся, как жить мальчику и что ему делать?
13Ангел Вечного ответил:
– Твоя жена должна исполнять всё, что Я ей сказал. 14Она не должна есть ничего, что даёт виноградная лоза, пить вина и никакого другого алкогольного напитка, а также есть что-либо ритуально нечистое. Она должна делать всё, что Я ей велел.
15Маноах сказал Ангелу Вечного:
– Мы хотели бы, чтобы Ты остался, пока мы не приготовим для Тебя козлёнка.
16Ангел Вечного ответил Маноаху:
– Хоть ты удерживаешь Меня, Я не буду есть твоего угощения. Но если ты приготовишь всесожжение, принеси его Вечному.
(Маноах не знал, что это был Ангел Вечного.)
17Маноах спросил Ангела Вечного:
– Как Твоё имя, чтобы нам отблагодарить Тебя, когда Твои слова исполнятся?
18Ангел Вечного ответил:
– Зачем ты спрашиваешь Моё имя? Оно чудно.
19Тогда Маноах взял козлёнка и хлебное приношение и принёс на скале в жертву Вечному, и Он сотворил чудо перед глазами Маноаха и его жены: 20когда пламя с жертвенника поднялось к небу, Ангел Вечного вознёсся в пламени жертвенника. Увидев это, Маноах и его жена пали лицом на землю. 21Когда Ангел Вечного стал невидим Маноаху и его жене, Маноах понял, что это был Ангел Вечного.
22– Теперь мы наверняка умрём! – сказал Маноах своей жене. – Ведь мы видели Аллаха!13:22 См. Исх. 33:20.
23Но его жена ответила:
– Если бы Вечный хотел нам смерти, Он не принял бы из наших рук всесожжения и хлебного приношения и не показал и не возвестил бы нам сейчас всего этого.
24Женщина родила сына и назвала его Самсон. Мальчик рос, и Вечный благословлял его, 25и Дух Вечного начал действовать в нём, когда он был в Махане-Дане, между Цорой и Эштаолом.
Самсон
1Али Израиљци наставише да чине што је зло у Господњим очима. Зато их је Господ предао у руке Филистејцима за четрдесет година.
2А био је један човек из Сараје, из Дановог племена, по имену Маноје. Његова жена је била нероткиња и није имала деце. 3Анђео Господњи се указао жени и рекао јој: „Ти си нероткиња и немаш деце, али ћеш затруднети и родити сина. 4Од сада се пази: не пиј вина, ни жестока пића, и не једи ништа што је нечисто. 5Види, затруднећеш и родићеш сина. Нека бритва не прелази преко његове главе, јер ће дечак од мајчине утробе бити назиреј, посвећен Богу. Он ће почети да избавља Израиља из филистејских руку.“
6Жена дође и исприча то своме мужу рекавши: „Човек Божији је дошао к мени; изгледао је као Анђео Господњи. Веома сам се уплашила, па га нисам питала одакле је, а он ми није рекао како се зове. 7Рекао ми је: ’Ево, затруднећеш и родићеш сина. Од сада не пиј вина ни жестока пића, и не једи ништа што је нечисто, јер ће дечак бити назиреј Божији од мајчине утробе до смрти.’“
8Маноје се тада овако помолио Господу: „Молим те, Господе! Нека човек Божији кога си послао поново дође к нама, и научи нас шта да чинимо са дечаком кад се роди.“
9Бог је услишио Манојев глас. Анђео Господњи је поново дошао к жени док је она седела у пољу. Њен муж, Маноје, није био с њом. 10Жена је брзо отрчала и испричала то свом мужу. Рекла му је: „Ево, указао ми се онај човек који ми је дошао оног дана.“
11Маноје устаде и оде за својом женом. Кад је дошао к човеку, упитао га је: „Јеси ли ти онај човек који је говорио с мојом женом?“
Он одговори: „Јесам.“
12Маноје рече: „Кад се испуне твоје речи, какав ће бити дечаков начин живота? Како треба поступати с њим?“
13Анђео Господњи одговори Маноју: „Жена мора да се уздржава од свега што сам јој рекао. 14Нека не једе ништа што долази од винове лозе. Нека не пије вина ни жестока пића, и нека не једе ништа нечисто. Нека држи све што сам јој заповедио.“
15Маноје рече Анђелу Господњем: „Радо бисмо те задржали и зготовили ти јаре.“ 16Анђео Господњи рече Маноју: „Да ме и задржите, ја не бих јео твоју храну. Али ако хоћеш да принесеш жртву свеспалницу, принеси је Господу.“ Маноје није знао да је то Анђео Господњи.
17Маноје тада упита Анђела Господњег: „Како ти је име, да бисмо могли да те частимо кад се испуне твоје речи?“
18Анђео Господњи рече: „Зашто ме питаш за моје име; оно је чудесно.“ 19Маноје узе јаре и принос, и на стени их принесе као свеспалницу Господу, који чини чудеса. Док су Маноје и његова жена гледали 20како се пламен са жртвеника диже к небу, Анђео Господњи се узнесе у пламену с жртвеника. Видевши то, Маноје и његова жена падоше ничице. 21Анђео Господњи није се више указивао Маноју и његовој жени. Тада је Маноје схватио да је то био Анђео Господњи.
22Маноје рече својој жени: „Јамачно ћемо умрети јер смо видели Бога!“
23Његова жена му рече: „Да је Господ хтео да нас усмрти, не би прихватио свеспалницу и принос из наших руку, не би нам дозволио да видимо све ово, нити би нам обзнанио тако нешто.“
24Жена роди сина и даде му име „Самсон“. Дечак је одрастао а Господ га је благословио. 25Дух Господњи је почео да делује у њему у Дановом табору, између Сараје и Естаола.
