Размышления 3 – CARSA & NSP

Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Размышления 3:1-22

Всему своё время

1Всему есть своё время,

и для каждого дела под небом есть свой час:

2время рождаться и время умирать;

время сажать и время искоренять;

3время убивать и время исцелять;

время разрушать и время строить;

4время плакать и время смеяться;

время скорбеть и время танцевать;

5время раскидывать камни и время их собирать;

время обнимать и время воздерживаться от объятий;

6время искать и время терять;

время хранить и время выбрасывать;

7время рвать и время сшивать;

время молчать и время говорить;

8время любить и время ненавидеть;

время для войны и время для мира.

9В чём польза работнику от труда его? 10Я видел бремя, которое Аллах возложил на людей. 11Он создал всё прекрасным в своё время. Он также вложил осознание вечности в сердца людей, но они не могут3:11 Или: «Но Он также вложил неведение в сердца людей, чтобы они не могли…» постичь всего, что делает Аллах, от начала до конца. 12Я понял, что нет ничего лучше для людей, чем быть счастливыми и делать добро, пока они живы. 13И если кто-то может есть, пить и находить удовольствие во всяком своём труде, то это дар Аллаха. 14Я понял, что всё, что делает Аллах, пребудет вовек: к этому нечего прибавить и нечего от этого отнять. Аллах делает так, чтобы люди благоговели перед Ним.

15Всё, что есть и что будет, уже было прежде,

ведь Аллах повторяет то, что прошло3:15 Или: «Аллах призовёт прошлое к ответу»; или: «Аллах возвратит прошлое»..

Несправедливость в мире

16И вот что я ещё видел под солнцем:

место суда,

а там царит беззаконие,

место праведности,

а там – несправедливость.

17И подумал я:

«Аллах будет судить обоих –

праведника и злодея,

потому что назначено время всякому событию

и всякому делу».

18И ещё я подумал о людях: «Аллах испытывает их, чтобы показать им, что они подобны животным. 19Одна участь у людей и животных: умирают и те, и другие. Одно у тех и у других дыхание, и нет у человека никаких преимуществ перед животными. Всё пустое. 20Всё возвращается на круги свои: всё пришло из праха, и в прах всё возвратится. 21Кто знает, поднимается ли дух человека вверх, и опускается ли дух животного вниз, в землю?»

22И увидел я, что нет ничего лучше для человека, чем наслаждаться своим трудом, потому что такова его доля. Ведь кто может показать ему то, что будет после него?

New Serbian Translation

Књига проповедникова 3:1-22

Време за све

1Све има своје доба и свака ствар под небесима има прикладно време:

2време рађања и време умирања;

време сађења и време вађења посађеног;

3време убијања и време лечења;

време рушења и време грађења;

4време плакања и време смејања;

време жаљења и време играња;

5време разбацивања камења и време сакупљања камења;

време грљења и време растајања;

6време трагања и време мирења са губитком;

време чувања и време бацања;

7време цепања и време ушивања;

време ћутања и време говора;

8време љубави и време мржње;

време рата и време мира.

9И каква је корист трудбенику од његовог труда? 10Посматрао сам посао који је Бог дао људима да се њиме баве. 11Наиме, све је предивно створио у прикладно време. Чак им је и вечност ставио у срца, али људи не могу да докуче дела која Бог чини од почетка до свршетка. 12Открио сам да за њих ништа боље нема него да се радују и чине добро сав свој живот; 13да сви људи једу и пију, да уживају корист труда свога. И то је Божији дар. 14Сазнао сам да све што Бог чини остаје довека, да томе ништа не може да се дода и да од тога ништа не може да се одузме, да све што Бог чини јесте да би га се људи бојали.

15И све што је било, јесте и сада,

и све што ће тек да буде, већ је било,

а Бог тражи оно што је минуло.

16Још сам видео под капом небеском:

да на месту правде стоји неправедност

и на месту праведности стоји неправедност.

17Казао сам у свом срцу:

„Бог ће да суди

и праведнику и неправеднику,

јер постоји прикладно време,

за сваку ствар и дело свако.“

18Још сам казао у свом срцу у вези људи: „Бог их искушава, да увиде да су као стока, баш они сами.“ 19Јер, судбина људи и судбина стоке је једнака судбина: умиру и они, а умире и она. У свима је исти дах и човек није бољи од стоке. Да, јер све је пролазно. 20На исто место сви одлазе, јер су сви из прашине и сви се у прашину враћају. 21Ко зна одлази ли горе дух људи, а дух стоке одлази ли доле, у земљу?

22Схватио сам да за људе нема бољег него да се радују у свом послу, јер то им је дано. Елем, ко ће их вратити да виде како ће након њих бити?