Сны Юсуфа
1Якуб жил в той земле, где странником жил его отец, в земле Ханаана. 2Вот повествование о Якубе.
Юсуф, которому было семнадцать лет, пас стада овец вместе со своими братьями – сыновьями Билхи и Зелфы, жён отца своего. Юсуф рассказывал отцу всё, что плохого делали его братья. 3Исраил же любил Юсуфа больше всех других сыновей, потому что он был рождён ему в старости, и он сделал для него богато украшенную одежду. 4Когда братья увидели, что отец любит его больше, чем всех остальных, они возненавидели его и не могли с ним мирно разговаривать.
5Однажды Юсуфу приснился сон. Он рассказал о нём братьям, и те возненавидели его ещё больше.
6Вот что он сказал им:
– Послушайте, какой мне приснился сон. 7Мы вязали снопы в поле, и вдруг мой сноп поднялся и распрямился, а ваши снопы встали вокруг него и поклонились.
8Братья сказали ему:
– Неужели ты будешь царствовать над нами? Неужели мы будем у тебя в подчинении?
И они возненавидели его ещё больше за его сон и за этот рассказ.
9Ему приснился ещё один сон, и он опять рассказал о нём братьям:
– Послушайте, мне приснился ещё один сон: на этот раз мне поклонялись солнце, луна и одиннадцать звёзд.
10Он рассказал сон не только братьям, но и отцу, и отец упрекнул его:
– Что это за сон тебе приснился? Неужто я, твоя мать и твои братья действительно придём и поклонимся тебе до земли?
11Братья завидовали ему, но отец запомнил этот случай.
Братья продают Юсуфа
12Братья ушли пасти отцовские отары в окрестностях Шехема, 13и Исраил сказал Юсуфу:
– Ты знаешь, что твои братья пасут отары близ Шехема; я хочу послать тебя к ним.
– Я готов, – ответил Юсуф.
14Отец сказал ему:
– Иди, посмотри, всё ли благополучно с твоими братьями и с отарами, и принеси мне ответ.
Он дал ему этот наказ в долине Хеврона, и Юсуф отправился в Шехем. 15Там он блуждал в полях, пока не повстречал его прохожий и не спросил его:
– Что ты ищешь?
16Он ответил:
– Я ищу моих братьев. Прошу тебя, скажи мне, где они пасут свои отары?
17– Они ушли отсюда, – ответил прохожий. – Я слышал, как они говорили: «Пойдём в Дотан».
Юсуф пошёл следом за братьями и нашёл их у Дотана. 18Они увидели его издалека и, прежде чем он подошёл к ним, сговорились его убить.
19– Вон идёт этот сновидец! – сказали они друг другу. – 20Давайте убьём его и бросим в пересохший колодец, а отцу скажем, что его сожрал дикий зверь. Тогда посмотрим, что выйдет из его снов.
21Но Рувим услышал и спас его от них, сказав:
– Нет, не будем лишать его жизни.
22Он добавил:
– Не проливайте крови. Бросьте его в этот колодец здесь, в пустыне, но не поднимайте на него руки.
Рувим хотел спасти его от них и вернуть отцу.
23Когда Юсуф подошёл к братьям, они сорвали с него одежду – ту самую богато украшенную одежду, что была на нём, – 24и бросили его в колодец. Колодец был пустой, без воды. 25Они сели за еду и тут увидели караван исмаильтян, идущий из Галаада. Их верблюды были нагружены специями, бальзамом и миррой37:25 Мирра (смирна) – приятно пахнущая смола растущего в Аравии растения., которые они везли в Египет.
26Иуда сказал братьям:
– Какая нам польза, если мы убьём нашего брата и утаим это? 27Лучше продадим его исмаильтянам и не станем поднимать на него руки, ведь он наш брат, наша плоть и кровь.
Братья согласились с ним.
28Когда мадианские купцы проходили мимо, братья вытащили Юсуфа из колодца и продали исмаильтянам за двести сорок граммов37:28 Букв.: «двадцать шекелей». серебра. Исмаильтяне взяли его в Египет.
29Вернувшись к колодцу, Рувим увидел, что Юсуфа там нет, и с горя разорвал на себе одежду. 30Он вернулся к братьям и сказал:
– Мальчика там нет! Куда мне теперь деваться?
31Тогда они взяли одежду Юсуфа, закололи козла и вымазали одежду в крови. 32Затем они отнесли богато украшенную одежду отцу и сказали:
– Вот что мы нашли. Посмотри, не одежда ли это твоего сына?
33Он узнал её и воскликнул:
– Это одежда моего сына! Его сожрал дикий зверь! Конечно, Юсуф был растерзан на куски.
34Якуб разорвал на себе одежду, оделся в рубище и много дней оплакивал сына. 35Все его сыновья и дочери пришли утешать его, но он отказывался от утешений, говоря:
– Нет, я так, скорбя, и сойду в мир мёртвых, к моему сыну.
Так отец оплакивал своего сына.
36А мадианитяне тем временем продали Юсуфа в Египте Потифару, сановнику фараона, который был у него начальником стражи.
Јосиф и његова браћа
1Јосиф је живео у земљи где је његов отац живео као странац – у земљи хананској.
2Ово је извештај о Јаковљевој породици.
Јосиф, младић од седамнаест година, је чувао стада свога оца са синовима Вале и Зелфе, које су биле жене његовог оца. Јосиф је њиховом оцу подносио лоше извештаје о њима.
3Израиљ је Јосифа волео више од свих својих синова, јер му се овај родио под старост. Зато му је направио дугачку одору с рукавима37,3 Значење речи која описује Јосифову одору се не може јасно одредити. Библијски стручњаци се разилазе у тумачењу речи. Неки сматрају да је одора имала дуге рукаве и да је сезала до пета, док други сматрају да је одора била богато украшена или извезена.. 4Његова браћа су приметила да га њихов отац више воли него ли иједног од њих, па су га толико замрзели да нису могли ни да га поздраве.
5Једном је Јосиф уснио сан и испричао га својој браћи, због чега су га они још више замрзели. 6„Послушајте, молим вас – рекао је Јосиф – сан који сам уснио. 7Везујемо ми жито у снопље насред поља, кад се наједном мој сноп дигне и усправи. Уто се ваши снопови окупе око мога снопа и дубоко му се поклоне.“
8Његова браћа му рекоше: „Да не мислиш да се зацариш над нама? Да нећеш, можда, да владаш над нама?“ Због његових снова и због његових речи су га још више замрзели.
9Јосиф је уснио још један сан и испричао га својој браћи: „Ево, уснио сам још један сан. Сунце, месец и једанаест звезда дубоко су ми се поклонили.“
10Али, кад је испричао сан своме оцу и својој браћи, његов га отац укори: „Шта значи тај сан који си уснио? Зар ћемо доћи ја, твоја мајка и твоја браћа и до земље ти се клањати?“ 11Његова браћа су му завидела, али је његов отац држао целу ствар на уму.
Браћа продају Јосифа
12Једном Јосифова браћа оду да чувају овце свога оца код Сихема. 13Израиљ рече Јосифу: „Не чувају ли твоја браћа овце код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима!“
„Добро“ – одговори Јосиф.
14Отац му онда рече: „Иди и види је ли све у реду с твојом браћом и овцама, па ми јави.“ Тако га је послао из хевронске долине.
Јосиф је стигао у Сихем. 15Неки човек га нађе како лута по пољима, па га упита: „Шта тражиш?“
16Јосиф одговори: „Тражим своју браћу. Реци ми, молим те, где чувају стадо.“
17Човек му одговори: „Отишли су одавде. Чуо сам, наиме, да су рекли: ’Хајдемо у Дотан!’“
Јосиф крене за својом браћом и нађе их код Дотана. 18Угледали су га из даљине. Но, пре него што им се приближио, они се договоре да га убију.
19Рекли су један другоме: „Ево, стиже онај сањар. 20Хајде сад да га убијемо и да га бацимо у неку чатрњу!37,20 Чатрња је озидана подземна цистерна за сакупљање воде у безводним крајевима. Рећи ћемо да га је прождрла дивља звер. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова.“
21Кад је то чуо Рувим, гледао је да га избави из њихових руку, рекавши: „Немојмо му одузимати живот! 22Не проливајмо његову крв – наставио је – баците га у ову чатрњу ту у пустињи, али не дижите руку на њега!“ Хтео је да га тако избави из њихових руку и да га врати његовом оцу.
23Кад је Јосиф стигао к њима, они свуку његову одору, ону украшену одору која је била на њему, 24па га зграбе и баце у чатрњу. Чатрња је била празна; није било воде у њој.
25Затим су сели да једу. Уто подигну поглед и угледају караван Исмаиљаца како долазе из Галада. Њихове камиле су носиле миришљаву смолу, мелем, и смирну. Ишли су у Египат.
26Тада Јуда рече: „Какву ћемо корист имати ако убијемо нашег брата и прикријемо његово убиство? 27Хајде да га продамо Исмаиљцима! Тако нећемо подићи руке на њега, јер он је, ипак, наш брат, наша крв.“ Његова браћа га послушаше.
28И кад су ту пролазили неки Мадијански трговци, они извуку и подигну Јосифа из чатрње и продају га Исмаиљцима за двадесет сребрњака, који га потом одведу у Египат.
29Кад се Рувим вратио, видео је да нема Јосифа у чатрњи. Тада је раздро своју одећу. 30Затим се вратио својој браћи и рекао: „Дечака нема! Шта ћу сад и куда ћу?“
31Но, они узму Јосифову одору, закољу једно јаре и умоче одору у крв. 32Затим узму украшену одору и донесу је своме оцу. Рекли су му: „Нашли смо ово. Погледај да ли је ово одора твога сина или није.“
33Јаков је препознао одору, па је рекао: „То је одора мога сина! Прождрла га је дивља звер! Нема сумње, Јосиф је растргнут на комаде!“
34Јаков је тада раздрао своју одећу, ставио кострет око струка, те је дуго времена оплакивао свога сина. 35Сви његови синови и све његове ћерке су се трудили да га утеше, али је он одбијао да га утеше. Говорио је: „Не! У жалости ћу сићи к своме сину у Свет мртвих37,35 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих..“ Тако је његов отац нарицао за њим.
36А Мадијанци продају Јосифа у Египат Петефрију, дворанину фараоновом, заповеднику његове телесне страже.
