Якуб у Лавана
1Якуб продолжил своё путешествие и пришёл в землю восточных народов. 2Там он увидел колодец в поле и возле него три отары овец, потому что из того колодца поили скот. Колодец был закрыт большим камнем. 3Когда все отары собирались, пастухи отваливали камень от колодца и поили овец, а потом клали камень на прежнее место.
4Якуб спросил пастухов:
– Братья, откуда вы?
– Мы из Харрана, – ответили они.
5Он сказал им:
– Знаете ли вы Лавана, внука Нахора?
– Да, знаем, – ответили они.
6Якуб спросил:
– Всё ли у него благополучно?
– Благополучно, – ответили они. – А вот и Рахиля, его дочь, идёт с овцами.
7– Солнце ещё высоко, – сказал он, – ещё не время собирать отары. Напоите овец и гоните их обратно на пастбище.
8– Мы не можем, – ответили они, – пока не соберутся все отары, и камень не отвалят от колодца; тогда мы напоим овец.
9Он ещё разговаривал с ними, когда подошла Рахиля с овцами отца: она пасла овец. 10Когда Якуб увидел Рахилю, дочь своего дяди Лавана, он подошёл, отвалил камень от колодца и напоил овец Лавана. 11Потом Якуб поцеловал Рахилю и, громко заплакав, 12сказал Рахиле, что он родственник её отца и сын Рабиги; она побежала и рассказала об этом отцу.
13Услышав о приходе своего племянника Якуба, Лаван выбежал навстречу, обнял его, поцеловал и привёл к себе в дом. Якуб рассказал ему обо всём, 14и Лаван сказал ему:
– Ты моя плоть и кровь.
История женитьбы Якуба
Когда Якуб прожил у него месяц, 15Лаван сказал ему:
– Хотя ты мне и родственник, почему ты должен работать на меня даром? Скажи мне, что тебе заплатить?
16А у Лавана были две дочери; старшую звали Лия, а младшую – Рахиля. 17Лия была не так красива, как Рахиля, а Рахиля была стройна и хороша собой. 18Якуб полюбил Рахилю, и он ответил:
– Я буду работать на тебя семь лет за твою младшую дочь Рахилю.
19Лаван сказал:
– Лучше я отдам её тебе, чем кому-то другому. Оставайся у меня.
20Якуб служил семь лет, чтобы получить Рахилю, но они показались ему как несколько дней, потому что он любил её.
21Потом Якуб сказал Лавану:
– Дай мне мою жену, чтобы мне жить с ней: пришёл мой срок.
22Лаван созвал всех окрестных жителей и устроил пир. 23Но когда настал вечер, он взял свою дочь Лию и дал её Якубу, и Якуб лёг с ней. 24Лаван дал в служанки дочери свою служанку Зелфу.
25Когда настало утро, оказалось, что это Лия. Якуб сказал Лавану:
– Что ты сделал со мной? Я же служил тебе за Рахилю! Почему ты обманул меня?
26Лаван ответил:
– У нас здесь нет обычая выдавать замуж младшую дочь раньше старшей. 27Заверши брачную неделю этой дочери, а потом мы дадим тебе и младшую, за другие семь лет работы.
28Якуб так и сделал: провёл неделю с Лией, а потом Лаван отдал ему в жёны свою дочь Рахилю. 29Лаван дал в служанки Рахиле свою служанку Билху. 30Якуб стал жить и с Рахилёй, и любил Рахилю больше, чем Лию. Он работал на Лавана ещё семь лет.
Дети Якуба
31Когда Вечный увидел, что Лия нелюбима, Он сделал её плодовитой, а Рахиля была бесплодна. 32Лия забеременела и родила сына. Она назвала его Рувим («Смотрите, сын!»), потому что сказала: «Это потому, что Вечный увидел моё несчастье29:32 На языке оригинала имя Рувим (Реувен) созвучно словам: «он увидел моё несчастье» (раа беонйи).. Теперь мой муж, конечно, будет меня любить».
33Она снова забеременела и, когда родила сына, сказала: «Так как Вечный услышал, что я нелюбима, Он дал мне ещё одного сына». И она назвала его Шимон («он услышал»).
34Она снова забеременела и, когда родила сына, сказала: «Теперь, наконец, мой муж привяжется ко мне, потому что я родила ему трёх сыновей». Поэтому его назвали Леви («он привяжется»).
35И снова она забеременела и, когда родила сына, сказала: «На этот раз я восхвалю Вечного». Поэтому она назвала его Иуда («хвала»). Потом она перестала рожать.
Јаков долази у Харан
1Јаков настави путовање и дође у земљу народа истока. 2Одједном спази бунар у пољу. Око њега су пландовала три стада оваца, јер су их појили с тог бунара. На бунару је био наваљен велики камен. 3Када би се стада окупила, пастири би одваљали камен с отвора и напојили овце. Потом би вратили камен на своје место, на отвор бунара.
4Јаков их упита: „Одакле сте, браћо моја?“
„Из Харана смо“ – одговорише они.
5„Познајете ли Нахоровог сина Лавана?“ – поново их упита Јаков.
Они одговоре: „Познајемо.“
6„Је ли добро?“ – настави Јаков.
„Добро је – одговоре пастири. Ево, његова ћерка, Рахиља, управо долази са стадом.“
7Јаков рече: „Дан је још у пуном јеку. Није време да се окупе стада. Напојите овце и изведите их на пашу.“
8Они одговорише: „Не можемо док се не окупе остала стада и док пастири не одваљају камен с отвора бунара. Онда ћемо напојити стада.“
9Док је он још разговарао са њима, дође Рахиља са овцама свога оца; била је, наиме, пастирица. 10Кад је Јаков видео Рахиљу, ћерку Лавана, брата његове мајке и његове овце, приступио је бунару и одваљао камен с њега, те је напојио овце свога ујака Лавана. 11Онда је пољубио Рахиљу и гласно заплакао. 12Затим је рекао Рахиљи да је он синовац њеног оца Лавана а син Ревекин. На то она отрчи и обавести свога оца.
13Кад је Лаван чуо вест о Јакову, сину своје сестре, потрчао му је у сусрет, па га је загрлио и пољубио. Затим га је довео у своју кућу. Јаков је потом испричао Лавану о свему што му се догодило. 14На то је Лаван рекао: „Ти си стварно моја кост и моје тело!“
Јаков се жени Лијом и Рахиљом
Пошто је Јаков провео с њим цели месец, 15Лаван рече Јакову: „Зар да бесплатно радиш за мене, само зато што си ми род? Кажи ми какву плату тражиш.“
16А Лаван је имао две ћерке. Старија се звала Лија а млађа Рахиља. 17Лија није имала лепе очи29,17 Реч која описује Лијине очи у изворном тексту је слабе или меке. Многи коментатори сматрају да се лепота девојачких очију на Блиском истоку препознавала по искричавости, што је особина која није красила Лијине очи., али је Рахиља била стасита и наочита. 18Пошто је волео Рахиљу, Јаков рече: „Радићу за тебе седам година за твоју млађу ћерку Рахиљу.“
19Лаван одговори Јакову: „Боље да је дам теби него неком другом човеку. Остани са мном.“ 20Јаков је радио за Рахиљу седам година. Пошто ју је волео, чинило му се да су године прошле као неколико дана.
21Након тога Јаков рече Лавану: „Моје се време навршило. Зато ми дај моју жену, јер хоћу да будем с њом.“
22Тада Лаван окупи све становнике тог места и приреди гозбу. 23Али увече узме он своју ћерку Лију и уведе је к Јакову, те овај легне с њом. 24Лаван је своју слушкињу Зелфу дао својој ћерки за слушкињу.
25Кад је свануло, кад оно Лија! Јаков рече Лавану: „Шта си ми то учинио? Зар нисам код тебе радио за Рахиљу? Зашто си ме преварио?“
26Лаван одговори: „Код нас није обичај да се млађа ћерка уда пре старије. 27Заврши са старијом ову свадбену седмицу, па ћемо ти дати и млађу за наредних седам година у мојој служби.“
28Јаков је пристао. Кад је завршио свадбену седмицу с Лијом, Лаван му даде своју ћерку Рахиљу за жену. 29Своју слушкињу, Валу, је дао својој ћерки Рахиљи за слушкињу. 30Јаков је онда легао и с Рахиљом и волео ју је више него Лију. И тако је радио за Лавана наредних седам година.
Јаковљева деца
31Господ је видео да је Лија невољена, па ју је учинио плодном; Рахиља је, пак, била нероткиња. 32Лија је затруднела и родила сина. Дала му је име „Рувим“29,32 Рувим значи Види, син! А само име звучи као израз Господ је видео моју невољу., јер је рекла: „Господ је видео моју невољу; сада ће ме мој муж волети.“
33Поново је затруднела и родила сина. Тада је рекла: „Господ је чуо да сам невољена, па ми је дао и овог сина.“ Зато му је дала име „Симеун“.29,33 Симеун значи Онај који чује.
34Лија је затруднела и трећи пут и родила сина. Рекла је тада: „Сад ће ми се мој муж приклонити, јер сам му родила три сина.“ Зато му је дала име „Леви“29,34 Леви значи привржен..
35Поново је затруднела и родила сина. Том приликом је рекла: „Сада ћу славити Господа.“ Зато га је назвала „Јуда“29,35 Јуда значи слављен.. Потом је престала да рађа.
