День возмездия и искупления
1– Кто это идёт из Эдома63:1 Эдом здесь олицетворяет все народы, враждующие с Аллахом.,
из Боцры63:1 Боцра – важный эдомитский город, представляющий здесь всю страну Эдом. в одеяниях красного цвета?
Кто это в великолепной одежде
выступает в величии Своей силы?
– Это Я, возвещающий оправдание,
имеющий силу спасать.
2– Почему одежды Твои красны,
как у топчущих виноград в давильне?
3– Я топтал в давильне один;
никого из народов со Мною не было.
Я топтал их в Своём гневе,
попирал их в негодовании.
И брызгала их кровь Мне на одежды;
Я запятнал всё Моё одеяние.
4Я решил, что пришло время спасти Мой народ,
что настал день воздать их врагам.
5Я посмотрел, но помощника не было,
был потрясён, что никто не помог.
Тогда рука Моя принесла Мне победу,
и негодование Моё Меня поддержало.
6Я топтал народы в Своём гневе;
в Своём негодовании напоил их
и вылил их кровь на землю.
Молитва о милости
7Вспомню о милостях Вечного,
о славных делах Его,
обо всем, что Он для нас совершил;
вспомню о великодушии Его к Исраилу,
что явил Он по милосердию Своему
и по великой Своей любви.
8Он сказал: «Несомненно, они – Мой народ,
сыновья, которые Мне не солгут» –
и стал их Спасителем.
9Во всех их горестях Он горевал вместе с ними,
и Ангел Его присутствия63:9 См. Исх. 23:20-23. Вероятно, имеется в виду Ангел Вечного (см. сноску на 37:36). спасал их.
По любви Своей и милости Он их искупил,
поднял их и носил
во все древние дни.
10Но они восстали
и огорчили Святого Духа Его.
И Он стал им врагом,
и Сам воевал с ними.
11Тогда народ Его вспомнил древние дни,
дни Мусы, Его раба:
«Где Тот, Кто вывел их из моря
вместе с пастухом Своего стада?
Где Тот, Кто дал им Своего Святого Духа,
12Тот, Чья могучая рука всегда была с Мусой,
Кто разделил перед ними воды,
чтобы добыть Себе вечную славу,
13Кто через бездны вёл их?63:11-13 См. Исх. 14.
Словно конь в степи,
не спотыкались они;
14словно стадо, что спускается на равнину,
они получили покой от Духа Вечного».
Так вёл Ты народ Свой,
чтобы прославить имя Своё.
15Посмотри вниз с небес,
взгляни из Своего святого и славного жилища!
Где Твои ревность и мощь?
Твои сострадание и милость от нас удалились.
16Но Ты же Отец наш;
пусть не знает нас Ибрахим,
и не признаёт Якуб63:16 Букв.: «Исраил». Аллах дал Якубу новое имя – Исраил (см. Нач. 32:27-28).,
Ты, Вечный, наш Отец,
наш Искупитель – вот Твоё имя издревле.
17Зачем, Вечный, Ты сводишь нас с Твоих путей
и ожесточаешь наши сердца, чтобы мы Тебя не боялись?
Обратись ради рабов Твоих,
ради этих родов – наследия Твоего.
18Недолгое время Твой святой народ владел землёй –
ныне наши враги растоптали святилище Твоё.
19Мы уподобились тем, кем Ты никогда не правил,
тем, над кем не провозглашалось Твоё имя.
Гнев и погибија
1Ко је тај што из Едома долази,
из Восоре у огртачу јарком,
онај украшени у одећи својој,
који корача у пуној снази?
– „Ја сам који говори о правди,
велик кад спасава.“
2Зашто ти је одело црвено
и хаљине твоје као да си у муљари газио?
3– „Цедио сам, по каци газио,
од народа са мном ни човека,
и у гневу њих сам изгазио,
и у јари својој њих сам изгњечио.
А што је из њих шикљало мој огртач је попрскало,
те сам испрљао сву одећу своју.
4Јер је у мом срцу дан када се светим,
и дошла је година када откупљујем.
5И гледам, а нема ко да помогне;
збуњен бивам, а ослонца нема.
И спасла ме је десница моја,
и срџба моја ослонац ми била,
6те сатирем народе у гневу свом,
и срџбом својом сам их опио,
а оним што из њих шикља земљу сам натопио.“
Бог и његов народ
7Господње ћу милости помињати,
похвалу Господњу према свему
што нам је урадио Господ,
и добро умножено дому Израиљеву,
што нам га је урадио по самилости својој
по обиљу милости своје.
8И рекао је: „Доиста су мој народ,
синови који неће изневерити“,
па је њима Спаситељ постао.
9У свим невољама њиховим и он беше у невољи;
анђео што пред њим стоји их је спасао.
Својом љубављу их је спасао
и сам их својим милосрђем откупио
и дигао и носио у све дане од века.
10А они се сами одметнуше,
Светог Духа његовог жалостише.
И он им се преокрену у непријатеља;
он лично против њих зарати.
11Тад се давних присетише дана,
Мојсија, његовог народа.
Где је онај који им из мора извлачи
пастира за своје стадо?
Где је онај који ће у њега сместити
свога Духа Светога?
12Који је Мојсијевом десницом управљао
преко своје мишице славносне?
Који воду пред њима располути
да своје име вечним учини?
13Који њима управља по дну морскоме
као коњем по пустињи,
није било спотицања?
14Слично стоци што у долину силази,
Дух Господњи их је успокојио.
Ти си тако водио народ свој,
и преславно име стекао си себи.
15Погледај с небеса и види
из твога светог и преславног Пребивалишта.
Где је твоја ревност и твоја сила,
навала ожалошћености твоје
и милосрђа твојега?
Мени ли се ускраћују?
16Та, ти си Отац наш,
јер Аврахам нас спознао није,
и Израиљ нас препознао није,
ипак, Господе, ти си Отац наш,
Откупитељ наш, од вечности је име твоје.
17Зашто нас, Господе, одводиш од твојих путева,
тврдим чиниш срце наше спрам страха од тебе?
Врати се због својих слугу,
због племена̂ што су ти баштина.
18Њу је народ твој тек за кратко запосео,
али изгазише Светилиште твоје противници твоји.
19Већ одавна слични смо постали
онима над којима ти ниси,
над којима се твоје име не призива.
