Год милости Аллаха
1– Дух Владыки Вечного на Мне,
потому что Вечный помазал61:1 Посредством обряда помазания человек посвящался на определённое служение. Такого помазания удостаивались пророки, цари и священнослужители. Меня
возвещать бедным радостную весть.
Он послал Меня исцелять сокрушённых сердцем,
провозглашать свободу пленникам
и узникам – освобождение из темницы61:1 Или: «и прозрение слепым».,
2возвещать год милости Вечного
и день возмездия нашего Бога,
утешать всех скорбящих
3и позаботиться о горюющих на Сионе –
дать им венок красоты вместо пепла,
масло радости вместо скорби
и одежду славы вместо духа отчаяния.
И назовут их Дубами Праведности,
насаждёнными Вечным,
чтобы явить Его славу61:1-3 Эти слова являются пророчеством об Исе аль-Масихе (см. Лк. 4:18-19)..
4Они отстроят развалины вековые,
восстановят места, разорённые в древности,
обновят разрушенные города,
что лежали в запустении многие поколения.
5Чужеземцы будут пасти ваши стада;
иноземцы будут трудиться
на полях ваших и в виноградниках.
6И вы назовётесь священнослужителями Вечного,
назовут вас служителями нашего Бога.
Вы будете пользоваться богатствами народов
и хвалиться их сокровищами.
7За свой прошлый стыд народ мой получит двойную плату,
вместо позора он возрадуется о своём уделе;
они получат в удел двойную долю своей земли,
и будет им вечная радость.
8– Я, Вечный, люблю справедливость
и ненавижу грабительство со злодейством.
По верности Моей Я награжу Мой народ
и заключу с ним вечное соглашение.
9Их потомки будут известны среди народов,
и потомство их – среди племён.
Все, кто увидит их, поймут,
что они – народ, благословенный Вечным.
10Я ликую о Вечном;
моя душа торжествует о Боге моём,
потому что Он облёк меня в одеяния спасения
и одел меня в одежды праведности.
Я – словно жених, украшенный венком,
словно невеста, украшенная драгоценностями.
11Как почва выводит свои побеги,
и как сад произращает семена,
так взрастит Владыка Вечный праведность и хвалу
перед всеми народами.
Пророково послање
1Дух је Господњи нада мном;
он ме је помазао,
да јавим Радосну вест понизнима.
Послао ме је да превијем у срцу сломљене,
да најавим слободу заробљеницима,
утамниченима да ће им престати сужањство;
2да од Господа најавим годину помиловања,
и од Бога нашега дан освете;
да утешим све ожалошћене,
3да усправим ожалошћене на Сиону,
да им дам накит уместо пепела,
уље за весеље уместо жалости,
одећу за похвалу уместо духа тужнога;
и њих ће звати:
’Храстови правдини,
Засад Господње славности’.
4И саградиће древне развалине,
и подићи места похарана,
и обновиће градове,
пустошене од колена до колена.
5И туђинци ће стајати
и стада ваша напасати,
и синови странаца биће ратари ваши
и виноградари ваши.
6А ви ћете се звати: ’Свештеници Господњи’.
Говориће вам се: ’Служитељи Бога нашега’.
Јешћете благо туђинских народа
и загосподарићете славом њиховом.
7Уместо вашег двоструког ниподаштавања и срамоте,
одредиће им се да се веселе за вас,
који ћете у њиховој земљи
наследити двоструко,
којима ће бити радост вечна.
8Јер ја, Господ, волим право,
мрзим грабеж уз жртву свеспалницу,
а даћу им плату одистинску,
и склопићу с њима савез вечни.
9И знаће се међу пуцима потомство њихово,
усред народа нараштаји њихови.
Сви који их виде схватиће да су они потомство
што га је благословио Господ.“
10Усхићен сам врло у Господу,
кличе душа моја у Богу моме,
јер ме је оденуо хаљином спасења,
огрнуо ме је плаштом праведности,
као женик кад на себе венац стави
и невеста кад се накитом украси.
11Јер као што земља истерује клице своје,
и као што семе у врту клија,
тако ће Господар Господ учинити
да проклија правда и похвала пред свим пуцима.
