1О, если бы голова моя была колодцем, полным воды,
и глаза мои – фонтаном слёз,
чтобы оплакивать мне днём и ночью
сражённых из моего народа!
2О, если бы был для меня в пустыне
постоялый двор,
чтобы я мог оставить свой народ
и удалиться прочь!
Все они – блудники,
сборище вероломных.
3– Как лук, напрягают язык для лжи;
не истиной побеждают в стране.
Идут от одного злодейства к другому
и не знают Меня, –
возвещает Вечный. –
4Остерегайтесь друзей,
не доверяйте братьям,
потому что всякий брат – обманщик,
и всякий друг – клеветник.
5Друг лжёт другу,
никто не говорит правды в лицо.
Они приучили свой язык лгать
и грешат до изнеможения.
6Ты живёшь среди коварного народа,
и из-за своего коварства они не желают знать Меня, –
возвещает Вечный.
7Поэтому так говорит Вечный, Повелитель Сил:
– Я переплавлю и испытаю их,
а как ещё Мне поступить
с Моим грешным народом?
8Их язык – гибельная стрела,
он источает коварство.
С ближним они говорят по-дружески,
а в сердце готовят западню.
9Неужели Я не накажу их за это? –
возвещает Вечный. –
Неужели Я не воздам по заслугам
такому народу, как этот?
10Буду рыдать и оплакивать горы,
подниму плач о брошенных пастбищах.
Разорены они, никто не ходит по ним,
и не слышно мычания стад.
Птицы небесные разлетелись,
и разбежались все звери.
11– Я сделаю Иерусалим грудой развалин,
логовом шакалов;
города Иудеи сделаю пустыней,
оставлю без жителей.
12Кому хватит мудрости, чтобы понять это? Кто был научен Вечным и может объяснить это? За что погибла страна и выжжена, как непроходимая пустыня?
13И Вечный сказал:
– Это за то, что они оставили Мой Закон, который Я установил для них; они не слушались Меня и не исполняли Моего Закона. 14Напротив, они упорно следовали желаниям своего сердца; они поклонялись статуям Баала, как их научили отцы.
15Поэтому, так говорит Вечный, Повелитель Сил, Бог Исраила:
– Я накормлю этот народ горькой пищей и напою отравленной водой. 16Я рассею их среди народов, которых не знали ни они, ни их отцы, и буду преследовать их мечом, пока не погублю их.
17Так говорит Вечный, Повелитель Сил:
– Подумайте! Позовите плакальщиц,
пошлите за искуснейшими из них.
18– Пусть придут поскорее
и плач о нас поднимут,
чтобы хлынули слёзы у нас из глаз
и побежали с ресниц потоки.
19Плач слышен из Иерусалима9:19 Букв.: «с Сиона».:
«Как мы ограблены!
Как жестоко опозорены!
Мы покидаем свою страну;
наши дома разрушены».
20Слушайте же слово Вечного, женщины,
внимайте Его словам.
Научите плачу своих дочерей
и друг друга – горестным песням.
21Потому что смерть входит в наши окна
и вторгается в наши дворцы,
чтобы истребить детей на улицах
и юношей на площадях.
22– Скажи: Так возвещает Вечный:
«Будут трупы людские лежать,
как навоз на открытом поле,
как снопы позади жнеца,
и некому будет собрать их».
23Так говорит Вечный:
– Пусть мудрец не хвалится мудростью,
сильный – силою,
а богатый – своим богатством;
24тот, кто хвалится, пусть хвалится тем,
что понимает и знает Меня,
тем, что Я – Вечный, творящий милость,
правосудие и праведность на земле,
потому что только это Мне угодно, –
возвещает Вечный.
25– Настанут дни, – возвещает Вечный, – когда Я накажу всех, кто обрезан только по плоти – 26жителей Египта, Иудеи, Эдома, Аммона и Моава и всех, живущих в отдалённых местах пустыни и стригущих волосы на висках9:26 Такой обычай был распространён среди арабов, которые тогда были идолопоклонниками, и имел для них культовое значение. Поэтому народу Всевышнего стричь виски было запрещено Законом (см. Лев. 19:27).. Все эти народы и весь народ Исраила – необрезаны сердцем9:26 См. сноску на 4:4..
1О, кад би ми глава била вода,
а моје око врело суза,
па да оплакујем и дању и ноћу
изгинуле од ћерки мога народа!
2О, кад бих у пустињи имао
преноћиште за путнике,
могао бих да напустим свој народ
и да одем од њих.
Јер, сви су прељубници
и сабор неверника.
3„Као свој лук они запињу језик лажима.
Али нису због истине
постали јаки у земљи,
јер хрле од зла до зла
и мене не познају
– говори Господ.
4Свако нек се пази од свога ближњег
и не верујте ниједном брату.
Јер сваки брат упорно вара
и сваки ближњи клевеће.
5И свако вара свога ближњег
и не говоре истину.
Свој су језик научили да говори лажно.
Изнурени су од грешења.
6Ти живиш усред преваре,
а баш због преваре они одбијају да ме знају
– говори Господ.“
7Зато овако каже Господ над војскама:
„Ево, претопићу их и опробаћу их.
Јер, како да поступим
са ћерком свог народа?
8Њихов је језик стрела што убија
и говори превару.
Својим устима о миру са својим ближњим човек говори,
али у себи кује сплетку.
9Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?“
10Над брдима ћу да вапим,
нарицаћу нарицаљку над пустињским пашњацима
јер су опустошени. Нико туда не пролази,
и не чује се рика стоке.
Од птица па до животиња,
све је побегло и нестало.
11„Од Јерусалима ћу да учиним гомилу камења
и брлог шакала.
Од Јудиних градова ћу да направим
пустош у којој нико не живи.“
12Ко је мудар човек да разуме ово и коме су уста Господња говорила да то растумачи? Због чега је земља настрадала и као пустиња опустошена да кроз њу нико не пролази?
13И Господ рече: „Зато што су оставили мој Закон који сам пред њих поставио, и зато што нису слушали мој глас ни по њему ишли.
14Него су ишли по самовољи свог срца за Валима, како су их њихови преци научили.“ 15Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: „Ево, ја ћу да нахраним овај народ пеленом и напојим га затрованом водом. 16Расућу их међу народе које нису знали, ни они, ни њихови преци. Послаћу за њима мач док их не докрајчим.“
17И ово каже Господ над војскама:
„Размотрите, па сазовите нарикаче нека дођу.
Али пошаљи по оне које су веште, нека дођу.
18Али нека пожуре,
нека наричу над нама,
па да нам очи сузама роне
и да нам капци буду уплакани.
19Ево, чује се нарицање са Сиона:
’О, како смо пропали!
Страховито смо осрамоћени,
јер смо напустили своју земљу
и домови су нам порушени.’“
20Чујте, жене, реч Господњу.
Нека ваше ухо прими реч његових уста.
Научите своје ћерке да наричу
и свака жена своју сусетку да лелече.
21Смрт се успузала на наше прозоре.
Дошла је у наше дворове,
истребила децу са улица
и младиће са тргова.
22Реци: „Говори Господ:
’Лешеви ће људи по тлу попадати
као гнојиво по пољу,
као сноп за жетеоцем,
а неће имати ко да га сакупи.’“
23Овако каже Господ:
„Нека се мудрац не хвали својом мудрошћу,
нека се јунак не хвали својим јунаштвом,
и богаташ нека се богатством својим не хвали.
24А ко хоће да се хвали,
нека се хвали тиме што мене познаје,
што прониче да сам ја Господ који чини милост,
правду и праведност на земљи,
и да у томе уживам –
овако каже Господ.
25Ево, долазе дани – говори Господ – када ћу казнити све оне само по телу обрезане: 26Египат и Јуду, Едом заједно са Амонцима и Моавцима; који избријавају зулуфе и који живе у пустињи. Јер сви су ти народи необрезани и сав је Израиљев дом необрезаног срца.“
