1Так говорит Вечный:
– Я поднимаю губительный вихрь51:1 Или: «Я возбуждаю дух губителя».
на Вавилон и его жителей51:1 Букв.: «и жителей Лев-Камая». Лев-Камай – криптограмма, обозначающая Вавилон..
2Я пошлю в Вавилон иноземцев;
они развеют его и разграбят его землю,
обступят его со всех сторон
в день бедствий.
3Не давайте лучнику натянуть лук,
не давайте надеть кольчугу.
Не щадите юношей Вавилона,
полностью истребите его войско.
4Падут они мёртвыми в Вавилоне,
смертельно ранеными на его улицах.
5Ведь Исраил с Иудеей не оставлены
их Богом, Вечным, Повелителем Сил,
хотя их земля51:5 Или: «а земля вавилонян». и полна греха
перед святым Богом Исраила.
6Бегите из Вавилона!
Спасайтесь бегством,
чтобы не погибнуть за его грехи!
Настало время возмездия Вечного;
Он воздаст Вавилону по заслугам.
7Вавилон был золотым кубком в руке Вечного;
он напоил всю землю.
Народы пили его вино,
и вот они безумствуют.
8Вавилон внезапно падёт и погибнет.
Рыдайте о нём!
Принесите бальзам для его ран,
может быть, он исцелится.
9– Мы лечили Вавилон,
но нет ему исцеления.
Оставим его, и пусть каждый идёт в свою землю,
так как его кара достигла небес,
поднялась до облаков.
10– Вечный оправдал нас!
Пойдём и поведаем на Сионе
о делах Вечного, нашего Бога.
11Точите стрелы,
готовьте щиты!
Вечный распалил царей Мидии,
потому что решил погубить Вавилон.
Это возмездие Вечного!
Это возмездие за Его храм!
12Поднимите боевое знамя против стен Вавилона!
Усильте охрану,
расставьте дозорных,
устройте засаду!
Что Вечный задумал, то Он и сделает,
что Он сказал о жителях Вавилона, то и исполнит.
13Ты живёшь у великих вод,
богат сокровищами,
но близок твой конец,
пришло твоё время.
14Клянётся Собой Вечный, Повелитель Сил:
«Непременно наполню тебя войсками, Вавилон,
как пожирающей саранчой,
и они поднимут против тебя победный клич».
15Он создал землю Своим могуществом,
утвердил мир Своей мудростью,
распростёр небеса Своим разумом.
16Когда Он возвышает голос, шумят небесные воды;
Он поднимает тучи с края земли.
Он посылает молнии среди ливня
и выпускает ветер из Своих кладовых.
17Все люди глупы и нет у них знания;
всякий плавильщик позорит себя своими идолами.
Его изваяния лживы,
и нет в них дыхания.
18Они ничтожны и смешны;
пробьёт их час, и они будут разрушены.
19Но Вечный, Удел Якуба, не таков, как они,
потому что Он – Творец всего,
и Исраил – народ Его наследия;
Вечный, Повелитель Сил, – вот Его имя.
20– Ты, Вавилон, – Моя булава,
оружие для сражений;
тобой Я сокрушу народы,
тобой Я погублю царства;
21тобой Я сокрушу и коня, и всадника,
тобой Я сокрушу и колесницу, и возничего;
22тобой Я сокрушу и мужчин, и женщин,
тобой Я сокрушу и стариков, и юных,
тобой Я сокрушу и юношей, и девушек;
23тобой Я сокрушу и пастуха, и стадо,
тобой Я сокрушу и пахаря, и волов,
тобой Я сокрушу и правителей, и наместников.
24– На ваших глазах Я воздам Вавилону и всем, кто живёт в землях вавилонян, за всё то зло, какое они причинили Иерусалиму51:24 Букв.: «Сиону»., – возвещает Вечный.
25– Я против тебя, гора погибели,
что губит всю землю, –
возвещает Вечный. –
Я простру на тебя Свою руку
и низвергну тебя со скал;
Я сделаю тебя обгорелой горой.
26Не возьмут из тебя ни камня на угол,
ни камня на фундамент;
ты будешь пребывать в вечном запустении, –
возвещает Вечный. –
27Поднимите боевое знамя над страной!
Трубите в рог среди народов!
Подготовьте народы к войне с Вавилоном;
созовите эти царства, чтобы восстать против него:
Арарат и Минни с Ашкеназом.
Поставьте военачальника против него;
пошлите конницу, как стаю саранчи.
28Приготовьте народы к войне с Вавилоном:
царей Мидии,
их наместников, их начальников
и все подвластные им края.
29Земля содрогается и трепещет;
сбываются замыслы Вечного о Вавилоне –
превратить вавилонский край в пустыню,
где никто не будет жить.
30Перестали сражаться вавилонские воины
и сидят в своих крепостях.
Они истощены,
стали трусливы, как женщины.
Дома Вавилона сожжены,
засовы его ворот сломаны.
31Гонец сменяет гонца,
и вестник идёт за вестником,
чтобы возвестить царю Вавилона,
что весь его город взят,
32что броды уже захвачены,
что укрепления горят
и воины в ужасе.
33Так говорит Вечный, Повелитель Сил, Бог Исраила:
– Дочь Вавилона подобна гумну,
когда люди обмолачивают на нём зерно;
скоро настанет время её жатвы.
34– Навуходоносор, царь Вавилона, пожирал нас,
привёл нас в замешательство,
сделал нас пустым кувшином.
Он глотал нас, как дракон;
набивал свой живот нашими сластями,
но потом извергнул нас.
35Пусть воздастся Вавилону за жестокость против нас51:35 Или: «против нас и наших детей»., –
скажут жители Сиона. –
Пусть воздастся за нашу кровь живущим в стране вавилонян, –
скажут жители Иерусалима.
36Поэтому так говорит Вечный:
– Я заступлюсь за вас
и отомщу за вас.
Я осушу вавилонские реки
и иссушу его источники.
37Вавилон станет грудой развалин,
логовом шакалов,
ужасом и посмешищем,
необитаемой землёй.
38Заревут его жители вместе, как львы,
зарычат, словно львята.
39Когда они разгорячатся,
Я устрою им пир и напою их,
чтобы они развеселились
и потом уснули вечным сном,
и не проснулись больше, –
возвещает Вечный. –
40Сведу их, как ягнят, на убой,
как баранов с козлами.
41О, как будет взят Вавилон51:41 Букв.: «Шешах». См. сноску на 25:26.,
захвачена слава всей земли!
Каким ужасом явится Вавилон
среди народов!
42Море поднимется над Вавилоном,
и ревущие волны покроют его.
43Его города станут пустынями,
иссохшей и безлюдной землёй,
землёй, где никто не живёт,
по которой никто не ходит.
44Я накажу Бела51:44 См. сноску на 50:2. в Вавилоне
и заставлю его извергнуть проглоченное.
Не будут больше стекаться к нему народы,
и падут вавилонские стены.
45Выходи, Мой народ, из Вавилона!
Спасайся бегством от Моего пылающего гнева!
46Не падай духом,
не бойся слухов,
что ходят в стране;
в этом году – один слух,
в следующем – другой;
слухи о зверствах в стране,
о ссорах правителей.
47Ведь непременно настанут дни,
когда Я накажу идолов Вавилона.
Вся его земля будет опозорена,
и падут там все поражёнными.
48А небо, земля и всё, что на ней,
будут кричать от радости,
потому что разорители Вавилона
явятся с севера, –
возвещает Вечный. –
49Падёт Вавилон, потому что убивал исраильтян
и другие народы по всей земле.
50Уцелевшие от меча,
уходите, не мешкайте!
Помните Вечного в дальнем краю
и думайте об Иерусалиме.
51– Мы устыдились,
когда услышали оскорбления,
и позор покрыл наши лица,
когда иноземцы вошли
в святыни дома Вечного.
52– Но наступают дни, – возвещает Вечный, –
когда Я накажу идолов Вавилона,
и по всей его земле застонут раненые.
53Даже если поднимется Вавилон до небес
и укрепит свои высокие крепости,
Я пошлю на него разорителей, –
возвещает Вечный.
54Звук вопля донесётся из Вавилона,
звук великого разрушения – из земли вавилонян.
55Погубит Вечный Вавилон
и заставит его великий шум умолкнуть.
Враги его заревут, как волны могучих вод,
разнесётся шум их голосов.
56Опустошитель придёт в Вавилон;
его воины будут захвачены,
их луки будут сломаны.
Ведь Вечный – это Бог воздаяния,
Он воздаёт сполна.
57– Я напою его вождей и мудрецов,
наместников, начальников и воинов,
и они уснут вечным сном и не проснутся больше, –
возвещает Царь, Чьё имя Вечный, Повелитель Сил.
58Так говорит Вечный, Повелитель Сил:
– Толстые стены Вавилона сровняют с землёй,
а высокие ворота сожгут дотла.
Народы изнуряют себя напрасно,
их труды – лишь пища для огня.
59Вот послание, которое пророк Иеремия вручил главному служащему Серае, сыну Нерии, сыну Махсеи, когда тот уходил в Вавилон с Цедекией, царём Иудеи, в четвёртом году его правления (в 593 г. до н. э.). 60Иеремия записал в свиток все бедствия, которым суждено было случиться с Вавилоном – всё, что было записано о Вавилоне.
61Он сказал Серае:
– Когда придёшь в Вавилон, прочитай все эти слова вслух 62и скажи: «Вечный, Ты сказал, что погубишь этот край, так что не останется в нём ни человека, ни животного, и земля эта будет лежать в вечном запустении». 63Дочитав свиток, привяжи к нему камень и брось в реку Евфрат. 64И скажи: «Так потонет и Вавилон, и он не поднимется больше из-за бедствий, которые Я нашлю на него. И все его жители погибнут».
Здесь кончаются слова Иеремии.
1Овако каже Господ:
„Ево, подижем на Вавилон и на становнике Лев-Камаја51,1 Криптографски, шифровани назив за Халдејце тј. Вавилонце.
ветар што разара.
2На Вавилон шаљем туђинце да их развеју,
да опустоше њихову земљу.
Напашће их са свих страна
на дан пропасти.
3Нека стрелац лук свој не запиње,
нека се не шепури у оклопу своме.
Не штедите његове младиће,
изручите клетом уништењу сву војску његову.
4Попадаће побијени у земљи халдејској
и прободени по његовим улицама.
5Израиљ и Јуда нису удовица заборављена
од њиховог Бога, Господа над војскама,
макар је њихова51,5 Вавилонска, халдејска земља, према ст. 4. земља пуна греха
пред Свецем Израиљевим.“
6Бежите из Вавилона!
Свако живу главу нек спасава
да не настрадате у његовој кривици.
Јер је време Господње освете.
Он узвраћа, он ће да му наплати.
7Чаша златна је Вавилон био у Господњој руци,
сву је земљу опијао.
Од њеног вина су се напили народи
и зато су се понели лудо народи ти.
8И одједном је пао Вавилон и разбио се.
Кукајте над њим!
Донесите мелем за његову бол,
можда и оздрави.
9Лечили смо ми Вавилон,
али није оздравио.
Оставите га! Свако својој земљи нека иде,
јер до неба је доспео његов суд,
до облака се уздигао.
10А Господ је за нас праведна дела учинио.
Дођите, објавимо на Сиону
дело Господа, нашег Бога!
11Стреле наоштрите!
Штитове подигните!
На Вавилон је Господ подигао дух мидијских царева
јер хоће да га разори,
јер је Господња освета,
одмазда за његов Дом.
12Подигните заставу против зидина Вавилона!
Ојачајте стражу,
поставите стражаре,
спремите заседе.
Оно што је Господ наумио, то је и урадио,
баш како је најавио становницима Вавилона.
13О, ти што живиш крај многих вода
и обилујеш богатством,
крај ти је дошао
и твој је добитак престао!
14Господ над војскама се собом заклео:
„Испунићу те људима као скакавцима
да на тебе победнички кличу.“
15Он је силом својом начинио земљу.
Мудрошћу својом он је основао васељену
и својом је разборитошћу разапео небеса.
16Глас он када пусти, воде хуче на небесима.
Он подиже облаке с краја земље,
киши муње даје
и изводи ветар из својих ризница.
17Баш је од свог знања глуп сваки човек.
Због идола се сваки златар стиди
јер су обмана његови ливени идоли.
Нема даха у њима.
18Они су испразни, творевине ругла.
Пропашће кад дође време за њихову казну.
19Не следе Јакову такви као ови.
Јер он је тај који је све начинио.
Племе је његово наследство,
а он се зове Господ над војскама.
20„Ти си ми маљ,
ратно оружје;
тобом разбијам народе
и царства тобом сатирем.
21Тобом разбијам и коња и његовог јахача;
тобом разбијам кола и њиховог возача.
22Тобом разбијам мушкарца и жену;
тобом разбијам старца и дете;
тобом разбијам младића и девојку.
23Тобом разбијам пастира и стадо његово;
тобом разбијам ратара и његову запрегу;
тобом разбијам господара и достојанственика.
24Наплатићу Вавилону и свим становницима Халдеје све њихове опачине које су починили на Сиону вама наочиглед – говори Господ.
25Ево ме на тебе, горо што сатиреш
– говори Господ –
која сатиреш сву земљу.
На тебе ћу руку своју да испружим,
да те сваљам са литице
и од тебе да направим гору сагорелу.
26Од тебе неће узимати ни угаони камен,
ни камен темељац,
јер ћеш бити пустош довека
– говори Господ.
27Подигните заставу у земљи!
Дувајте у трубе међу народима!
Спремите против њега народе,
окупите на њега царства Арарата,
Миније и Асхенаса.
Постројте на њега војсковођу,
доведите коње чекињасте као скакавци.
28Спремите на њега народе
и мидијске цареве,
њихове господаре, све њихове главаре
и сваку земљу њихове владавине.
29И земља ће се трести и увијати,
јер се на Вавилону испуњавају Господње намере,
да земљу вавилонску претвори
у пустош ненасељену.
30Престали су да се боре ратници Вавилона,
остали су у утврђењима
и пресахнула им је снага.
Постали су као жене!
Домове су им спалили,
а врата поломили.
31Стиже гласник за гласником,
трчи весник за весником,
јавља цару Вавилона:
град су његов сасвим освојили;
32газове су опколили,
ритове су ватром попалили
и све ратнике преплашили.“
33Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља:
„Ћерка вавилонска ће бити као гумно
коме је време да се омлати.
Још мало и за њу ће доћи време жетве.“
34„Мене је Навуходоносор, цар Вавилона,
и прождрао и помео.
Изложио ме је као посуду празну,
прождрао ме као морска неман.
Мојим је добрима напунио
трбушину своју, а мене је ојадио.
35Нека на Вавилон дође насиље учињено нада мном и мојом родбином
– рећи ће становница Сиона.
И моја крв на становнике Халдеје
– рећи ће Јерусалим.“
36Зато овако каже Господ:
„Бранићу те у парници твојој.
Осветићу те!
Пресушићу море његово
и извор му исушити.
37Вавилон ће постати гомила камења
и брлог шакала,
ругло и пустош
у којој нико не живи.
38Заједно ће рикати као млади лавови,
режаће као лавићи.
39А када се раздраже
даћу им њихове гозбе
и напићу их;
па нека славе
и спавају довека, нека се не буде
– говори Господ.
40Одвешћу их
као јагњад на клање
и као овнове и јарце.
41Како је поробљен Сисак51,41 Загонетно име цара Вавилона.
и ухваћена слава све земље!
Како је Вавилон постао
ругло међу народима!
42Море се дигло хуком таласа својих на Вавилон.
Прекрило га је!
43Његови су градови постали пустош,
земља осушена,
пустара без икога у њима.
Тамо неће бити потомака људи.
44Казнићу Вила у Вавилону,
из уста ћу да му отмем оно што је прогутао.
Неће му поново хрлити народи,
а и зидине ће вавилонске пасти.
45Изађите из средине његове, о, народе мој!
Свако нека спасава главу
од распламтелог гнева Господњег.
46Да вам не клоне срце,
не плашите се гласа што се чује по земљи.
Јер ће једне године стићи један глас,
па друге године други глас.
А у земљи ће бити насиље
и бориће се владар са владаром.
47Зато, ево, долазе дани
када ћу да казним идоле Вавилона;
сва ће његова земља бити посрамљена,
а сви његови побијени ће падати усред њега.
48Клицаће небеса и земља
и све у њима над Вавилоном,
јер са севера долазе затирачи
– говори Господ.“
49Вавилон ће пасти због побијених Израиљаца
као што су због Вавилона
падали побијени целе земље.
50Идите ви, који сте побегли од мача,
не остајте!
Сетите се Господа тамо далеко,
и Јерусалим у срцу носите.
51Осрамоћени смо,
јер смо чули за ругло.
Лица нам је покрила срамота,
јер су туђинци дошли
у Светилишта Господњег Дома.
52„Зато, ево, долазе дани – говори Господ –
казнићу његове идоле
и по свој земљи својој
роптаће на самрти.
53У небеса нека се Вавилон дигне,
нека се утврди у висини у свој сили својој,
али ја шаљем затираче на њега
– говори Господ.
54Чујте вапај из Вавилона!
Разарање велико из земље халдејске!
55Јер Господ сатире Вавилон,
вреву његову ућуткује.
И бучаће његови таласи као многе воде,
галамиће гласови њихови.
56Затирач долази на Вавилон.
Поробиће његове ратнике,
поломиће лукове њихове,
јер Господ је Бог који плаћа
и сигурно истом мером враћа.
57Опићу његове главаре и мудраце његове,
његове господаре, достојанственике његове и његове ратнике.
И заспаће довека и будити се неће –
говори Цар,
Господ над војскама му је име.“
58Овако каже Господ над војскама:
„Широке зидине Вавилона ће срушити,
а врата његова висока ће ватром спалити.
Народи су радили узалуд,
људи су за ватру ринтали.“
59Ово је налог који је пророк Јеремија издао Сораји, Ниријином сину и Масијином унуку, када је са Јудиним царем Седекијом отишао у Вавилон, четврте године његове владавине. А Сораја је био главни коморник. 60Наиме, Јеремија му је у једну књигу записао све зло које ће стићи Вавилон, баш све ове поруке које су записане о Вавилону. 61А онда је Јеремија рекао Сораји: „Чим дођеш у Вавилон пази да наглас прочиташ све ове речи. 62Реци: ’О, Господе! Ти си објавио да ћеш разорити ово место, да у њему не остане потомака људи ни стоке, већ да буде пустош довека.’ 63И када завршиш са читањем, вежи ову књигу за камен и баци је посред Еуфрата. 64А онда реци: ’Овако ће Вавилон да потоне и неће се дићи, због зла које доносим на њега! Малаксаће!’“
Овде се завршавају Јеремијине поруке.
