1Так говорит Вечный:
– Иди ко дворцу царя Иудеи и возвести там: 2Слушай слово Вечного, царь Иудеи, сидящий на престоле Давуда, ты, твои приближённые и твой народ, который проходит через эти ворота. 3Так говорит Вечный: «Делайте то, что справедливо и праведно. Помогайте обездоленному спастись от рук притеснителя. Не обижайте и не притесняйте чужеземцев, сирот и вдов и не проливайте в этом краю невинной крови. 4Если вы будете точно исполнять эти повеления, то через ворота этого дворца на колесницах и на конях будут въезжать цари, которые сидят на престоле Давуда, – они сами, их приближённые и их народ. 5Но если вы не будете исполнять эти повеления, – возвещает Вечный, – то клянусь Собой, этот дворец превратится в руины».
6Ведь так говорит Вечный о дворце царя Иудеи:
– Ты для Меня прекрасен, как Галаад,
как вершина Ливана22:6 Галаад и Ливан – эти земли славились своим плодородием и обилием лесов.,
но клянусь, Я превращу тебя в пустыню,
в необитаемый город.
7Я пошлю к тебе разорителей,
каждого – с оружием,
и они порубят твои лучшие кедры
и бросят в огонь.
8– Люди разных народов будут проходить мимо этого города и спрашивать друг друга: «За что Вечный поступил так с этим великим городом?» 9И будут им отвечать: «За то, что они нарушили соглашение с Вечным, их Богом, и стали поклоняться чужим богам и служить им».
10Не плачьте об умершем и не скорбите о нём;
плачьте лучше о том, кто уходит в плен,
потому что он не вернётся
и не увидит родной земли.
11Ведь так говорит Вечный об Иоахазе22:11 Букв.: «Шаллум» – другое имя царя Иоахаза (см. 4 Цар. 23:30)., сыне Иосии, который стал царём Иудеи после своего отца, но был уведён в плен в Египет:
– Он больше не вернётся. 12Он умрёт там, куда его увели в плен, и не увидит больше этой земли.
13– Горе тому, кто строит свой дворец несправедливостью,
его верхние комнаты – беззаконием,
заставляя соплеменников трудиться даром,
не оплачивая их труд,
14кто говорит: «Я построю себе дом просторный,
с большими верхними комнатами» –
и прорубает в нём окна,
и кедром его обшивает,
и красной краской покрывает.
15Оттого ли ты царь,
что более других строишь из кедра?
Вспомни своего отца:
он и ел, и пил,
но делал то, что правильно и справедливо,
и поэтому жил в благополучии.
16Он разбирал дела бедных и нищих
и поэтому жил в благополучии.
Не это ли значит знать Меня? –
возвещает Вечный. –
17Но твои глаза и твоё сердце
желают лишь наживы,
желают проливать невинную кровь,
угнетать и вымогать.
18Поэтому так говорит Вечный об Иоакиме, сыне Иосии, царе Иудеи:
– Его не будут оплакивать:
«Увы, мой брат!» или «Увы, моя сестра!»
Его не будут оплакивать:
«Увы, мой господин! Увы, его величество!»
19Его похоронят так, как избавляются от дохлого осла:
вытащат и выкинут за ворота Иерусалима.
20Иерусалим, поднимись на Ливан и закричи,
пусть твой голос звучит с Башана,
закричи с Аварима22:20 Ливан, Башан и Аварим – гористые области на севере, северо-востоке и юго-востоке Иудеи. Иерусалим изображён молящим о помощи своих бывших союзников, которые, уже будучи не в силах противостоять Вавилону, оставляют Иерусалим в скорбном одиночестве. –
все твои союзники уничтожены.
21Я предупреждал тебя, когда ты благоденствовал,
но ты сказал: «Я не стану слушать!»
Так ты поступал с самой юности;
ты Меня не слушал.
22Вихрь унесёт твоих пастухов,
в плен уведут твоих союзников,
и будешь ты постыжен и опозорен
из-за всех своих злодеяний.
23Ты, живущий во Дворце Ливана22:23 Дворец Ливана – царский дворец в Иерусалиме (см. 3 Цар. 7:2-5).,
угнездившийся в кедрах,
о, как ты застонешь, когда пронзит тебя боль,
боль, как у женщины при родах!
24– Верно, как и то, что Я живу, – возвещает Вечный, – даже если бы ты, Иехония, сын Иоакима, царь Иудеи, был перстнем с печатью22:24 Печать была знаком власти, а также удостоверяла личность её владельца и его право на собственность. на Моей правой руке, Я сорвал бы тебя и оттуда. 25Я отдам тебя в руки тех, кто жаждет твоей смерти, – Навуходоносору, царю Вавилона, и вавилонянам. 26Я изгоню тебя и женщину, родившую тебя, в чужую страну, в которой вы не родились, но вы умрёте там. 27А в страну, в которую вы желаете вернуться, вы не вернётесь.
28Разве этот человек, Иехония,
презренный разбитый горшок,
ненужный сосуд?
Почему он и его дети изгнаны,
заброшены в землю, которой они не знают?
29О, земля, земля, земля,
слушай слово Вечного!
30Так говорит Вечный:
– Запишите этого человека бездетным,
человеком, которому не будет в жизни благополучия;
у всех его потомков не будет благополучия:
ни один не сядет на престол Давуда
и не будет править Иудеей.
Суд над злим царевима Јуде
1Господ је овако рекао: „Сиђи до царевог двора у Јуди и тамо им објави ову реч. 2Реци: ’Чуј Господњу реч, царе Јудин, што седиш на Давидовом престолу – ти, твоје слуге и твој народ што улази на ова врата! 3Овако каже Господ: поступајте право и праведно. Од тлачитеља избављајте покраденог. Дошљака, сироче и удовицу не злостављајте и не тлачите. Не проливајте крв невиних на овом месту! 4Јер ако ово будете предано радили, тада ће на врата двора овог улазити цареви који седе на престолу Давидовом, на бојним колима и на коњима – они, њихове слуге и њихов народ. 5А не будете ли послушали ове речи, собом се заклињем – говори Господ – овај ће двор постати пустош!’“
6Јер овако каже Господ за двор Јудиног цара:
„Мени си ти као Галад и врх Ливана,
али ћу те стварно претворити у пустињу,
у градове расељене.
7Затирача спремам на тебе,
све до једног наоружаног!
Најбоље ће твоје кедрове посећи
и у ватру бацити.
8Многи ће народи пролазити поред овог града, па ће се међусобно питати: ’Зашто је Господ поступио овако са великим градом овим?’ 9И одговориће: ’Зато што су напустили савез Господа, Бога свога, па су се клањали другим боговима и служили су им.’“
10Не оплакујте мртвог и не жалите за њим!
Него горко јецајте за оним што одлази,
да се више не врати
и не види свој родни крај.
11Овако каже Господ о Салуму22,11 Друго име цара Јоахаза., сину Јудиног цара Јосије, постављеном на место свог оца Јосије и који је отишао из овог места: „Он се никада више неће вратити. 12Тамо где су га одвели, у изгнанство, тамо ће и да умре. Ову земљу он никада више неће видети.
13Тешко ономе што кућу неправедно кући,
и одаје горње, али не по правди;
коме сународник ради без накнаде
и који не даје трудбенику плату.
14Јер тај каже: ’Сазидаћу себи кућу повелику
и простране горње собе.’
Отвориће за себе прозоре,
па кедром облаже и црвеним боји.
15Зар ти владаш
да би се кедровином разметао?
Зар твој отац није и јео и пио,
зар није праведно и правично радио,
па му је било добро?
16Бранио је сиромаха и убогог.
И онда је било добро.
Не значи ли то познавати мене?
– говори Господ.
17Али твоје очи и твоје срце
не теже ничем сем непоштеном добитку
и проливању крви невинога,
да би тлачио и изнуђивао.“
18Овако каже Господ о Јоакиму, сину Јудиног цара Јосије:
„Неће за њим зажалити:
’Јао, брате мој! Јао, сестро!’
Неће за њим зажалити:
’Јао, господару! Јао његово величанство!’
19Сахраниће га као што магарца сахрањују.
Одвући ће га и бацити
подаље од врата Јерусалима.
20Попни се на Ливан и вичи!
На Васану гласом зајечи
и завичи са Аварима,
јер су сатрвени сви твоји љубавници.
21А ја сам ти говорио у твом благостању,
а ти си рекао: ’Нећу да слушам!’
И то ти је био пут још од младости твоје –
да не слушаш мој глас.
22Свим твојим пастирима ветар пастир ће да буде,
а и твоји љубавници ће отићи у изгнанство.
А онда ћеш се баш застидети и понижен ћеш бити
због свих својих зала.
23Ти што седиш на ’Ливану’,
угнежден у кедровину:
како ћеш стењати кад те спопадну трудови
и бол као породиљу!
24Живота ми мога – говори Господ – све да Хонија22,24 Јехонија., син Јудиног цара Јоакима, буде и печатни прстен на десној руци мојој, и оданде ћу те стргнути. 25Предаћу те у руке онима који ти о глави раде, у руке оних од којих стрепиш, у руке вавилонског цара Навуходоносора и у руке Халдејаца. 26Избацићу и тебе и мајку твоју која те родила у другу земљу, тамо где се нисте родили. И тамо ћете умрети. 27А у земљу у коју им душа жуди да се врати, вратити се неће.“
28Је ли крчаг презрен и полупан овај човек Хонија?
Или је посуда коју нико неће?
Зашто су одбачени и он и његово потомство,
истерани у земљу која им је туђа?
29О, земљо! О, земљо!
О, земљо, чуј реч Господњу!
30Овако каже Господ:
„Запиши: овај човек је као без порода
и неће напредовати за живота свога.
Неће напредовати нико од његових потомака,
нико неће седети на престолу Давидовом
да би поново владао Јудом.
