Забур 31 – CARSA & NSP

Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Забур 31:1-11

Песнь 31

НаставлениеПеснь 31 Букв.: «маскил». Точное значение этого термина сегодня неизвестно. Возможно, он означает искусно сложенную песнь или убедительный довод, призывающий народ славить Аллаха. Также в песнях 41, 43, 44, 51–54, 73, 77, 87, 88 и 141. Давуда.

1Благословен тот,

чьи беззакония прощены

и чьи грехи покрыты!

2Благословен тот,

кому Вечный не вменит греха,

в чьём духе нет коварства!

3Пока я хранил молчание,

тело моё изнемогло

от стонов моих ежедневных.

4День и ночь напролёт

тяготела надо мною Твоя рука;

сила моя иссякла,

как от летнего зноя. Пауза

5Тогда я открыл Тебе свой грех

и не скрыл своего беззакония.

Я сказал: «Признаюсь перед Вечным в своих преступлениях»,

и Ты простил мой грех. Пауза

6Так пусть помолится тот, кто верен Тебе,

пока ещё может Тебя найти,

и когда разольются могучие воды,

они не достигнут его.

7Ты мне убежище;

Ты спасёшь меня от беды

и окружишь криками радости об избавлении. Пауза

8Вечный говорит:

«Я наставлю тебя и покажу тебе путь,

по которому тебе идти.

Я буду вести тебя

и не выпущу тебя из виду.

9Не будь как глупый мул или конь,

чей норов нужно обуздывать уздечкой и удилами,

чтобы они покорились».

10Много горя у нечестивых,

но надеющихся на Вечного

окружает Его любовь.

11Веселитесь о Вечном и ликуйте, праведные!

Пойте, все правые сердцем!

New Serbian Translation

Псалми 31:1-24

Псалам 31

За хоровођу. Псалам Давидов.

1У теби је уточиште моје, Господе;

о, да се никад не постидим;

избави ме по својој праведности.

2Пригни ухо своје к мени,

брзо ме избави,

буди ми стена, уточиште,

јака тврђава за моје спасење.

3Ти си моја стена и тврђава,

ради свог имена води ме, усмеравај.

4Извуци ме из мреже коју ми поставише,

јер ти си моја тврђава.

5У твоје руке предајем свој дух,

откупи ме, Господе, верни Боже.

6Мрзим служитеље безвредних идола;

поуздајем се једино у Господа.

7Клицаћу и радоваћу се по твојој милости,

јер ти си видео моју муку;

ти си знао тескобу моје душе.

8Ниси ме дао у руке душманину,

него си ми ноге поставио на пространо место.

9Смилуј ми се, Господе, јер сам у невољи,

моје око од жалости копни,

вене моја душа и нутрина.

10Живот ми се троши у жалости,

у јецању одмичу године,

снага ме издаје због моје неправде,

и кости се моје распадају.

11Поруга постадох због свих својих душмана:

суседима терет, а знанцима страшило;

беже од мене кад ме виде на улици.

12Падох у заборав, као да сам умро,

постао сам као разбијени суд.

13Јер ја чујем клевете многих,

ужас ме је опколио одасвуд.

А они се удружују против мене,

кују заверу да ми живот узму.

14Али ја се у тебе уздам, Господе,

и кажем: „Ти си Бог мој.“

15Време је моје у руци твојој;

избави ме из руку душмана,

и од оних који ме прогоне.

16Нека лице твоје обасја слугу твога,

милошћу ме својом избави.

17Не дај да се постидим, Господе,

јер теби завапих;

нека се опаки постиде,

у Свету мртвих нек умукну.

18Нека умукну уста лажљива,

која против праведника говоре

обесно, охоло и презриво.

19Како је обилна доброта твоја,

коју чуваш за оне који те се боје;

исказујеш је пред потомцима људи,

онима што у теби уточиште нађу.

20Ти их скриваш у заклону свог лица,

од завера које људи кују,

заклањаш их под своју сеницу,

од језика који оптужују.

21Благословен био Господ,

јер ми исказа дивну милост своју,

кад сам био у граду под опсадом.

22Тада рекох узнемирен:

„Одбачен сам од твог погледа.“

Али ти си чуо глас мога преклињања,

када сам завапио к теби.

23Волите Господа, сви верни његови,

Господ чува оне који верују,

а охолима плаћа пуном мером.

24Будите јаки и храбра срца,

сви ви што се надате Господу!