Песнь 139
1Дирижёру хора. Песнь Давуда.
2Избавь меня, Вечный, от злых людей,
сохрани меня от жестоких.
3Они замышляют зло в сердце,
постоянно готовы к войне.
4Изощряют свой язык, как змея;
у них на губах яд гадюки. Пауза
5Сохрани меня, Вечный, от рук нечестивых,
огради от жестоких,
желающих поколебать мои стопы.
6Высокомерные спрятали силки для меня и петли,
разложили сеть по дороге,
расставили для меня западню. Пауза
7Я сказал Вечному: «Ты – мой Бог;
услышь голос моих молений, Вечный!
8Владыка Вечный, сила моего спасения,
Ты прикрыл мою голову в день сражения.
9Вечный, не исполняй желания нечестивых,
не дай успеха их замыслу,
чтобы они не возгордились». Пауза
10Пусть падёт на голову окруживших меня несчастье,
которое вызвали их собственные уста.
11Пусть падут на них горящие угли;
пусть будут они повержены в огонь,
в глубокую пропасть, откуда не подняться им.
12Пусть не утвердится на земле злоязычный человек;
пусть зло преследует жестоких на погибель им.
13Я знаю, что Вечный даст правосудие бедным
и заступится за нищих.
14Поистине, праведные будут славить Твоё имя;
честные будут жить в Твоём присутствии.
Псалам 139
Хоровођи. Давидов Псалам.
1О, Господе, ти ме проничеш
и теби сам познат!
2Знаш ме и кад седим и кад стојим,
познајеш ми мисли издалека.
3Посматраш ме док ходам, док лежим,
и свестан си свих мојих путева.
4Елем, још ми речи на језику нема,
а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!
5Обухваташ ме и спреда и страга,
руку своју на мене полажеш.
6Чудесно ми је то сазнање, узвишено,
немоћан сам да га схватим!
7Од твог Духа где да одем?
Од твог лица куда да побегнем?
8Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;
спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!
9Винем ли се зориним крилима
и преселим на крај мора;
10и тамо ме рука твоја води,
придржава ме десница твоја.
11Све и да кажем –
„Тама ће ме свакако прекрити,
светло око мене ко ноћ ће постати“ –
12од тебе ме ни тама не скрива
и ноћ попут дана сија,
јер и тама ти је као светло!
13Да, ти си ми нутрину створио,
саткао ме у утроби мајке моје!
14Хвалићу те што сам такав саздан,
запањујуће диван,
што су ти дела чудесна;
а душа је моја тога добро свесна.
15Моје кости теби нису сакривене биле,
док сам био стваран на тајноме месту;
док сам био обликован у дубини земље.
16Очи су ме твоје ко заметак гледале;
у твојој су књизи записани дани моји одређени,
а да још ни један од њих постојао није!
17И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!
Како их је много кад се зброје!
18Да их бројим,
више их је него песка;
а када се пробудим,
још увек сам са тобом.
19О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш!
Одлазите од мене, крвници!
20Они против тебе сплеткаре,
лажи о теби шире твоји противници.
21О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе?
Богобораца се гнушам!
22Мржњом крајњом ја их мрзим!
Душмани су они моји!
23Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,
окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!
24Види да ли идем путем застрањења
и води ме путем из давнина.
