Песнь 104
(1 Лет. 16:8-22)
1Славьте Вечного, призывайте Его имя,
возвещайте народам о Его делах.
2Воспойте Ему, пойте Ему хвалу,
рассказывайте о всех Его чудесах.
3Хвалитесь Его святым именем;
пусть веселятся сердца ищущих Вечного.
4Ищите Вечного и силу Его,
всегда ищите Его лица.
5Помните чудеса, которые Он сотворил,
знамения Его и суды, что Он произнёс,
6о потомки Ибрахима, раба Его,
о сыны Якуба, избранные Его!
7Он – Вечный, наш Бог,
суды Его по всей земле.
8Он помнит вечно Своё соглашение –
слово, данное Им для тысяч поколений, –
9соглашение, заключённое Им с Ибрахимом,
помнит клятву, данную Исхаку.
10Он поставил его Якубу законом,
Исраилу – вечным соглашением,
11сказав: «Я отдам тебе Ханаанскую землю
в удел твоего наследия»104:9-11 См. Нач. 15:18-21; 26:3-4; 28:13-14..
12Когда они были малочисленны и незначительны
и были чужеземцами на этой земле,
13то скитались от народа к народу
и из царства в царство.
14Он никому не давал их притеснять
и укорял за них даже царей,
15говоря: «Не трогайте помазанников Моих
и пророкам Моим не делайте зла»104:12-15 См. Нач. 12:10-20; 20..
16Он послал голод на землю,
уничтожил все запасы пищи.
17Он послал перед ними человека:
в рабство был продан Юсуф.
18Стеснили оковами его ноги,
надели на шею железное ярмо,
19пока не исполнилось его предсказание,
пока слово Вечного не доказало его правоту.
20Царь приказал, и развязали его,
владыка народов освободил его.
21Он сделал его господином над своим домом
и правителем над всем своим владением,
22чтобы он наставлял104:22 Или: «удерживал в известных пределах». его приближённых
и старейшин его учил мудрости104:16-22 См. Нач. 37; 39–41..
23Тогда пришёл Исраил в Египет,
и жил Якуб в земле Хама104:23 То есть в Египте. Египтяне были потомками Хама (см. Нач. 10:6-10). как чужеземец.
24И умножил Аллах Свой народ
и сделал его сильнее его врагов.
25Возбудил в сердцах их ненависть к Его народу
и хитрость против Его рабов104:23-25 См. Исх. 1:1-14..
26Он послал Мусу, Своего раба,
и Харуна, которого избрал.
27Они показали среди них Его чудеса
и Его знамения – в земле Хама.
28Он послал тьму, и стало темно,
и они не воспротивились Его слову.
29Он обратил воды Египта в кровь
и погубил в них рыбу.
30Земля их закишела множеством жаб,
которые вошли даже в покои царей.
31Он произнёс слово, и налетели тучи мух,
и комары заполонили все их земли.
32Он послал на них град вместо дождя
и пылающий огонь – на их землю.
33Побил их виноград и инжир,
поломал деревья в их земле.
34Сказал, и пришла саранча,
целые тучи без числа,
35и съели всю траву в их земле
и плоды на их полях.
36Затем Он поразил всех первенцев в их земле –
первые плоды их мужской силы104:26-36 См. Исх. 3; 4; 7–12..
37Он вывел Исраил с серебром и золотом,
и не было ни одного среди родов, кто бы споткнулся.
38Египет обрадовался их уходу,
потому что устрашился их104:37-38 См. Исх. 12:35-36..
39Аллах простёр облако, чтобы укрыть их,
и огонь, чтобы светить ночью104:39 См. Исх. 13:21-22..
40Народ попросил, и Он послал перепелов,
и насытил людей хлебом с небес104:40 См. Исх. 16..
41Рассёк скалу, и полились воды,
рекой потекли в пустыне104:41 См. Исх. 17:1-7..
42Ведь Он вспомнил Своё святое обещание
Ибрахиму, рабу Своему104:42 См. Нач. 12:1-3; 15; 17..
43Он вывел Свой народ в радости,
избранных Своих в веселии.
44Дал им земли народов,
и они унаследовали то, над чем трудились другие,
45Он сделал это, чтобы они соблюдали Его установления
и хранили Его законы.
Славьте Вечного!
Псалам 104
1Благосиљај, душо моја, Господа!
О, Господе, о, мој Боже, ти си од свих већи;
оденут си и сјајем и славом!
2Светлошћу је као плаштом заогрнут,
као шатор простиреш небеса.
3Греде горњих одаја својих у воде полаже,
облаке у кочије своје преже,
на крилима ветра језди.
4Он своје анђеле чини ветровима,
и своје слуге огњеним пламеновима.
5Он је земљу поставио на њене темеље,
у веке векова неће се помаћи.
6Дубинама си је покрио као покривачем,
а воде су јој биле над горама.
7Повлаче се од прекора твога,
одтекле су од тутњаве грома твога –
8када су се горе дигле и долине слегле –
тамо где си им и одредио место;
9не прелазе међу што си им ставио,
вратити се неће да земљу прекрију.
10Ти изворе шаљеш долинама
да потеку међу планинама.
11Они поје сваку пољску зверку
и жеђ гасе дивљим магарцима.
12Небеске се птице крај њих гнезде
и певају у растињу.
13Из горњих одаја својих натапаш горе
и земља је пуна плода дела твојих.
14Ти чиниш да за стоку трава расте,
биље што га човек обрађује,
да би земља уродила хлебом;
15и вино што човеку разгаљује срце,
уље што лице озари
и хлеб што храни човеку срце.
16Господња су стабла наливена,
кедрови што их је усадио на Ливану;
17на њима се птице гнезде,
у чемпресима рода им се скући.
18На високим горама живе дивокозе,
а камењари даманима уточиште дају.
19Он је месец начинио да се мери време,
а и сунце зна када да зађе.
20Ти спушташ таму и ноћ бива,
па измиле све шумске живуљке.
21Лавови за пленом ричу
тражећи од Бога за себе храну.
22Кад сунце заруди
они се окупе у јазбини својој и лежу.
23А човек иде за послом својим
и ради до вечери.
24О, Господе, како је много дела твојих!
Свако си од њих учинио мудро
и твојих је створења пуна земља!
25Ено мора, великог и широких обала,
врве од безбројних створења,
животиња малих и великих;
26По њему бродови броде
и Левијатан104,26 Не зна се тачно значење ове речи. Преводи се као кит, крокодил, или морска неман. кога си начинио у њему игра.
27Сви они чекају тебе
да им на време даш оно што једу.
28Ти им дајеш
и они то сакупе;
ти отвараш руку своју
и они су сити добра.
29Кад сакријеш лице своје
они се препадну;
кад им узмеш дах, они скапавају
и поново иду у прашину.
30Кад им пошаљеш свој дах они настају;
ти обнављаш лице земље.
31Нек довека буде слава Господња!
Нек делима својим радује се Господ!
32Он у земљу гледа и она се тресе;
он дотиче горе и оне се диме.
33Кроз свој живот певаћу Господу,
док ме има Бога мога прослављаћу!
34Угодне му биле мисли моје,
а ја ћу да се радујем у Господу.
35Нек грешници нестану са земље
и злобника нека више нема!
Благосиљај, душо моја, Господа!
Славите Господа!
