Есфирь 9 – CARSA & NSP

Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Есфирь 9:1-32

Торжество иудеев

1В тринадцатый день двенадцатого месяца, месяца адара (7 марта 473 г. до н. э.), должен был исполниться данный царём указ. В этот день враги иудеев надеялись взять над ними верх, но вышло наоборот, и иудеи сами восторжествовали над своими ненавистниками. 2Иудеи собрались в своих городах во всех провинциях царя Ксеркса, чтобы напасть на тех, кто желал им зла. Никто не мог им противостоять, потому что люди всех других народов боялись их. 3А все князья провинций, сатрапы, наместники и царские управители помогали иудеям, потому что их объял страх перед Мардохеем. 4Мардохей возвысился при дворе: слава о нём шла по всем провинциям – ведь он становился всё могущественнее и могущественнее.

5Иудеи разили своих врагов мечом, убивая и истребляя их, и делали со своими ненавистниками всё, что хотели. 6В крепости Сузы иудеи убили и истребили пятьсот человек. 7Они убили и Паршандату, Далфона, Аспату, 8Порату, Адалию, Аридату, 9Пармашту, Арисая, Аридая и Ваизату – 10десятерых сыновей Амана, сына Аммедаты, врага иудеев. Но имущества убитых они не стали брать себе.

11О числе убитых в крепости Сузы в тот же день доложили царю.

12Царь сказал царице Есфири:

– В крепости Сузы иудеи убили и истребили пятьсот человек и десятерых сыновей Амана. Что же они сделали в остальных царских провинциях? Итак, проси чего хочешь и будет тебе дано. Какова бы ни была твоя просьба, она будет исполнена.

13– Если царю угодно, – ответила Есфирь, – разреши иудеям в Сузах исполнять сегодняшний указ и завтра, а тела Амановых сыновей пусть повесят на виселице.

14И царь повелел, чтобы это было исполнено. В Сузах был дан указ, и тела десятерых сыновей Амана повесили. 15Сузские иудеи собрались вместе в четырнадцатый день месяца адара (8 марта 473 г. до н. э.) и предали в Сузах смерти триста человек, но имущества убитых они не стали брать себе.

16Тем временем остальные иудеи, которые находились в царских провинциях, тоже собрались, чтобы защищаться и избавиться от своих врагов. Они убили из них семьдесят пять тысяч, но имущества убитых они не стали брать себе. 17Это случилось в тринадцатый день месяца адара (7 марта), а на следующий день они отдыхали и сделали его днём пиршеств и радости.

18Но иудеи в Сузах собирались в тринадцатый и четырнадцатый день, а в пятнадцатый отдыхали и сделали его днём пиршеств и радости.

19Вот почему иудеи поселений – те, что живут в неукреплённых городах, – соблюдают четырнадцатый день месяца адара, как день радости и пиршеств, как праздник, когда они посылают друг другу съестные дары.

Установление праздника Пурим

20Мардохей записал эти события и послал письма ко всем иудеям во всех провинциях царя Ксеркса, и ближних, и дальних, 21чтобы они ежегодно праздновали четырнадцатый и пятнадцатый дни месяца адара9:21 Эти дни иудейского лунного календаря обычно выпадают на март., 22как время, когда иудеи избавились от своих врагов, и как месяц, когда их скорбь обратилась в радость, а их плач – в праздник. Он написал им, чтобы они соблюдали эти дни как дни пиршеств и радости и посылали друг другу съестные дары и подарки бедным.

23Так у иудеев появился этот обычай – делать то, что написал Мардохей. 24Ведь агагитянин Аман, сын Аммедаты, враг всех иудеев, замышлял погубить их и бросал пур (то есть жребий) об их искоренении и погибели. 25Но когда Есфирь предстала перед царём, тот отдал письменные повеления, чтобы злой замысел, который Аман задумал против иудеев, обратился против него самого и чтобы его и его сыновей повесили на виселице. 26(Так эти дни были названы Пурим, от слова «пур».) Из-за этого письма и из-за того, что они сами видели и что с ними произошло, 27иудеи установили такой обычай для себя, для своих потомков и для всех, кто бы к ним ни присоединился, чтобы непременно соблюдать эти два дня каждый год, как было записано, и в установленное время. 28Эти дни следует помнить и соблюдать в каждом поколении, в каждой семье, в каждой провинции и в каждом городе. Эти дни Пурима не должны отменяться у иудеев, и память о них не должна исчезнуть у их потомков.

29Царица Есфирь, дочь Авихаила, вместе с иудеем Мардохеем, со всей властью написали подтверждение этому второму письму о Пуриме. 30А иудеям в ста двадцати семи провинциях царства Ксеркса были разосланы письма с пожеланием мира и безопасности, 31чтобы учредить эти дни Пурима в должное время, как предписали иудеям Мардохей и царица Есфирь и как сами они постановили для себя и своих потомков относительно времён поста и сетования. 32Повеление Есфири подтвердило эти установления о Пуриме, и это было записано в свиток.

New Serbian Translation

Књига о Јестири 9:1-32

Тријумф Јевреја

1Дванаестог месеца – а то је месец адар9,1 Фебруар/март. – тринаестог дана када је дошло време да се изврши царева реч и његов проглас, непријатељи Јевреја су се понадали да ће завладати над њима. Али све се преокренуло када су Јевреји завладали над својим мрзитељима. 2Јевреји су се окупили у њиховим градовима по свим областима цара Артаксеркса како би побили све који су им желели зло. И нико није могао да им се одупре, јер је страх спопао све народе. 3Сви обласни главари, заповедници, управитељи и цареви службеници су помагали Јеврејима, јер их је спопао страх од Мардохеја. 4Наиме, Мардохеј је био велик на царевом двору и његова слава се проносила кроз све области. Стварно је тај човек, Мардохеј, постајао све већи.

5Тако су Јевреји ударили на све своје непријатеље и сасекли их мачем. Чинили су са својим мрзитељима како су хтели кроз покољ и затирање. 6Јевреји су у престоници Сусан поклали и затрли пет стотина људи; 7и Фарсандата, Далфона и Аспата; 8Пората, Адалију и Аридата; 9Фармаста, Арисаја, Аридаја и Вајезата, 10десеторицу синова Амана, Амадетовог сина и злотвора Јевреја. Убили су их, али нису покупили плен.

11Тог дана су јавили цару број покланих у престоници Сусан. 12На то је цар рекао царици Јестири: „У престоници Сусан Јевреји су поклали и затрли пет стотина људи и десеторицу Аманових синова. Шта ли су тек урадили у остатку царевих области?! Која је твоја молба? Биће ти дано. Шта је то што још желиш? Нека буде.“

13Јестира је одговорила цару: „Ако је цару по вољи, нека се допусти још сутра Јеврејима, који су у Сусану, да чине према данашњем прогласу, и да се на вешала обесе десеторица Аманових синова.“

14Цар је заповедио да ово буде извршено. Издат је проглас у Сусану па су обесили тела десеторице побијених Аманових синова. 15Јевреји, који су били у Сусану, окупили су се четрнаестог дана месеца адара, па су у Сусану побили три стотине људи, али нису покупили плен.

16Остали Јевреји, они по царевим областима, су се окупили, па су устали да бране своје животе. И тако су се решили својих непријатеља поклавши седамдесет пет хиљада својих мрзитеља, али нису покупили плен. 17То се догодило тринаестог дана месеца адара, а четрнаестог дана су одахнули и учинили га даном гозбе и радости.

18Јевреји из Сусана су се окупили тринаестог и четрнаестог, па су одахнули петнаестог дана и учинили га даном гозбе и радости.

19Зато Јевреји са села, они који пребивају у неограђеним градовима, славе четрнаести адар у весељу, гозби, празновању и слању дарова свакоме из суседства.

Озваничење Пурима

20Мардохеј је записао све ове догађаје и разаслао писма свим Јеврејима по областима цара Артаксеркса – и онима који су близу и онима који су далеко – 21како би их обавезао да сваке године славе четрнаестог дана и петнаестог дана месеца адара. 22Наиме, тих дана су Јевреји одахнули од својих непријатеља. Тог месеца се њихова туга преокренула у радост и жалост у срећан дан. Нека за њих то буду дани гозбе и радости када ће слати дарове свакоме из суседства и сиромасима.

23Јевреји су прихватили да празнују тако како су и отпочели, а и то што им је написао Мардохеј. 24Јер Аман, син Амадета Агагеја и злотвор свих Јевреја је наумио да затре све Јевреје. Бацао је пур, то јест жреб да их смете и затре. 25Али када је то дошло пред цара, он је заповедио прогласом да се опозову његови зли науми које је осмислио против Јевреја, и то на његову штету, па су њега и његове синове обесили на вешала. 26Зато су оне дане назвали Пурим, од имена „пур“. Због свих речи овог писма, због онога што су видели у овоме и онога што им се догодило, 27Јевреји су установили и обавезали себе, своје потомке и све који су им били припојени, да неће пропустити да празнују ова два дана, према прогласу који им је дан, сваке године у време које им је одређено; 28да ће се тих дана сећати и празновати их у сваком нараштају, у сваком роду, у свакој области и у сваком граду; да се дани овог Пурима неће пропустити међу Јеврејима и да сећање на њих неће нестати у њиховом потомству.

29Са свим овлашћењем царица Јестира, ћерка Авихејева, је са Мардохејем Јеврејином написала да би потврдили ово друго писмо о Пуриму. 30Он је послао писма са речима мира и истине свим Јеврејима у стотину двадесет седам царских Артаксерксових области, 31да установи дане Пурима у прописано време као што их је установио Јеврејин Мардохеј са царицом Јестиром, онако како су се обавезали и они и њихово потомство прописима о постовима и њиховим нарицањима. 32Тако је Јестирина заповест потврдила ове прописе за Пурим и то је било записано у књигу.