Плач о фараоне
1В двенадцатом году, в первый день двенадцатого месяца (3 марта 585 г. до н. э.), было ко мне слово Вечного:
2– Смертный, подними плач о фараоне, царе Египта, и скажи ему:
«Ты мнишь себя львом меж народами,
а похож на морское чудовище;
ты мечешься в реках,
лапами мутишь воду
и реки поганишь».
3Так говорит Владыка Вечный:
– Среди множества народов
Я закину на тебя сеть,
и они тебя неводом вытащат.
4Я брошу тебя на землю,
повергну в открытом поле.
Птицы рассядутся на тебе,
наестся тобой зверьё.
5Я раскидаю твою плоть по горам,
наполню долины твоими останками.
6Землю до самых гор
орошу Я потоками твоей крови,
и наполнятся плотью твоей ущелья.
7Тебя угасив, Я небеса закрою
и погашу в них звёзды;
Я закрою облаком солнце,
и не будет светить луна.
8Все светила, сияющие на небе,
Я помрачу над тобой
и мраком землю твою покрою, –
возвещает Владыка Вечный. –
9Я наполню тревогой сердца многих народов,
когда поведу тебя в плен32:9 Или: «приведу твою гибель». меж народами
в страны тебе незнакомые.
10Участи твоей ужаснутся многие народы,
и цари их будут дрожать от страха, думая о тебе,
когда Я взмахну перед ними мечом.
В день твоего падения
каждый из них ежеминутно
будет за жизнь свою трепетать.
11Ведь так говорит Владыка Вечный:
– Меч царя Вавилона
двинется на тебя.
12Я разобью твои орды
мечами могучих воинов,
жесточайших из всех народов.
Они растопчут гордыню Египта
и истребят его орды.
13Я погублю его скот,
что пасётся у обильных вод.
И ни нога человека больше не взволнует эти воды,
ни копыто скота не замутит их впредь.
14Я дам отстояться водам и сделаю так,
что его реки будут струиться, словно родник, –
возвещает Владыка Вечный. –
15Когда Я сделаю землю Египта пустыней,
и она лишится всего, что её наполняет,
когда Я сражу её жителей,
тогда они узнают, что Я – Вечный.
16– Это плачевная песнь, которую будут петь. Её будут петь дочери народов. Они будут петь её о Египте и его полчищах, – возвещает Владыка Вечный.
Египет спускается в мир мёртвых
17В двенадцатом году, в пятнадцатый день месяца (17 марта 585 г. до н. э.), было ко мне слово Вечного:
18– Смертный, оплачь египетские полчища и повергни и их, и Египет, и дочерей сильных народов в нижний мир, к тем, кто спускается в пропасть. 19Скажи им: «Кого вы превосходите красотой? Спускайтесь, чтобы упокоиться с необрезанными». 20Они падут среди убитых мечом. Меч занесён – гоните Египет с его полчищами прочь. 21Могучие вожди скажут из мира мёртвых о Египте и его помощниках: «Они спустились и лежат с необрезанными, с теми, кто пал от меча».
22Там Ассирия со своим войском; она окружена могилами своих убитых, тех, кто пал от меча. 23Их могилы – в глубине пропасти. Её войско лежит вокруг её могилы. Те, кто сеял страх на земле живых, убиты, пали от меча.
24Там Елам со своими полчищами вокруг его могилы. Они убиты, пали от меча. Те, кто сеял страх на земле живых, сошли необрезанными в нижний мир. Они несут свой позор с теми, кто спустился в пропасть. 25Еламу приготовили ложе среди убитых, и его полчища лежат вокруг его могилы. Они – необрезанные, убитые мечом. За то, что страх перед ними распространялся по земле живых, они несут свой позор вместе с теми, кто спустился в пропасть, их положили среди убитых.
26Там Мешех и Тувал со своими полчищами вокруг их могил. Они – необрезанные, убитые мечом за то, что сеяли страх на земле живых. 27Не лежат они с павшими воинами из числа необрезанных, которые сошли в мир мёртвых с оружием, чьи мечи положены им под голову, чьи щиты32:27 Или: «грехи». покоятся на их костях. Эти воины некогда сеяли страх на земле живых.
28И ты, фараон, будешь сокрушён и ляжешь среди необрезанных, рядом с теми, кто пал от меча.
29Там Эдом, его цари и вожди; невзирая на их силу, их положили среди тех, кто пал от меча. Они лежат с необрезанными, с теми, кто спускается в пропасть.
30Там правители Севера и сидоняне. Они спустились туда с убитыми, опозоренные, хотя их сила наводила страх. Они лежат необрезанными с теми, кто пал от меча, и несут свой позор с теми, кто спускается в пропасть.
31Фараон увидит их и утешится о своих полчищах, что не только они – он сам и всё его войско – пали от меча, – возвещает Владыка Вечный. – 32Хотя Я и наводил страх перед ним на земле живых, фараона и его полчища положат среди необрезанных, рядом с теми, кто пал от меча, – возвещает Владыка Вечный.
Тужбалица за фараона
1У дванаестој години, дванаестог месеца, првог дана у месецу, дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, испевај тужбалицу за фараоном, египатским царем, и реци му:
’Ти што сматраш себе лавићем народа!
Ти си као неман у мору,
хараш у својим рекама,
ногама воду таласаш,
и реке њихове мутиш!
3Говори Господ Бог:
Разапећу своју мрежу преко тебе
са збором многих народа;
они ће те извући у мојој мрежи.
4Оставићу те на земљи,
бацићу те на пољану,
даћу те птицама небеским,
и све дивље звери на земљи
тобом ћу наситити.
5Тело ћу ти разбацати по горама,
испунићу долине остацима твојим.
6Натопићу земљу крвљу твојом истеклом,
речна ће корита бити пуна твога меса.
7А кад те угасим, застрећу небеса,
и помрачити звезде њихове.
Сунце ћу прекрити облацима,
а месец неће више давати своју светлост.
8Помрачићу над тобом сва сјајна светлила,
и прекрити тамом твоју земљу – говори Господ Бог.
9Испунићу бригом срца многих народа,
кад донесем твоје изломљене остатке међу народе,
у земље које не познајеш.
10Ужасом ћу испунити многе народе,
а њихови ће се цареви згражати над тобом,
кад завитлам својим мачем пред њима.
У дан твог пада сваки ће човек
све време страховати за свој живот.
11Јер говори Господ Бог:
Мач вавилонског цара ће те сустићи.
12Твоје ћу мноштво побити мачевима моћних –
најокрутнијима међу свим народима.
Они ће уништити понос Египту
и истребити све његово мноштво.
13Ја ћу побити сву његову стоку
крај обилних вода.
Људска их нога више неће мутити,
нити ће их мутити животињски папак.
14Тада ћу умирити њихове воде,
и учинити да њихове реке теку као уље
– говори Господ Бог.
15Кад опустошим земљу египатску
и кад земља остане без ичега у њој,
када ударим све његове становнике,
тада ће знати да сам ја Господ.’
16Ово је тужбалица која ће се нарицати. Ћерке народа ће је нарицати; нарицаће је за Египтом и за свим његовим мноштвом – говори Господ Бог.“
Египатски потомци у царству смрти
17У дванаестој години, петнаестога дана у месецу, дође ми реч Господња: 18„Сине човечији, закукај над египатским мноштвом, обори га, њега и ћерке узвишених народа, у најдоње крајеве под земљом, са онима што силазе у раку. 19Реци му: ’Јеси ли сад лепши од свих других? Силази доле и почини са необрезанима! 20Он ће пасти међу побијене од мача; мачу је он предан. Нека га одвуку са његовим мноштвом. 21Нека му моћници и његови помоћници кажу из средишта Света мртвих: спустили су се, леже необрезани, погинули од мача.
22Тамо је Асирија и сав њен збор; око ње су њени гробови, сви изгинули, пали од мача. 23Гробови им леже у најдубљим деловима јаме; њен збор је око њеног гроба, сви изгинули, пали од мача – они што су сејали ужас у земљи живих.
24Тамо је и Елам и све његово мноштво око његовог гроба, сви изгинули, од мача пали, који су необрезани сишли у најдубље крајеве под земљом. Они су сејали ужас у земљи живих, а сад носе своју срамоту с онима што силазе у раку. 25Ставили су му лежај међу побијенима, са свим његовим гробовима око њега, сви необрезани, изгинули од мача. Они су сејали ужас у земљи живих, а сад носе своју срамоту са онима што силазе у раку; смештени су међу побијене.
26Тамо су и Месех, Тувал и све његово мноштво око његовог гроба, сви изгинули, сви необрезани, изгинули од мача, јер су сејали ужас у земљи живих. 27Они не почивају са необрезаним ратницима који су пали, који су сишли у Свет мртвих са својим оружјем за рат, који су ставили своје мачеве под своју главу и своју кривицу на своје кости, јер су ратници сејали ужас у земљи живих.
28И ти ћеш бити сломљен, па ћеш лећи међу необрезане, са онима што су изгинули од мача.
29Тамо је и Едом, његов цар и његови кнезови, који су упркос својој сили, стављени међу оне што су изгинули од мача. Они сад почивају међу необрезанима и онима што силазе у раку.
30Тамо су и сви кнезови са севера и сви Сидонци који су у срамоти сишли са изгинулима због ужаса своје силе. Они су необрезани починули са изгинулима од мача, и понели своју срамоту са онима што силазе у раку.
31Кад их фараон буде видео, утешиће се он и његова војска за свим својим мноштвом које је изгинуло од мача – говори Господ Бог. 32Ја сам, наиме, сејао ужас у земљи живих.32,32 Или: Ја ћу, наиме, да сејем ужас у земљи живих. А фараон ће са свим својим мноштвом бити положен међу необрезане, са онима што су изгинули од мача – говори Господ Бог.’“
